Naši hrabri medicinari ne žale se na teškoće, zadovoljni su stečenim iskustvom

Gost Beogradske hronike, dr Ratko Tomašević, gastroenterolog iz Zemunske bolnice kaže da se polako vraćaju u normalu, ali da njegova bolnica još uvek, nažalost, radi u punom kapacitetu, i pored toga što se broj pacijenata obolelih od kovida 19 u ovoj ustanovi smanjuje.

„Period aktivnog lečenja kovid pacijenata, a to je praktično od kraja marta, pružio nam je mogućnost da steknemo neprocenjivo iskustvo, a sama organizacija i smene su zavisile od stepena opterećenosti. Određena radna mesta su imala šestočasovne smene. To su lekari i sestre koji su radili na kliničkim odeljenjima gde su ležali srednje teški slučajevi pacijenata sa pneumonijama. A oni koji su radili sa pacijentima koji su zahtevali intenzivno lečenje i koji su bili na invazivnoj ili neinvazivnoj ventilaciji, to jest, praktično vezani za respirator, su imali smene od četiri sata i to pod punom zaštitnom opremom“, objašnjava doktor.

Na opremu su se vremenom navikli, dodaje dr Tomašević, posebno na adekvatno svlačenje što je jedna od najosetljivijih stavki u ovom procesu. Kada se obuče oprema, napominje doktor, boravi se u jedinicama intenzivne nege i za to vreme lekari i sestre nisu u mogućnosti niti da jedu, piju ili koriste toalet.

„Kada se koncentrišete, kada se nađete u takvoj situaciji i bavite teškim pacijentima, vreme relativno brzo i prođe. Tako da u suštini nije jednostavno, ali smo vremenom ne samo stekli iskustvo, već se i privikli na novonastalu situaciju“, navodi gost Beogradske hronike.

Svi su imali prilike da vide slike kako izgleda lice medicinskih radnika posle skidanja zaštitne maske. Mnogi lekari su se žalili da im je bilo najbolnije kada treba ponovo da stave masku. Mnogi su dobili žuljeve po licu, posebno u predelu čela, pojedini iza ušiju, ali preživi se i ta vrsta neprijatnosti dodaje doktor.

Psihološka potpora pacijentima je jako bitna i sigurno im u početku nije bilo lako kada oko sebe vide lekare i sestre obučene kao bića sa druge planete, napominje Tomašević, ali i oni se brzo priviknu i uspostavlja se topao i blizak odnos i komunikacija postaje normalna posle par dana.

Najteža i najdramatičnija iskustva koja su medicinari doživljavali u borbi sa kovidom 19 vezana su za iznenadna i dramatična pogoršanja stanja pacijenata, negde oko osmog do desetog dana bolesti. Do tih pogoršanja je dolazilo iznenada i u jako kratkom roku da je reakcija lekara morala da bude gotovo trenutna. No, kako kaže doktor, oni u tim trenucima nemaju vremena za strah, već su isključivo usredsređeni na to da pacijentu pruže adekvatnu pomoć.

„Nije bilo straha, više je vladao pozitivan duh. Možda je bilo nekog osećaja napetosti i neizvesnosti pre nego što smo se aktivno počeli baviti lečenjem obolelih, no kasnije je sve teklo glatko.“

Kao najlepše trenutke u ovih poslednjih mesec dana doktor navodi to što je najveći broj pacijenata otpušten i izlečen.

„Svaki pacijent sa kojim se pozdravimo i otpustimo ga kući je srećan događaj sam za sebe“, kaže gost Hronike.

Kliničko-bolnički centar Zemun je tokom epidemije bio pretvoren u kovid bolnicu, praktično u infektivnu kliniku. Doktor Tomašević veruje da im je ovo bilo dragoceno iskustvo čemu je doprinela i pomoć kolega infektologa sa Klinike za infektivne i tropske bolesti.

„Profesor Ranina i docentkinja Bojović su svakodnevno bili zajedno sa nama i upućivali nas u najsavremenije pristupe u lečenju. S druge strane, bili smo u prilici da primenimo sve mere zaštite, imali smo dovoljno najsavremenije opreme i u lečenju smo primenjivali najnovije protokole koji se rade u celom svetu“, naglašava na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici dr Ratko Tomašević.