Intenzivna nega izuzetno je skupa, koliko košta u Evropi i SAD

Jedan dan na odeljenju intenzivne nege obolelih od kovida 19 košta oko 2.800 evra, pa ukoliko pacijent ostane na tom odeljenju oko deset dana to znači da zdravstveni sistem plaća za to 28.000 evra.

Italijanski dnevni list Stampa posetio je jedan od najvećih bolničko univerzitetskih centara u Torinu, ne bi li ispitao cenu boravka na odeljenju intenzivne nege koji je na teretu Nacionalnog zdravstvenog sistema.

U cena od 2.800 evra na dan uračunat je trošak za osoblje (oko 1.108 evra), lekova i ostalog sanitetskog materijala (oko 624 evra) i svih ostalih aktivnosti podrške koji idu do 724 evra, plus razni drugi troškovi oko 320 evra.

Doktor Đovani La Vale, direktor bolnice u Torinu, precizirao je da dužina boravka na odeljenju intenzivne terapije zavisi od osobe do osobe i njenog zdravstvenog stanja. "Neko može da ostane nedelju dana a neko mnogo duže", izjavio je on.

U ovom momentu na odeljenju intenzivne negde u regionu Pijemonte, nalazi se 24 pacijenta, dok ih je u Italiji ukupno 423. Dakle, deset dana u bolnici ovih pacijenata koji se nalaze samo u regionu Pijemonte košta 672.000 evra, 11 miliona i 844.000 evra za pacijente u celoj Italiji.

Italija ukupno ima 7.500 kreveta na odeljenjima intenzivne nege. Samo u mesec dana, između 13. avgusta i 12. septembra 2021. godine italijansko zdravstvo je potrošilo 70 miliona evra za bolničko lečenje kovid pacijenata koji se nisu vakcinisali.

Kako funkcioniše jedno odeljenje intenzivne terapije

Na odeljenjima koji spašavaju ljudske živote kreveti i aparati priključeni na njega su sofisticirani i jako skupi.

Svaki krevet košta oko 80.000 evra u smislu da fizički krevet košta 15.000, jer je tehnološki tako napravljen da bude povezan sa raznim uređajima, tu je i najrazvijenija ventilacija koja omogućava disanje i koja košta dodatnih 30.000 evra, monitor koji pokazuje vitalne parametre i koji košta 16.000 evra, kao i aparat koji je priključen na seriju drugih i čija cena je 20.000 evra.

Ovome se dodaju svi aparati na odeljenju poput centrale u koju stižu podaci o svakom pacijentu i koja košta 15.000 evra, ultrazvuk čija je cena 25.000 evra, bronhoskopi koji koštaju 15.000 i emodinamička monitorizacija - 10.000. Na sve ove cifre potrebno je dodati i porez od 20 odsto.

Dakle, to su vrlo visoke cifre koje plaća svaki italijanski region pojedinačno. Tome se dodaje i trošak za osoblje. Direktor intenzivne terapije u Aleksandriji doktor Fabricijo Roka izjavio je za medije da je pre pandemije na svakog pacijenta išlo tri lekara u jutarnjoj smeni, dva popodne i jedan noćni lekar.

Danas je to drugačije i medicinskih sestara je šest, lekara četiri ujutru, tr popodne i dva noću. Oni svi sarađuju sa drugim odeljenjima bolnice poput odeljenja za infektivne bolesti.

Cena lekova, zaštitne opreme i testova

Jedan od važnih troškova se tiče i lekova i pošto još uvek ne postoje specifični lekovi koji leče kovid teško je proceniti koliko sa te strane košta lečenje jednog pacijenta obolelog od kovida.

Farmaceutska kompanija Gilead Sciences je fiksirala cenu za lek "remdesivir", prvi lek koji je autorizovan za lečenje kovida, na više od 2.000 evra, a cena je nešto više od 346 evra za svaku bočicu za petodnevni tretman.

Ovo je naime prodajna cena u industrijalizovanim zemljama. Poseban slučaj je Kina koja je u zajedničkom poduhvatu sa kubanskom BioCubaFarma proizvela, pod licencom, antivirusni interferon alfa 2B (IFN Nrec) koji se primenjuje u Kini zajedno sa drugim lekovima za lečenje pacijenata sa kovidom i veoma je rasprostranjen i plasiran na tržište u centralnom i južnom regionu, u Americi, u Africi i nekim azijskim zemljama s obzirom na relativno nisku cenu u poređenju sa drugim sličnim lekovima zapadne proizvodnje.

Lična zaštitna oprema (PPE) je predstavljala jedan od najvećih troškova u ovoj pandemiji.

Već tridesetak godina, LZO je kineski monopol za proizvodnju i distribuciju širom sveta, čak i ako ih u Italiji i Evropi prodaju brokeri sa nacionalnim logotipom i nazivima kompanija.

U finansijskom odeljenju Clinikues Saint-Luc (Belgija), administratori priznaju da će proći nekoliko meseci pre nego što budu imali određenu sliku po kojoj bi mogli da naprave procenu troškova za zaštitnu opremu.

Danas se ono što je pre kovida koštalo 0,50 centi plaća četiri evra.

Što se tiče testova za kovid potrebno je znati da je oprema koja je dostupna bolnicama i zdravstvenim ustanovama različitog kvaliteta, vrste i pouzdanosti.

Utvrđivanje prisustva i odsustva virusa može se izvršiti jednostavnim kvalitativnim ili brzim, pozitivnim ili negativnim testom ili pomoću ELISA (Enzime-Linked - Immunosorbent Assai) kvantitativnog sistema antitela, koji traži antitela (imunoglobuline) IgM i IgG ili na drugi način sa brisevima iz nosa/ždrela i naknadnom obradom za molekularnu detekciju pi-si-ar (lančana reakcija polimeraze).

Da bi se kvantifikovao trošak, potrebno je odrediti jedinični trošak testa/kita, cenu/minuta operatera koji izvodi test, trošak amortizacije uređaja i organizacione režije.

U Francuskoj, INAMI, Nacionalni institut za zdravstveno i invalidsko osiguranje, identifikovao je sledeće naknade: molekularna detekcija (pi-si-ar test) košta 46,81 evra, detekcija antigena 16,72 evra, detekcija antitela (kvalitativni test) 9,60 evra.

U nemačkom osiguranju DKV, ELISA test na antitela odredio je cenu na 66,3 evra, cena pi-si-ar testa za otkrivanje SARS-KoV-2 smanjena je od 1. jula 2020. sa 59 evra na 39,4 evra.

Situacija u Sjedinjenim Državama je prilično specifična. Podaci iz 78 bolnica sa dali su 134 odvojene cene za dijagnostičke testove. Cene se kreću od 20 do 850 dolara po dijagnostičkom testu, u proseku 127 dolara (Health Sistem Tracker 15. jula 2020.). 51 odsto cena je koncentrisano u opsegu klase u rasponu od 100 do 199 dolara. Ovi podaci se još uvek odnose na troškove iz 2020. godine.

Koliko košta boravak na intenzivnim terapijama u svetu

Tehnike koje se koriste da bi se odredila srednja cena boravka na odeljenjima intenzivne nege su različite.

Direktni troškovi vezani za osoblje, aparate, ličnu zaštitu osoblja kao i aparate koji se koriste upravo za pacijente obolele od kovida su baza na osnovu koje je moguće imati aproksimativnu sliku troškova.

Tome je potrebno dodati indirektne troškove, analize, radiografije, farmaceutsku podršku, sanifikaciju, logistiku, administrativne troškove i sl.

SAD

U Sjedinjenim Američkim Državama istraživanje (Covid 19 The Projected Economic Impact of Covid 19 Pandemic on the US Healhcare System) je pokazalo da se vreme trijaže kovid pacijenta kreće od 15 do 25 minuta, prvi pristup lečenju oko 70 minuta, nakon toga bolnička asistencija je oko 35 minuta, a administracija manje od 30 minuta.

U Americi se takođe koriste parametri koji uzimaju u obzir ukupan broj sati koje pacijent provede na mehaničkoj ventilaciji tj. da li je pacijent na respiratoru 96 sati ili više ili je bez ventilacije.

Srednji trošak za osobu koja je na bolničkom lečenju koji zahteva više od 96 sati na ventilaciji košta 88.114 dolara, dok boravak bez veštačke respiracije košta 34.225 dolara (Helat System tracker).

No, obzirom da u Americi važi sistem privatnog zdravstvenog osiguranja, potrebno je pristupati ovim brojevima sa oprezom. Po Healt Brief-u još iz marta 2020. cena po pacijentu sa velikim komplikacijama i propratnim bolestima je oko 74.310 dolara i 42.486 za pacijente bez komplikacija.

U ovoj zemlji se, ne bi li se odredili troškovi za lečenje od kovida19 uzimaju u obzir tri parametra (DRG) tj. tri grupe povezane sa ovom dijagnozom poput upale pluća bez komorbiditeta i komplikacijama, zatim uz komplikacije i komorbidete te sa velikim komplikacijama i uz ostale bolesti.

Francuska i Nemačka

Po studijama urađenim u Francuskoj i Nemačkoj, kvota koja se odnosi na troškove osoblja zaposlenih na odeljenju intenzivne nege je vrlo visoka.

Naime, podaci pokazuju da potreba za ljudskim resursima raste za 25 odsto ukoliko je potrebno da pacijent bude na mehaničkoj ventilaciji.

Oko 50 odsto troškova odlazi na osoblje koje asistira ove pacijente. Po Securite Sociale u Francuskoj jedan dan u pariskoj bolnici košta oko 2.932 evra. Po podacima Public Health Francuske, boravak na ovim odeljenjima je prosečno 11 dana ali može da dostigne i više od 20 dana.

U Nemačkoj nedostaju medicinske sestre i ostalo osoblje na odeljenjima intenzivne negde, ta situacija je postojala još pre pandemije, ali je značajno izašla na videlo u toku nje.

Pacijenti dugo ostaju na odeljenjima intenzivne nege i imaju potrebu za većom negom od strane medicinskih sestara. To je naime alarm koji je lansirao profesor doktor Ajvi Jansens, primarijus interne medicine i medicine intenzivne nege u bolnici St. Antnius u Ešvajleru i jedan je od maksimalnih eksperata za odeljenja intenzivne terapije.

Španija

Dekret Generalitada pokazuje da svaki pacijent koji je ležao na privatnim klinikama (u nedostatku zvaničnih podataka iz Državnog zdravstvenog sistema) koštao je 43.400 evra po pacijentu koji je bio na mehaničkoj ventilaciji, 5.000 za smeštaj duži od 72 sata (bez respiratora), 2.500 evra za boravak kraći od tri dana.

Mnogi od ovih troškova biće procenjeni na međunarodnom nivou tek za izvesno vreme.

No, ono što je sigurno jeste da je boravak na odeljenjima intenzivne nege izuzetno skup, a da pacijenti oboleli od kovida umanjuju mogućnost primanja na odeljenje koje može spasiti život drugih pacijenata pogođenih moždanim udarom, pucanjem aneurizme, infarktom, kao i žrtava saobraćajnih nesreća i svih drugih dramatičnih događaja.