Koliko je u vreme pandemije teško zbrinuti obolele od drugih bolesti

Koliko je situacija i dalje ozbiljna, možda najbolje pokazuje podatak da je za samo sedam dana rada, polovina kapaciteta u kovid bolnici u Batajnici - popunjena. U toj ustanovi su na lečenju srednje teški i teški pacijenti, i mladi i stari.

"Mi imamo u kovid bolnici u Batajnici 483 pacijenta, od čega su 67 u jedinici intenzivnog lečenja, a 48 pacijenata su intubirani, prosto ne smem da pomislim šta bismo radili da u ovom momentu od prošle nedelje nismo imali ovakve bolničke kapacitete", kaže profofesor doktor Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije. 

Dejan Marković kao anesteziolog na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije radi 20 godina. Sada je na prvoj liniji fronta u Batajnici. I prethodnih meseci pomagao je, u skafanderu, u nekoliko kovid bolnica širom Srbije.

Samo je jedan od više od 500 zaposlenih koji su iz Klinčkog centra Srbije došli da pomognu rad nove kovid bolnice.

"Od nas 14 iz službe, sedmoro je angažovano ovde, a sedmoro je ostalo na klinici pošto mi radimo i elektivno, ali i hitnu, pre svega hitnu kardiohirurgiju, i koliko god možemo i neke elektivne slučajeve. Mi obično operišemo šest bolesnika dnevno kada je normalno vreme, sada tri do četiri, u ovom trenutku jedina smo kardiohirurgija u Srbiji koja pruža usluge", kaže Dejan Marković, anesteziolog, načelnik jedinica intenzivnih nega u kovid bolnici u Batajnici.

Otkazano 28 miliona operacija u svetu

Istraživanje, koje je otpočelo u Velikoj Britaniji, a u kojem je učestvovala i Srbija, pokazalo je da je korona mnogo toga zaustavila i promenila. Zbog zbrinjavanja kovid pacijenata, oboleli od drugih bolesti, neretko su u drugom planu. 

"Pretpostavlja se da je 28 miliona operacija u celom svetu otkazano, u takvoj situaciji je i Srbija, i mi smo otkazivali puno operacija, posebno operacija koje mogu da sačekaju", kaže profesor doktor Dejan Radenković, hirurg iz Prve hirurške KCS.

Navodi da je na toj klinici ranije radilo sedam sala svakog dana sa po pet operacija, sada rade samo dve.

"Ovo je bolest koja ne štedi nikoga pa ni zdravstvene radnike, mi se nalazimo u jednom opsadnom ratnom stanju", kaže dr Radenković.

"Gledamo da se zbrinu svi koji su hitna urgentna stanja, ali i hronični bolesnici koji dođu u urgentna stanja, uspevamo u onim bolestima gde su malo masovnija obolenja u našoj populaciji, a to su kardiovaskularna i maligna obolenja, komplikacije dijabeta, hronična opstruktivna bolest pluća, saobraćajni traumatizam", kaže doktor Ašanin.

Dijabetes jedan od najvećih faktora rizika 

Korona ne sme i nije zaustavila hitne operacije, ili program radioterapije, ili dijalize.

Lekari poručuju da koliko god možemo preventivno brinemo o zdravlju, a hronične bolesti, poput dijabetesa, od kog u Srbiji boluje više od 700.000 ljudi, nekako, držimo pod kontrolom.

"Intenzivno lečenje, znači posvećivanje bolesti, donosi samo po sebi korist, pridržavanje terapijskih ciljeva ili težnja ka tome, je izuzetno važna, i isplati se. To je u ovom trenutku važnije nego ikad,  ako dođe do obolevanja onda smanjuje teške posledice koje nastaju u dijabetesu", kaže doktor Nebojša Lalić, direktor Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Ističe da je kovid u dijabetesu jedan od najvećih faktora rizika za loš ishod.  

Radomir Naumović, direktor Klinike za nefrologiju KBC Zvezdara kaže da se na programu dijalize nalazi između 4.500 i 5.000 bolesnika, a da je 30 odsto njih na dijalizi zbog dijabetesa.

"KBC Zvezdara je jedan od najvećih dijaliznih centara gde zbrinjavamo u proseku oko 250 bolesnika na hroničnom programu dijalize i oko 60 bolesnika koji se leče perutoneumskim dijalizama. Apsolutno nema prekidanja, naši bolesnici zavise od tih modaliteta lečenja", kaže doktor Naumović.

Kolike i kakve posledice je epidemija već ostavila, ili će tek ostaviti, pokazaće vreme. U ovom trenutku najvažnije je da uradimo sve što je u našoj moći da se zaštitimo i sačuvamo i sebe i druge.