Лекари се препознају само по именима на леђима

Они такође објашњавају колико траје њихово припремање и облачење не би ли се заштитили од вируса док им траје смена на интензивној нези. Како морају да контролишу једни друге да не би случајно пропустили да заштите одређени део тела и оставе и милиметар коже слободан и оног момента када ставе заштитне наочаре, могу да се препознају само по исписаним именима на леђима и сату када су преузели смену.

Виде им се само очи. То је и једино што могу да виде пацијенти који долазе у сусрет са њима. Они који су у стању да говоре питају их за име и моле их, да ако икада изађу из болнице, и сретну се на улици, кажу да су их они лечили.

Лекари сведоче о кацигама са кисеоником које изгледају као балони и које су пацијентима непријатне за ношење, наиме врло су бушни, морате их носити у седећем положају и тешки су за подношење клаустрофобичним пацијентима. Са друге стране помажу пацијентима који долазе са отежаним дисањем.

Многи од тих пацијената воде изузетно тешку битку и лекари у болницама, поред надљуских напора да све постигну стигну и да их бодре, пишу им поруке на папиру, стискају им руку. Сарах Барбуто, пнеумонолог, само једна од хиљаде лекара који се у овом тренутку боре против коронавируса, позвала је своје сараднике да подржавају пацијенте да се боре, да се не препуштају, да буду део нације која се бори за њих.

Узела је мегафон и назвала ту иницијативу Радио Онда Морели - и обратила се пацијентима те им је пустила и химну Италије.

Сви се слажу да је то дивна иницијатива и један од начина да се подрже људи у најтежој ситуацији када су уплашени и потпуно одвојени од породице. Као и лекар који је на крају смене сео за клавир и одсвирао мелодију групе Квин или две медицинске сестре које су такође дошле на идеју да је музика нешто што лечи дух.

Када неко од најтежих пацијената изађе са интензивне неге особље му тапше јер је спасен један живот и то је у овом моменту велика победа за све.

Писмо које је један анонимни пацијент руком написао свима који раде на Интензивној нези на Поликлиници у Барију дирнуло је све запослене. Наиме, он је желео да захвали свим лекарима, медицинским сестрама и свима који су му помогли у тешком моменту борбе против вируса.

Након акутне фазе његово стање се стабилизовало и, после доста времена проведеног у болници, пуштен је кући.

На крају писма је написао: "Свима вама, професионалцима који сте ме лечили са толико љубави и пажње и стрпљења, вама који сте ми рекли, биће све у реду, вама који сте сваки дан отварали врата моје собе и говорили ми, Добар дан, вама који сте ми давали енергију, вама желим да кажем да сам са ваше стране осетио емпатију коју никада до сада нисам осетио. Лечили сте ме са љубављу и зато хвала." Ваш пацијент.