Đaci Medicinske škole - ponos Leskovca

Kad podele zadatke i odrede grupe sa spiskovima kreću u nabavku. Strpljivo čekaju u redovima u marketima da kupe namirnice i lekove koje stariji Leskovčani naručuju telefonom.

Farmaceut Snežana Tomić, koja radi u apoteci "Sveti Sava", kaže da pripreme za njih neophodnu terapiju i ostalo što im je potrebno od sredstava za dezinfekciju, rukavice, maske.

Zbog godina i hroničnih bolesti Stanojevići mesec dana nisu kročili van kapije. Žive sami i pomoć im je dragocena.

"Hvala ovoj deci što nesebično idu ulicama. Imamo tu sreću što imamo velika dvorišta i na odstojanju od šest metara sa komšijama pijemo kafu", priča Zorica Stanojević, penzionerka iz Leskovca.

Svaka reč znači 

Osmeh, lepa reč, podrška, osećaj da neko misli na njih ponekad je, kažu ovi đaci, najdelotvornija terapija.

"Svaka reč koju oni podele sa nama i mi sa njima, mislim da im to veoma znači", kaže Marija Stanišić, učenica 3. razreda Medicinske škole.

Maturant iste škole Stefan Đukić naglašava da su srećni kada pomognu drugima i kada vide osmeh na licu starijih građana.

Idu sa jednog na drugi kraj grada, a kilometre ne broje. Ne osećaju ni umor ni strah. Još jednom potvrđuju da su odabrali pravi poziv.

Dušan Miljković iz humanitarne organizacije "Pokreni život" naglašava da je jako bitno na terenu dok podele namirnice da porazgovaraju malo sa sugrađanima da jednostavno ublaže ovo stanje.

Ponosni su i njihovi profesori. "Od samog starta kad su upisali Medicinsku školu već su krenuli tim putem humanitarnosti, pomoći drugima, tako da istrajavaju u tome", kaže profesor istorije Dragan Nikolić.

Ovi humani odlikaši odavno su položili ispit zrelosti.