Koji su problemi onlajn nastave i zašto mlađi osnovci još uvek idu u školu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić kaže da je čitav obrazovni sistem ponovo pokazao adaptibilnost koja je preko potrebna.

"Pored nekih sporadičnih kašljucanja, sam prelazak na onlajn model nastave je protekao sasvim u redu", ističe Ružić i dodaje da su školama upućena jasna uputstva.

Kaže da je bilo par problema u Čačku, gde je došlo do samoinicijativnog prelaska na onlajn nastavu i u mlađim razredima osnovne škole.

"Školama prepušteno da se organizuju kako znaju" 

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da je školama prepušteno da se organizuju kako znaju i umeju, u skladu sa svojim kapacitetima.

"Neke škole koriste onlajn platforme za držanje nastave, dok u nekim drugim nastava funkcioniše slanjem materijala", objašnjava Markov.

Kaže da je i samo Ministarstvo prosvete u uputstvu školama dalo mogućnost da se nastava realizuje na tri različita nivoa.

"Mislim da je rano dati konačan sud da li postoje problemi ili ne. To će postati jasnije nakon ove prve nedelje. Sistem se još uhodava i ima razlike u donosu na mart jer, bar kada je reč o beogradskim gimnazijama, imam utisak da je više njih prešlo na nastavu uživo", navodi Markov.

Ističe da nije saglasan sa ministrom Ružićem da su školama data precizna i jasna uputstva.

"Za srednje škole nije precizirano koliko traje čas. Ja sada mogu da pretpostavim da je onaj ko je sastavljao uputstvo imao ideju da ispoštuje autonomiju škola. Kada je reč o osnovnim školama, tu je doslovce napisano da čas traje kraće od 45 minuta, odnosno 45 minuta, ali su direktori to shvatili kao čas od 45 minuta", objašnjava Markov.

Kaže da je obrazovni sistem u prethodnom periodu postavljen tako da vlada strah.

"Sistem je centralizovan u potpunosti, po zakonu je ministar taj ko postavlja i smenjuje direktore i direktori se plaše za svoju funkciju i onda idu na onu sigurniju varijantu", ističe Markov.

Smatra da je problem i što država nije obezbedila jednu nacionalnu platformu, pa škole moraju da se snalaze kako znaju i umeju, pogotovo one koje nemaju registrovcan domen, pa ne mogu da koriste "Guglovu" platformu za učenje na daljinu.

"Korona nije kod nas prisutna od septembra. Ona je prisutna od marta i bilo je dovoljno vremena da se pripremimo. Očekivali smo mnogo od lepog vremena i od sunca. Ohrabrivali su nas da ćemo imati bolju situaciju, ali to se nažalost nije desilo", kaže Markov.

"Najveći procenat škola osposobljen za rad" 

Ministar Branko Ružić podseća da se nalazimo u vanrednoj situaciji i ističe da je najveći procenat škola osposobljen za onlajn nastavu.

Kaže da je jedan vid nastave na daljinu i nasnimljeni materijal koji se emituje na RTS Planeti.

"Ne koristi se samo u Srbiji Guglova platforma, koristi se planetarno. Nemojte da pravimo od toga famu. Sasvim na zadovoljavajući način, u datim okolnostima, to funkcioniše. Plan jeste digitalizacija obrazovanja, ne zbog korone, nego zbog potrebe da pratimo trendove i četvrtu industrijsku revoluciju", naglašava Ružić.

Kada je reč o trajanju časova, Ružić kaže da je direktorima ostavljena autonomija da organizuju obrazovni proces na način na koji smatraju da je adekvatan u datim okolnostima.

"U Srbiji imamo 1.700 osnovnih i srednjih škola. Ako ne ostavite jedan širi okvir, onda je mnogo teže primeniti uputstvo. Papir trpi sve, ali život teče na drugačiji način",objašnjava Ružić.

"Rizikuju se životi prosvetnih radnika" 

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Zvonimir Jović smatra da i mlađi razredi osnovnih škola treba da pređu na onlajn nastavu iz više razloga.

"Prvi razlog je odnos države prema prosvetnim radnicima. Smatramo da, kada učenici i njihovi roditelji imaju pravo da biraju da li će deca da idu na nastavu ili uče onlajn, da to pravo treba da imaju i nastavnici", ističe Jović.

Kaže da se sada rizikuju životi i zdravlje prosvetnih radnika.

"U ovom trenutku, imamo 133 kovid pozitivna učitelja, 137 u izolaciji. Pozitivno je 147 učenika, a oko 1.400 je u izolaciji. Broj se svakodnevno povećava", navodi Jović.

Kaže da nema osnova da učitelji budu izdvojeni, a da škola nije mesto gde se vrši čuvanje dece, pa to nije razlog da mlađi osnovci ostanu u školama.

"Vrtići su zaduženi za čuvanje dece, mada i tu ima obrazovnog rada, ali ako hoćete da neko čuva decu, onda je potrebno angažovati dadilje koje se time bave", kaže Jović.

"Deca do 10 godina nemaju receptor koji vezuje virus za ćeliju" 

Epidemiolog i član kriznog štaba Branislav Tiodorović podseća da je struka učila o koroni tokom cele epidemije.

"Imamo dokaze da deca do 10 godina nemaju receptor ili nemaju u dovoljnoj meri receptor koji je neophodan da bi se virus vezao za ćeliju. To je vrlo važna činjenica koja je dovela do toga da možemo ovako odlučivati", objašnjava Tiodorović.

Kaže da je istu preporuku dala i Svetska zdravstvena organizacija - da deca treba da idu u školu jer u tom uzrastu ne psotoji velika opasnost od zaraze.

"Svako praviklo ima izuzetak. Deca koja imaju astmu ili česta zapaljenja pluća mogu biti u problemu. Sva ostala deca ne. To je stav pedijatara", naglašava Tiodorović.

Ističe da je to medicinsko objašnjenje zašto mlađa deca još uvek idu u školu, ali da postoji i pedagoško i psihološko objašnjenje, odnosno da je za decu u tom uzrastu važno da budu u školama.

"Školske službe koje postoje u svakom okrugu veoma dobro sarađuju sa našim zavodima i institutima za javno zdravlje. Imamo dnevnu razmenu informacija i tačno znamo koje škole su u problemu. U tom slučaju samo one prelaze na onlajn nastavu i to je razrađen mehanizam koji dobro funkcioniše", ističe doktor Tiodorović.

"Studenti i profesori se bolje snašli u ovom semestru"

Krizni štab i ministarstvo prosvete su preporučili i fakultetima da pređu na onlajn nastavu.

Predsednica studentske konferencije univerziteta (SKONUS) Margareta Smiljanić kaže da je svaki fakultet donosio odluku da li će nastavu sprovoditi onlajn, kombinovano ili uživo.

"Mogu da kažem da su se i studenti i profesori bolje snašli u ovom semestru. Nastava je dosta kvalitetnija organizovana. Sada imamo apsolventske ispitne rokove i redovno se održavaju", ističe Smiljanićeva.

Kaže da se već za januarski i februarski ispitni rok studenti nadaju povoljnijoj epidemiološkoj situaciji.

"U saradnji sa Ministarstvom prosvete i upravama fakulteta, organizovaćemo ih tako da studenti ne budu oštećeni i da savladaju gradivo na što bolji način", kaže Smiljanićeva.

Podseća da se ispiti moraju polagati u zgradama fakulteta, dok kolokvijumi mogu i onlajn.