Жене чешће добијале отказ, али и више радиле од куће, епидемија појачала и стереотипе

Пандемија коронавируса и превентивне мере које су уследиле више су погодиле жене него мушкарце на тржишту рада, при чему је седам процената запослених жена изгубило посао или су отишле на принудни одмор, у поређењу са четири процента запослених мушкараца.

Ово су подаци из најновије анализе коју су спровели Популациони фонд Уједињених нација и "UN Women" у Србији о последицама ковида 19 на економско оснаживање жена и мушкараца.

О резултатима истраживања за РТС су говориле Невена Шовић, саветница за питања репродуктивног здравља и младих у Популационом фонду Уједињених нација УНФПА, и Александра Милетић, програмски менаџер. 

Александра Милетић је рекла да су стереотипи, односно изазови с којима се суочавају мушкарци и жене у Србији, у време пандемије само дошли до изражаја.

Када је тржиште рада и запошљавање у питању, положај жена је тежи, њихово укључивање на тржиште рада је изазовније а у време пандемије проблем је продубљен.

Истраживање је рађено у другој поливини јуна, након укидања ванредног стања и део је регионалног истраживања обе агенције – Популационог фонда и Агенције за родну равноправност – спроведено је не само у Србији него и у другим земљама Западног Балкана и централне Азије, о положају мушкараца и жена.

Нисмо изузетак 

Милетићева каже да нисмо изузетак и додаје да је, поред процента који се односи на губитак посла, важно указати на чињеницу да су жене више радиле од куће, често су их послодавци слали да раде од куће – 56 одсто у односу на мушких 35 процената.

Објашњава да су жене запослене углавном у тим "женским секторима" – социјална заштита, администрација, јавна управа – то су послови где се рад од куће могао лакше организовати.

Жене су заступљеније у здравственом систему, 75 одсто жена ради тамо и више су оптерећене.

"Поводом принудног отпуста, неодласка на посао, можда су жене биле заштићеније, баш због сектора у којима раде, када су биле на одсуству, углавном су биле с пуном платом или делемично плаћене, а мушкарци су радили у секторима где су најчешће остајали без извора прихода", рекла је Мичетићева.

Подела улога у домаћинству

Жене у много већем проценту пријављују да су проводиле више времена него мушкарци радећи неплаћени посао, бринући о деци, радећи кућне послове, тако да су терет пандемије (неплаћени рад и брига о члановима домаћинства) сносиле жене, што не значи да мушкарци нису у томе учествовали, рекла је Невена Шовић.

Према њеним речима, разлика је ипак све израженија.

Мушкарци су пријављивали да су више времена него пре епидемије проводили играјући се с својом децом или бринући о старијим или болесним члановима, каже Шовићева.

Интересантно је да су и мушкарци и жене подједнако провели времена подучавајући децу.

Истраживање је показало да су мушкарци ипак чешће пријављивали да су у кућним пословима имали помоћ неког члана домаћинства.

"Делимично ту велику родну разлику можемо да објаснимо чињеницом да је већи проценат жена одмах прешао на рад од куће, али узимајући у обзир ситуацију пре пандемије и чињеницу да су сва истраживања у Србији рађена последњих година показала много веће учешће жена у неплаћеном раду, мајка је мајка, тако да је врло јасно да је епидемија појачала постојеће разлике", указала је Шовићева.

Приступ здравствним услугама

Истраживање је показало да је четвртина испитаника имала тешкоће у приступу услугама здравствене заштите и то су много чешће пријављивале жене.

"Највећа разлика је била у руралном подручјима, препорука је била да се збрињавају само хитна стања јер је тамо иначе отежан приступ да дођете до здравствене услуге, жене су зависније од јавног превоза, а у време ванредног стања јавни превоз је био редукован", каже Шовићева.

Морамо да имамо у виду да су жене углавном бринуле о здрављу своје породице и чешће су пријављивале разлику.

Ментално стање и стереотипи

Према подацима истраживања, трећина жена и петина мушкараца је искусило утицај пандемије на своју психу.

Говорећи о менталном стању нације, Невена Шовић каже да један разлике може да се објасни тиме да су жене чешће неговатељи и и да су први пружаоци здравствене заштите на првој линији фронта, али један део разлике може да се објасни стереотипима у друштву – да мушкарац мора бити јак и да не буде подложан стресу.

Према речима саветнице за питања репродуктивног здравља и младих, стрес и неизвесност били су карактеристика пандемије.

С друге стране, Малетићева каже да стереотипи не могу да се мењају ако се ради само са женама.

"Жене су искључене из многих процеса или нису довољно укључене, ако желимо њихово учешће, заједнички рад је приоритет, то је дуготрајан процес. Систем образовања, осим породице, јесте место где морамо разговарамо о томе које су улоге жене, мушкараца, да ли је искључиво мама та која спрема ручак и брине о деци", каже она.

Милетићева је закључила да је потребно и да свој деци омогућимо да словодно изаберу своје будуће занимање.