Читај ми!

Колико је у време пандемије тешко збринути оболеле од других болести

Лекари поручују да су болнички капацитети пренапрегнути и надају се да ће противепидемијске мере ускоро дати видљивије резултате. Оцењују да је отварање ковид болнице у Батајници било спасоносно и у последњем тренутку.

Колико је ситуација и даље озбиљна, можда најбоље показује податак да је за само седам дана рада, половина капацитета у ковид болници у Батајници - попуњена. У тој установи су на лечењу средње тешки и тешки пацијенти, и млади и стари.

"Ми имамо у ковид болници у Батајници 483 пацијента, од чега су 67 у јединици интензивног лечења, а 48 пацијената су интубирани, просто не смем да помислим шта бисмо радили да у овом моменту од прошле недеље нисмо имали овакве болничке капацитете", каже профофесор доктор Милика Ашанин, директор Клиничког центра Србије. 

Дејан Марковић као анестезиолог на Клиници за кардиохирургију Клиничког центра Србије ради 20 година. Сада је на првој линији фронта у Батајници. И претходних месеци помагао је, у скафандеру, у неколико ковид болница широм Србије.

Само је један од више од 500 запослених који су из Клинчког центра Србије дошли да помогну рад нове ковид болнице.

"Од нас 14 из службе, седморо је ангажовано овде, а седморо је остало на клиници пошто ми радимо и елективно, али и хитну, пре свега хитну кардиохирургију, и колико год можемо и неке елективне случајеве. Ми обично оперишемо шест болесника дневно када је нормално време, сада три до четири, у овом тренутку једина смо кардиохирургија у Србији која пружа услуге", каже Дејан Марковић, анестезиолог, начелник јединица интензивних нега у ковид болници у Батајници.

Отказано 28 милиона операција у свету

Истраживање, које је отпочело у Великој Британији, а у којем је учествовала и Србија, показало је да је корона много тога зауставила и променила. Због збрињавања ковид пацијената, оболели од других болести, неретко су у другом плану. 

"Претпоставља се да је 28 милиона операција у целом свету отказано, у таквој ситуацији је и Србија, и ми смо отказивали пуно операција, посебно операција које могу да сачекају", каже професор доктор Дејан Раденковић, хирург из Прве хируршке КЦС.

Наводи да је на тој клиници раније радило седам сала сваког дана са по пет операција, сада раде само две.

"Ово је болест која не штеди никога па ни здравствене раднике, ми се налазимо у једном опсадном ратном стању", каже др Раденковић.

"Гледамо да се збрину сви који су хитна ургентна стања, али и хронични болесници који дођу у ургентна стања, успевамо у оним болестима где су мало масовнија оболења у нашој популацији, а то су кардиоваскуларна и малигна оболења, компликације дијабета, хронична опструктивна болест плућа, саобраћајни трауматизам", каже доктор Ашанин.

Дијабетес један од највећих фактора ризика 

Корона не сме и није зауставила хитне операције, или програм радиотерапије, или дијализе.

Лекари поручују да колико год можемо превентивно бринемо о здрављу, а хроничне болести, попут дијабетеса, од ког у Србији болује више од 700.000 људи, некако, држимо под контролом.

"Интензивно лечење, значи посвећивање болести, доноси само по себи корист, придржавање терапијских циљева или тежња ка томе, је изузетно важна, и исплати се. То је у овом тренутку важније него икад,  ако дође до оболевања онда смањује тешке последице које настају у дијабетесу", каже доктор Небојша Лалић, директор Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма.

Истиче да је ковид у дијабетесу један од највећих фактора ризика за лош исход.  

Радомир Наумовић, директор Клинике за нефрологију КБЦ Звездара каже да се на програму дијализе налази између 4.500 и 5.000 болесника, а да је 30 одсто њих на дијализи због дијабетеса.

"КБЦ Звездара је један од највећих дијализних центара где збрињавамо у просеку око 250 болесника на хроничном програму дијализе и око 60 болесника који се лече перутонеумским дијализама. Апсолутно нема прекидања, наши болесници зависе од тих модалитета лечења", каже доктор Наумовић.

Колике и какве последице је епидемија већ оставила, или ће тек оставити, показаће време. У овом тренутку најважније је да урадимо све што је у нашој моћи да се заштитимо и сачувамо и себе и друге.