Како се борити против страха, панике и анксиозности

У зависности од узраста, година, менталног и физичког стања, различито перципирамо вирус. Важно је пратити савете стручњака, лекара, ... За портал РТС-a, говорила је докторка неуроспихијатрије и породични психотерапеут Јелена Ивановић, која је указала на пар веома важних начина понашања уз стручне савете.

Шта нам доноси паника од појаве вируса и увођења ванредног стања?

-Новонастала ситуација у нашој земљи око појаве коронавируса, као и увођења ванредног стања, људе је увела у стање страха и панике.
Постоје три облика страха, а то су анксиозност, страх и паника. Они се разликују по интензитету и учесталости.

Страх је осећање које се јавља када постоји нека реална опасност од нечега.
Најјачи страх који се јавља код људи је паника, која је наступила као последица бриге за сопствени живот и живот својих најмилијих. Паника која влада је праћена катастрофалним мислима као што су: ако се заразим умрећу, заразићу децу, родитеље пријатеље и сви ћемо нестати.

Да ли постоји страх од губитка контроле?

-Страх и паника појављују се и као опсесивна куповина и лагеровање намирница са катастрофалним мислима везаним за умирање од глади и сл.
Све ове мисли и понашања која оне прате су ирационална и немају баш реалну основу. Кажем баш, јер ситуација у којој се налазимо није пријатна и свакако изискује одређен степен забринутости.
Главна разлика између забринутости и панике је што нас осећање забринутости тера на рационално размишљање и понашање (... ситуација је тешка, ја сам забринут, радићу све што могу и применићу све мере да се не заразим, а ако се заразим видећу шта ћу).

Који су савети?

-Забринутост рађа одговорно понашање према себи и својој околини, за разлику од панике.
Наша реалност је сада таква. Ванредно стање је уведено и то је то. Оно што ми можемо да радимо јесте да то прихватимо и да у оквиру околности које имамо проводимо конструктивно своје време примењујући све превентивне мере.
Ванредно стање треба прихватити између осталог и као једну од мера којом се може спречити ширење коронавируса.

Како информације о коронавирусу у медијима утичу на психу?

-Медији и информације које се у њима пласирају треба узимати са резервом и искључиво у информативне сврхе, са циљем шта ја могу урадити за себе у овој ситуацији са информацијом коју имам.
Оно што је најважније је да прихватимо своју забринутост и да  мисли фокусирамо на оно што је рационално, да се понашамо одговорно према себи и најближима и да се превентивним мерама боримо против вируса. Вирус нас теже може угрозити, ако се одговорно понашамо. О превентивним мерама медији су обавештавали ових дана и то раде из часа у час, закључила је докторка неуропсихијатрије и породични психотерапеут Јелена Ивановић.