Sokolina na Tari - sklonište od svega, pa i koronavirusa

Ljubiteljima Tare, Sokolina nije nepoznati deo planine - baš kao ni Mileva i Milan Davidović, koji su još pre 17 godina napustili grad i odlučili da žive daleko od gužvi, stresa i asfalta. Godine su ih naučile da sopstvene potrebe odmere prema poretku u prirodi, da od nje uzimaju, ali i da je vole i poštuju. Zato i ne čudi što je u doba epidemije njihovo domaćinstvo sigurna oaza.

Zarađuju od prodaje stoke, sireva, čajeva, pečurki, melema i tinktura od lekovitog bilja. Tara je postala dom kakav su oduvek želeli, a sve obaveze i poslovi koje obavljaju - prava radost.

"Taj odnos prirode i čoveka je izuzetno dobar, to što su ljudi zaboravili. Ja bih preporučila svima, ko god ima uslove - jer taj život na selu pruža velike prednosti, ljudi nisu svesni toga", ističe Mileva Davidović

U početku je njihova odluka za mnoge bila nerazumljiva, ali tuđi stavovi im nikada i nisu bili presudni, a vreme je pokazalo da su za sebe izabrali najbolje - domaćinstvo na Sokolini, na zaravni u okrilju nacionalnog parka pružilo je sve što je za život najvažnije. Pre svega - zdravlje, mir i zadovoljstvo.

"Dobričica je dobra za plućne bolesti a kopriva je dobra za jačanje imuniteta, za čišćenje krvnih sudova, poboljšava apetit - ma dosta gvožđa, tako da je zaista hrana broj jedan", objašnjava Mileva.

Kaže da ni najmanje ne strahuju od koronavirusa.

"Ne, zaista smo zaštićeni, zajedno sa prirodom, ovde smo zaštićeni od svega", ističe Mileva.

Tu, u planini, daleko od glavnih puteva, Davidovićima je sve, kako kažu, nadohvat ruke.

Sve je više onih koje život uči da priroda čoveku može biti mnogo više od lepog prizora, da može biti i pribežište i sigurnost, pa i Sokolina ovih dana nije pusta.