Kako se boriti protiv straha, panike i anksioznosti

U zavisnosti od uzrasta, godina, mentalnog i fizičkog stanja, različito percipiramo virus. Važno je pratiti savete stručnjaka, lekara, ... Za portal RTS-a, govorila je doktorka neurospihijatrije i porodični psihoterapeut Jelena Ivanović, koja je ukazala na par veoma važnih načina ponašanja uz stručne savete.

Šta nam donosi panika od pojave virusa i uvođenja vanrednog stanja?

-Novonastala situacija u našoj zemlji oko pojave koronavirusa, kao i uvođenja vanrednog stanja, ljude je uvela u stanje straha i panike.
Postoje tri oblika straha, a to su anksioznost, strah i panika. Oni se razlikuju po intenzitetu i učestalosti.

Strah je osećanje koje se javlja kada postoji neka realna opasnost od nečega.
Najjači strah koji se javlja kod ljudi je panika, koja je nastupila kao posledica brige za sopstveni život i život svojih najmilijih. Panika koja vlada je praćena katastrofalnim mislima kao što su: ako se zarazim umreću, zaraziću decu, roditelje prijatelje i svi ćemo nestati.

Da li postoji strah od gubitka kontrole?

-Strah i panika pojavljuju se i kao opsesivna kupovina i lagerovanje namirnica sa katastrofalnim mislima vezanim za umiranje od gladi i sl.
Sve ove misli i ponašanja koja one prate su iracionalna i nemaju baš realnu osnovu. Kažem baš, jer situacija u kojoj se nalazimo nije prijatna i svakako iziskuje određen stepen zabrinutosti.
Glavna razlika između zabrinutosti i panike je što nas osećanje zabrinutosti tera na racionalno razmišljanje i ponašanje (... situacija je teška, ja sam zabrinut, radiću sve što mogu i primeniću sve mere da se ne zarazim, a ako se zarazim videću šta ću).

Koji su saveti?

-Zabrinutost rađa odgovorno ponašanje prema sebi i svojoj okolini, za razliku od panike.
Naša realnost je sada takva. Vanredno stanje je uvedeno i to je to. Ono što mi možemo da radimo jeste da to prihvatimo i da u okviru okolnosti koje imamo provodimo konstruktivno svoje vreme primenjujući sve preventivne mere.
Vanredno stanje treba prihvatiti između ostalog i kao jednu od mera kojom se može sprečiti širenje koronavirusa.

Kako informacije o koronavirusu u medijima utiču na psihu?

-Mediji i informacije koje se u njima plasiraju treba uzimati sa rezervom i isključivo u informativne svrhe, sa ciljem šta ja mogu uraditi za sebe u ovoj situaciji sa informacijom koju imam.
Ono što je najvažnije je da prihvatimo svoju zabrinutost i da  misli fokusiramo na ono što je racionalno, da se ponašamo odgovorno prema sebi i najbližima i da se preventivnim merama borimo protiv virusa. Virus nas teže može ugroziti, ako se odgovorno ponašamo. O preventivnim merama mediji su obaveštavali ovih dana i to rade iz časa u čas, zaključila je doktorka neuropsihijatrije i porodični psihoterapeut Jelena Ivanović.