ponedeljak, 06. apr 2020, 15:06 -> 18:12

Izvor: RTS

Autor: Jelena Božović

U Kremna korona nije stigla, ali jesu strepnja, nove brige i volonteri

I u vanrednim okolnostima, pomoć najugroženijima u planinskim selima užičkog kraja redovno stiže. Grad Užice je, prema spiskovima Centra za socijalni rad, uz pomoć Crvenog krsta, obezbedio 1.400 paketa hrane i sredstava za higijenu, a prema najavama, broj korisnika ove pomoći, biće povećan. U Kremnima, pod Tarom, gde do udaljenih domova koronavirus, na sreću, nije stigao, stigli su strepnja i nove brige, ali i volonteri Crvenog krsta.

U Kremanskoj kotlini, samo je proleće nalik uobičajenom. Malo snega, malo sunca, pa mraza... a život u ritmu koji zadaje priroda, davno je iskočio iz koloseka - kada su sela  zapustela, a gradovi postali san gotovo svakog srednjoškolca. 

I dok su se mladi iseljavali, useljavao se stah od starosti, nemoći i bolesti. Ovog proleća, kao odjek iz gradova, nove brige, zamenile su stare. 

"Najviše se za decu brinem. Ja sam se naživila, i napevala i naigrala, i nakukala i svega...a sad evo, samo da mi deca budu zdrava i živa", kaže Zorka Erić iz Kremana.

Ne čude se Kremanci ovoj zarazi, koju su, kažu, i njihovi, čuveni Tarabići prorekli, kao pošast koja će doći kada cveće izgubi miris, a reke zdravlje, ali znaju da život neće stati, i da je u tom rasporedu uloga - njihova da se čuvaju.

"Niko se ni s kim ne sastaje, niko o  tome  ne priča, gledamo televizor i slušamo šta nam pričaju ovi..." ističe Stana Erić.

"Ovih dana, niti ko kome ide, niti ide ovuda, sedi u kući i šuti. To je najlepše. Samo izađem u dvorište i zatvorim ovce", dodaje Zorka.

"Stiže oranje, đubrenje, izvlačenje, sejanje, sve živo. Ne plašimo se mi između sebe, i nema se kad ni na kafu da se ode. Ljudi strahuju za decu, unučad, za sve", kaže Spasoje Erić.

U senci pandemije, telefonom se razmenjuju saveti, pozdravi i prate vesti. A i pomoć, iz Grada,  tamo gde treba, stiže - raznose je mladi, čiji su roditelji krenuli dalje, možda baš iz  ovih sela. I tako se vraća i tiho zadovoljstvo zbog osećanja da na njihova vrata neće pokucati samo nevolja već i neko ko zna i može da pomogne.