Profesorima nedostaju deca, ali posao na ekonomiji ne može da čeka

Profesorima i njihovim saradnicima nije teško da svakog dana dolaze u školu, jer neko mora da brine o četiri plastenika sa povrćem i cvećem, velikom voćnjaku jabuka, a za desetak dana počeće i pripremu 90 hektara obradive površine za prolećnu setvu kukuruza i suncokreta.

Srđan Dinić, profesor hemije, kaže da mu deca mnogo nedostaju.

"Dolazim u školu da bih zadovoljio svoju savest, a i da bih uradio ono što su deca započela, ne može to da propadne, sve su to deca radila. Vidite kako je sve to uređeno, lepo", ističe profesor Dinić. 

Trenutno profesori iz učionica u plastenike iznose 10.000 dekorativnog cveta drvo života, jer je sad je vreme da ovo cveće započne svoju vegetaciju.

"Dece nema, a posao ne može da čeka. Ako se cveće ne zalije sve će da propadne, moramo i da ga premestimo u plastenike. Svaki dan radimo po 2-3 sata, pridržavamo se svih mera zaštite, poštujemo rastojanje, vršimo dezinfekciju", kaže profesor Željko Savanović, upravnik ekonomije u poljoprivrednoj školi.

Kao i svi poljoprivrednici na njivi, i u školi su profesori vezani za vremenske rokove i radovi ne smeju da se odlažu. Imaju dobru mehanizaciju koja će im pomoći da sve lakše završe. Brinu i o uređenju školskog dvorišta.

Goran Bimbašić, direktor škole "Josif Pančić", ističe da je najpreče trenutno održavati dvorište da ne bi krenule alergije i ambrozija.

"Imamo ogromno dvorište srećom tu su nam radnici i mehanizacija i za sad naš najveći zadatak uspešno rešavamo", poručuje Bimbašić. 

Profesori ne kriju da su se uželeli svojih đaka i sve će učiniti da ih u školi dočekaju u lepom i prijatnom ambijentu, gde će odmah moći da počnu sa praktičnom nastavom.