Žene češće dobijale otkaz, ali i više radile od kuće, epidemija pojačala i stereotipe

Pandemija koronavirusa i preventivne mere koje su usledile više su pogodile žene nego muškarce na tržištu rada, pri čemu je sedam procenata zaposlenih žena izgubilo posao ili su otišle na prinudni odmor, u poređenju sa četiri procenta zaposlenih muškaraca.

Ovo su podaci iz najnovije analize koju su sproveli Populacioni fond Ujedinjenih nacija i "UN Women" u Srbiji o posledicama kovida 19 na ekonomsko osnaživanje žena i muškaraca.

O rezultatima istraživanja za RTS su govorile Nevena Šović, savetnica za pitanja reproduktivnog zdravlja i mladih u Populacionom fondu Ujedinjenih nacija UNFPA, i Aleksandra Miletić, programski menadžer. 

Aleksandra Miletić je rekla da su stereotipi, odnosno izazovi s kojima se suočavaju muškarci i žene u Srbiji, u vreme pandemije samo došli do izražaja.

Kada je tržište rada i zapošljavanje u pitanju, položaj žena je teži, njihovo uključivanje na tržište rada je izazovnije a u vreme pandemije problem je produbljen.

Istraživanje je rađeno u drugoj polivini juna, nakon ukidanja vanrednog stanja i deo je regionalnog istraživanja obe agencije – Populacionog fonda i Agencije za rodnu ravnopravnost – sprovedeno je ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama Zapadnog Balkana i centralne Azije, o položaju muškaraca i žena.

Nismo izuzetak 

Miletićeva kaže da nismo izuzetak i dodaje da je, pored procenta koji se odnosi na gubitak posla, važno ukazati na činjenicu da su žene više radile od kuće, često su ih poslodavci slali da rade od kuće – 56 odsto u odnosu na muških 35 procenata.

Objašnjava da su žene zaposlene uglavnom u tim "ženskim sektorima" – socijalna zaštita, administracija, javna uprava – to su poslovi gde se rad od kuće mogao lakše organizovati.

Žene su zastupljenije u zdravstvenom sistemu, 75 odsto žena radi tamo i više su opterećene.

"Povodom prinudnog otpusta, neodlaska na posao, možda su žene bile zaštićenije, baš zbog sektora u kojima rade, kada su bile na odsustvu, uglavnom su bile s punom platom ili delemično plaćene, a muškarci su radili u sektorima gde su najčešće ostajali bez izvora prihoda", rekla je Mičetićeva.

Podela uloga u domaćinstvu

Žene u mnogo većem procentu prijavljuju da su provodile više vremena nego muškarci radeći neplaćeni posao, brinući o deci, radeći kućne poslove, tako da su teret pandemije (neplaćeni rad i briga o članovima domaćinstva) snosile žene, što ne znači da muškarci nisu u tome učestvovali, rekla je Nevena Šović.

Prema njenim rečima, razlika je ipak sve izraženija.

Muškarci su prijavljivali da su više vremena nego pre epidemije provodili igrajući se s svojom decom ili brinući o starijim ili bolesnim članovima, kaže Šovićeva.

Interesantno je da su i muškarci i žene podjednako proveli vremena podučavajući decu.

Istraživanje je pokazalo da su muškarci ipak češće prijavljivali da su u kućnim poslovima imali pomoć nekog člana domaćinstva.

"Delimično tu veliku rodnu razliku možemo da objasnimo činjenicom da je veći procenat žena odmah prešao na rad od kuće, ali uzimajući u obzir situaciju pre pandemije i činjenicu da su sva istraživanja u Srbiji rađena poslednjih godina pokazala mnogo veće učešće žena u neplaćenom radu, majka je majka, tako da je vrlo jasno da je epidemija pojačala postojeće razlike", ukazala je Šovićeva.

Pristup zdravstvnim uslugama

Istraživanje je pokazalo da je četvrtina ispitanika imala teškoće u pristupu uslugama zdravstvene zaštite i to su mnogo češće prijavljivale žene.

"Najveća razlika je bila u ruralnom područjima, preporuka je bila da se zbrinjavaju samo hitna stanja jer je tamo inače otežan pristup da dođete do zdravstvene usluge, žene su zavisnije od javnog prevoza, a u vreme vanrednog stanja javni prevoz je bio redukovan", kaže Šovićeva.

Moramo da imamo u vidu da su žene uglavnom brinule o zdravlju svoje porodice i češće su prijavljivale razliku.

Mentalno stanje i stereotipi

Prema podacima istraživanja, trećina žena i petina muškaraca je iskusilo uticaj pandemije na svoju psihu.

Govoreći o mentalnom stanju nacije, Nevena Šović kaže da jedan razlike može da se objasni time da su žene češće negovatelji i i da su prvi pružaoci zdravstvene zaštite na prvoj liniji fronta, ali jedan deo razlike može da se objasni stereotipima u društvu – da muškarac mora biti jak i da ne bude podložan stresu.

Prema rečima savetnice za pitanja reproduktivnog zdravlja i mladih, stres i neizvesnost bili su karakteristika pandemije.

S druge strane, Maletićeva kaže da stereotipi ne mogu da se menjaju ako se radi samo sa ženama.

"Žene su isključene iz mnogih procesa ili nisu dovoljno uključene, ako želimo njihovo učešće, zajednički rad je prioritet, to je dugotrajan proces. Sistem obrazovanja, osim porodice, jeste mesto gde moramo razgovaramo o tome koje su uloge žene, muškaraca, da li je isključivo mama ta koja sprema ručak i brine o deci", kaže ona.

Miletićeva je zaključila da je potrebno i da svoj deci omogućimo da slovodno izaberu svoje buduće zanimanje.