Brzi antigenski testovi – nisu pouzdani kao pi-si-ar ali imaju i prednosti

Dr Marija Gnjatović rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da su brzi antigenski testovi korisni za skrining određene populacije, kao što su bolnice, vrtići i škole.

"Ne mogu biti pouzdani koliko pi-si-ar, zato što je pi-si-ar zlatni standard u toj vrsti dijagnostike, ali omogućavaju da se testira mnogo veći broj ljudi. Pi-si-ar je zlatni standard za detekciju prisustva virusnog genetskog materijala, odnosno prisustva virusa, dok su brzi antigenski testovi koji detektuju same proteine virusa, najčešće nukleokapsidni protein", navela je dr Gnjatović.

Prema njenim rečima, svako ko je bio u kontaktu sa zaraženom osobom treba da sačeka pet do sedam dana dok se ne pojave simptomi.

"Uz poštovanje svih epidemioloških mera takav potencijalni pacijent može da ide na posao i ponaša se normalno, samo malo više da vodi računa, prati svoje stanje i ukoliko je potrebno se izoluje i tesitra", istakla je doktorka INEP-a.

Kako je objasnila, pi-si-ar se radi nekoliko dana nakon kontakta sa zaraženom osobom.

"Ako ste sada imali kontakt i ako odete sutra da se testirate, onda ćete dobiti lažno negativan rezultat. Potrebno je da se virus u gornjim disajnim putevim u dovoljnoj meri umnoži da bi uzimanje uzorka dalo pozitivan nalaz ukoliko je virus prisutan", ocenila je dr Gnjatović i upozorava da je takođe važno da se ne čeka predugo, više od 20 dana od pojave simptoma.

Ko ima antitela

Za sedam meseci INEP je pratio i teže i lakše slučajeve.

Dr Gnjatović kaže da se pokazalo da svi pacijenti koji su imali težu kliničku sliku i dalje imaju visoke vrednosti antitela i da su njihove vrednosti antitela za sedam meseci pale između pet i deset procenata što je beznačajno, ali i očekivano.

"Pacijenti koji su preležali sa blažom kliničkom slikom u najvećem procentu razvijaju niže vrednosti antitela i može se desiti da opadnu ispod merljivih vrednosti, alo to ne znači da su ti pacijenti ne zaštićeni", ukazala je predstavnica INEP-a.

Dodala je da se koronavirus za razliku od ostalih virusa mnogo duže zadržava u organizmu

"Imali smo pacijenta koji je imao IGM antitela i posle četiri meseca prošao je kroz razne faze. Delovalo je da je potpuno izlečen do toga da su mu se simptomi vraćali", navela je gošća Beogradske hronike i dodala da to znači da virus ne mora biti prisutan u gornjim disajnim putevima, nego u drugim organima.

Ona je ponovila da je veoma je važno da se nosi maska. "I kod zdravstvenih radnika vidimo da kad nose masku da su to blaži oblici zaraze. Osobe koje nose masku i ako se zaraze manje je strašno nego kad ne nose", zaključila je dr Gnjatović.