Anketa: Mame tokom vanrednog stanja provele vreme rintajući

Mamama teži, a tatama lakši i lepši deo posla - tako uglavnom izgleda podela obaveza u redovnom stanju. Ni u vanrednom nije bilo mnogo drugačije.

Jovana Ružičić direktorka Centra za mame rekla je da je tokom trajanja vanrednog stanja dan za mame bio sličan kao i ostalih dana - one su radile svoje regularne poslove i one "mameće" - kućne poslove koji su neplaćeni.

"Glavna razlika bila je što su tokom karantina one morale da brinu o još nekim dodatnim stvarima a to su onlajn škola, stariji roditelji, rođaci, prijatelji, kumovi, komšije. Tu je, naravno, i dezinfekcija koja nam je svima oduzimala određeni deo vremena. Naše istraživanje pored toga što nam je pokazalo kako su mame provodile vreme nam je takođe pokazalo da je 4,1 odsto mama od ovih koje su popunile naše istraživanje ostalo bez posla", rekla je Ružičićeva.

Prema njenim rečima, to nisu samo te mame, to su njihove porodice, a s obzirom na to da je ovo bila internet anketa, sigurna je da je ta brojka još veća.

Većina mama, iako vešta u multitaskingu, ipak nije uspela da uskladi posao od kuće sa obavezama oko dece.

Čak 80 odsto ispitanih majki nije imalo pomoć parnera u onlajn školovanju. A bez bilo kakve pomoći prijatelja i komšija bilo je više od 60 odsto samohranih mama.

Karantinski život majki

Ohrabruje podatak da je veći broj žena imao podršku svojih poslodavaca.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da su se majke koje su zaposlene suočavale, pre svega, sa problemom u organizaciji čuvanja dece kod poslodavaca koji nisu imali dovoljno razumevanja.

"Ali smo jedan broj tih žalbi uspeli da rešimo brzom intervencijom kod poslodavaca, ali je svakako njihovo opterećenje bilo posebno otežano jer su ovoga puta u kući obavljale i kućne poslove", istakla je Jankovićeva.

Na kućne poslove i brigu o deci žene širom sveta svakodnevno potroše 12 miliona sati, a osim što su neplaćeni, često su i nevidljivi. Karantinski život majki bio je gotovo isti u celom svetu, ali su pojedine rešile da ukažu na nezavidan položaj tokom pandemije.

Da dodatni poslovi u kući tokom karantina ne ostanu neprimećeni potrudile su se zaposlene mame u Nemačkoj, koje od vlade te zemlje traže da im isplati naknade za učenje sa decom ali i za mnoge kućne poslove. Ako se to i ne desi, bar su uspele u jednom - da inače nevidljive poslove učine vidljivijim.

Nevidljivi poslovi 

Ti nevidljivi poslovi, u EU čine četiri odsto ukupne zaposlenosti, a u Srbiji čak 60.000 domaćinstava angažuje uglavnom žene za kućne poslove i čuvanje dece. Da li bi svi koji obavljaju te poslove trebalo da budu plaćeni, u NALED-u nemaju dilemu.

Violeta Jovanović direktorka NALED-a kaže da ovakve situacije pokazuju da bi trebalo vrednovati taj rad posebno kad ne rade škole, vrtići, kad je briga o porodici posebno izražena.

"Ono što mi takođe predlažemo na dugi rok, neka sistematična podrška - jeste da se usvoji set zakona koji bi bio temelj da idemo ka ovakvom sistemu, da postanemo društvo jednakih šansi - to je zakon o rodnoj jednakosti, zakon o zanatstvu i zakon o socijalnom preduzetništvu koji stvara pretpostavke da ovakvi poslovi budu prepoznati i vrednovani u društvu", rekla je Jovanovićeva.

Kada bi se ženama koje ove poslove obavljaju u svojoj kući plaćalo, bile bi bogatije za prosečnu srpsku platu ako ne i više toga. Upravo toliko košta i rad žena kojima su kućni poslovi i čuvanje dece profesionalno zanimanje.