Lekari se prepoznaju samo po imenima na leđima

Oni takođe objašnjavaju koliko traje njihovo pripremanje i oblačenje ne bi li se zaštitili od virusa dok im traje smena na intenzivnoj nezi. Kako moraju da kontrolišu jedni druge da ne bi slučajno propustili da zaštite određeni deo tela i ostave i milimetar kože slobodan i onog momenta kada stave zaštitne naočare, mogu da se prepoznaju samo po ispisanim imenima na leđima i satu kada su preuzeli smenu.

Vide im se samo oči. To je i jedino što mogu da vide pacijenti koji dolaze u susret sa njima. Oni koji su u stanju da govore pitaju ih za ime i mole ih, da ako ikada izađu iz bolnice, i sretnu se na ulici, kažu da su ih oni lečili.

Lekari svedoče o kacigama sa kiseonikom koje izgledaju kao baloni i koje su pacijentima neprijatne za nošenje, naime vrlo su bušni, morate ih nositi u sedećem položaju i teški su za podnošenje klaustrofobičnim pacijentima. Sa druge strane pomažu pacijentima koji dolaze sa otežanim disanjem.

Mnogi od tih pacijenata vode izuzetno tešku bitku i lekari u bolnicama, pored nadljuskih napora da sve postignu stignu i da ih bodre, pišu im poruke na papiru, stiskaju im ruku. Sarah Barbuto, pneumonolog, samo jedna od hiljade lekara koji se u ovom trenutku bore protiv koronavirusa, pozvala je svoje saradnike da podržavaju pacijente da se bore, da se ne prepuštaju, da budu deo nacije koja se bori za njih.

Uzela je megafon i nazvala tu inicijativu Radio Onda Moreli - i obratila se pacijentima te im je pustila i himnu Italije.

Svi se slažu da je to divna inicijativa i jedan od načina da se podrže ljudi u najtežoj situaciji kada su uplašeni i potpuno odvojeni od porodice. Kao i lekar koji je na kraju smene seo za klavir i odsvirao melodiju grupe Kvin ili dve medicinske sestre koje su takođe došle na ideju da je muzika nešto što leči duh.

Kada neko od najtežih pacijenata izađe sa intenzivne nege osoblje mu tapše jer je spasen jedan život i to je u ovom momentu velika pobeda za sve.

Pismo koje je jedan anonimni pacijent rukom napisao svima koji rade na Intenzivnoj nezi na Poliklinici u Bariju dirnulo je sve zaposlene. Naime, on je želeo da zahvali svim lekarima, medicinskim sestrama i svima koji su mu pomogli u teškom momentu borbe protiv virusa.

Nakon akutne faze njegovo stanje se stabilizovalo i, posle dosta vremena provedenog u bolnici, pušten je kući.

Na kraju pisma je napisao: "Svima vama, profesionalcima koji ste me lečili sa toliko ljubavi i pažnje i strpljenja, vama koji ste mi rekli, biće sve u redu, vama koji ste svaki dan otvarali vrata moje sobe i govorili mi, Dobar dan, vama koji ste mi davali energiju, vama želim da kažem da sam sa vaše strane osetio empatiju koju nikada do sada nisam osetio. Lečili ste me sa ljubavlju i zato hvala." Vaš pacijent.