Gde je granica prihvatljivog vremena provedenog na internetu

Mnogo više koristimo i internet i društvene mreže, ali se i svrha korišćenja zapravo malo promenila.

Mi sad komuniciramo sa mladim ljudima, klinci uče, radimo posao preko interneta, dakle sve naše aktivnosti koje i nisu u toj meri bile vezane za internet, sada su apsolutno i potpuno fokusirane na njega. Svima nam je postalo normalnije i svi smo odjednom tolerantniji na tu prekomernu količinu vremena koje provedemo na digitalnim tehnologijama.

Prosto, mi nemamo sada mnogo opcija i nema mnogo izbora. Deca se igraju na mobilnim telefonima, deca uče na mobilnim telefonima, rade domaći na mobilnim telefonima, i za razliku od onih tradicionalnijih porodica, koje su ranije insistirale na odlazak u prirodu, igranje u dvorištu, mi sada te opcije nemamo. Sve nam je prihvatljivo.

Koliko su, tinejdžeri, sada navikli na takav način života? Koliko za sedam nedelja može da se dođe do nove zavisnosti?

Ne znam da li i koliko to može u kratkom periodu, jer koliko god nama ova dva meseca bila dugačka, to je ipak kratak period da bi se razvio neki oblik zavisnosti.

Mislim da se ona mogla povećati, samo ukoliko je ranije postojala, a mnogo je bilo indikatora da su mladi ljudi pre ove izolacije dosta bili zavisni od ekrana i tome u prilog govori istraživanje "Kids online", koje pokazuje da deca provedu, vikendom, 7 sati dnevno koristeći društvene mreže i komunicirajući sa drugarima preko društvenih mreža.

Mi smo govorili o zavisnosti od interneta i video-igara i pre dve godine kada je Svetska zdravstvena organizacija  i proglasila to jednim oblikom zavisnosti. Sada je nekako to porodicama prihvatljivije.

U virtuelnoj zameni za socijalizaciju, ko je najugroženiji? Koja starosna grupa?

Istraživanja pokazuju da su podjednako ugroženi mladi koliko i stariji ljudi. Mi imamo sad u doba korone da su bake i deke počele intenzivnije da koriste i društvene mreže i platforme za komunikaciju, zato što su u potpunom karantinu i neophodno im je da budu u kontaktu sa drugim ljudima.

Svi smo podjednako ugroženi iako se ranije pre ovog perioda govorilo da su mladi ugroženiji zato što gledaju u sopstvene ekrane, zato što ne ispuštaju mobilni telefon iz ruku.

Pojedine Vaše kolege kažu da korist nadmašuje rizik. Gde je granica između dobrobiti i zavisnosti od interneta?

Ta granica ne može da bude definisana. Ja pratim iz godine u godinu kako se definišu te granice zavisnosti od mobilnih telefona od interneta od video igrica i zapravo mi stalno smanjujemo te rigidno definisane mere, odnosno povećavamo prihvatljivo vreme korišćenja digitalnih tehnologija.

Pre pet godina se govorilo da ako ste dva sata dnevno na mobilnom telefonu, da ste zavisni. A pre dve godineako ste četiri sata na mobilnom telefonu onda ste zavisni.

Sada te granice više i nema i sad stručnjaci čak kažu - vreme više nije relevantno, već kvalitet vremena koje provedete treba da bude upitan i relevantan.

Postoje li neka istraživanja kolika je zavisnost od interneta?

Istraživanja do kojih sam ja došla, pokazuju da je 44 odsto ljudi na planeti Zemlji, pokazalo neki oblik zavisnosti od interneta, 27 odsto ljudi je jako uznemireno ukoliko ne mogu da pristupe mreži ili ne mogu da stupe u kontakt sa dragim ljudima preko interneta, a čak 20 odsto ljudi, stavlja na listi prioriteta internet i društvene mreže ispred članova porodice. Dakle, stanje je jako alarmantno.

Treba li mi u Srbiji da upalimo alarm zbog korišćenja interneta, društvenih mreža i igara?

Treba, ali kao i svaka zavisnost, ni ova se ne leči samo tako što se dogovorite sa sobom da više nećete biti zavisni, nego je potrebno proći određene korake i procedure da biste se resetovali i vratili na to da nemate nikakav oblik zavisnosti, niti da ste pod stresom i psihički uznemireni ukoliko vam internet nedostaje.

Kako se to može sprečiti, ili već sada lečiti?

U ovom trenutku bojim se da ne možemo, jer nam je ceo život vezan za ekrane, ali je važno da pratimo sopstvene promene ponašanja i ponašanja naših dragih ljudi, članova porodice i da reagujemo svaki put kad pomislimo da je do neke promene došlo.

Važno je da razgovaramo o tom problemu. Ako problem ne osvestimo, onda on i nije problem. Tek kada počnemno da pričamo o tome, krećemo i ka iznalaženju rešenja.

Koju, tačnije, koliku dozu korišćenja interneta i društvenih mreža biste vi napisali u receptu?

Svi danas govore o tome da ne smemo razmišljati o kvantitetu, već o kvalitetu vremena koje provodimo i zaista, ja bih to podelila.

Postoji ono vreme kada samo buljite u ekran, ništa ne radite i trošite svoje vreme. Postoji vreme koje je dragoceno na internetu - kada istražujete, kada učite da komunicirate, kontaktirate sa dragim ljudima, kolegama radite nešto, važno za posao.

Ovog drugog vremena može biti više, ali ne onog prvog vremena kada zaista samo trošimo energiju, a ne dobijamo nikakvu satisfakciju.