Где је граница прихватљивог времена проведеног на интернету

Много више користимо и интернет и друштвене мреже, али се и сврха коришћења заправо мало променила.

Ми сад комуницирамо са младим људима, клинци уче, радимо посао преко интернета, дакле све наше активности које и нису у тој мери биле везане за интернет, сада су апсолутно и потпуно фокусиране на њега. Свима нам је постало нормалније и сви смо одједном толерантнији на ту прекомерну количину времена које проведемо на дигиталним технологијама.

Просто, ми немамо сада много опција и нема много избора. Деца се играју на мобилним телефонима, деца уче на мобилним телефонима, раде домаћи на мобилним телефонима, и за разлику од оних традиционалнијих породица, које су раније инсистирале на одлазак у природу, играње у дворишту, ми сада те опције немамо. Све нам је прихватљиво.

Колико су, тинејџери, сада навикли на такав начин живота? Колико за седам недеља може да се дође до нове зависности?

Не знам да ли и колико то може у кратком периоду, јер колико год нама ова два месеца била дугачка, то је ипак кратак период да би се развио неки облик зависности.

Мислим да се она могла повећати, само уколико је раније постојала, а много је било индикатора да су млади људи пре ове изолације доста били зависни од екрана и томе у прилог говори истраживање "Kids online", које показује да деца проведу, викендом, 7 сати дневно користећи друштвене мреже и комуницирајући са другарима преко друштвених мрежа.

Ми смо говорили о зависности од интернета и видео-игара и пре две године када је Светска здравствена организација  и прогласила то једним обликом зависности. Сада је некако то породицама прихватљивије.

У виртуелној замени за социјализацију, ко је најугроженији? Која старосна група?

Истраживања показују да су подједнако угрожени млади колико и старији људи. Ми имамо сад у доба короне да су баке и деке почеле интензивније да користе и друштвене мреже и платформе за комуникацију, зато што су у потпуном карантину и неопходно им је да буду у контакту са другим људима.

Сви смо подједнако угрожени иако се раније пре овог периода говорило да су млади угроженији зато што гледају у сопствене екране, зато што не испуштају мобилни телефон из руку.

Поједине Ваше колеге кажу да корист надмашује ризик. Где је граница између добробити и зависности од интернета?

Та граница не може да буде дефинисана. Ја пратим из године у годину како се дефинишу те границе зависности од мобилних телефона од интернета од видео игрица и заправо ми стално смањујемо те ригидно дефинисане мере, односно повећавамо прихватљиво време коришћења дигиталних технологија.

Пре пет година се говорило да ако сте два сата дневно на мобилном телефону, да сте зависни. А пре две годинеако сте четири сата на мобилном телефону онда сте зависни.

Сада те границе више и нема и сад стручњаци чак кажу - време више није релевантно, већ квалитет времена које проведете треба да буде упитан и релевантан.

Постоје ли нека истраживања колика је зависност од интернета?

Истраживања до којих сам ја дошла, показују да је 44 одсто људи на планети Земљи, показало неки облик зависности од интернета, 27 одсто људи је јако узнемирено уколико не могу да приступе мрежи или не могу да ступе у контакт са драгим људима преко интернета, а чак 20 одсто људи, ставља на листи приоритета интернет и друштвене мреже испред чланова породице. Дакле, стање је јако алармантно.

Треба ли ми у Србији да упалимо аларм због коришћења интернета, друштвених мрежа и игара?

Треба, али као и свака зависност, ни ова се не лечи само тако што се договорите са собом да више нећете бити зависни, него је потребно проћи одређене кораке и процедуре да бисте се ресетовали и вратили на то да немате никакав облик зависности, нити да сте под стресом и психички узнемирени уколико вам интернет недостаје.

Како се то може спречити, или већ сада лечити?

У овом тренутку бојим се да не можемо, јер нам је цео живот везан за екране, али је важно да пратимо сопствене промене понашања и понашања наших драгих људи, чланова породице и да реагујемо сваки пут кад помислимо да је до неке промене дошло.

Важно је да разговарамо о том проблему. Ако проблем не освестимо, онда он и није проблем. Тек када почнемно да причамо о томе, крећемо и ка изналажењу решења.

Коју, тачније, колику дозу коришћења интернета и друштвених мрежа бисте ви написали у рецепту?

Сви данас говоре о томе да не смемо размишљати о квантитету, већ о квалитету времена које проводимо и заиста, ја бих то поделила.

Постоји оно време када само буљите у екран, ништа не радите и трошите своје време. Постоји време које је драгоцено на интернету - када истражујете, када учите да комуницирате, контактирате са драгим људима, колегама радите нешто, важно за посао.

Овог другог времена може бити више, али не оног првог времена када заиста само трошимо енергију, а не добијамо никакву сатисфакцију.