Da li je kolektivni imunitet utopija

Sa 66 odsto vakcinisane populacije, što je na početku epidemije bio cilj radi dostizanja kolektivnog imuniteta, dolaskom varijante "alfa" taj procenat se popeo na 80 odsto, a sa "deltom" na 90 odsto, što je praktično nemoguće dostići.

To znači da će kovid postati endemska bolest poput gripa, mišljenje je 90 odsto svetskih naučnika, koje je objavio naučni časopis Nature.

Cilj koji su mnoge države postavile bio je da se vakciniše 70 odsto stanovnika ne bi li se došlo do kolektivnog imuniteta. Taj broj će u mnogim zemljama biti uskoro dostignut. U Italiji će u oktobru biti vakcinisano skoro 80 odsto populacije, a zatim će se krenuti i sa trećom dozom prvenstveno za najosetljiviji sloj stanovnika.

Entoni Fauči iz Američkog instituta za infektivne bolesti izjavio je da će skoro sasvim sigurno čitava američka populacija morati da se revakciniše, dakle ne samo najosetljiviji građani već svi. U istom pravcu idu i Francuska, Nemačka, Velika Britanija, dok je u Izraelu treća doza počela da se daje starijima od 60 godina. 

Stefanija Salmaso iz italijanskog Udruženja epidemiologa kaže za dnevni list Republika (La República) da je potrebno da se jasno kaže da sa kovidom nikada nećemo dostići kolektivni imunitet i da je greška misliti da će se to desiti sa 80 odsto vakcinisane populacije.

Naime, kolektivni imunitet se dostiže kada se i osobe koje se nisu vakcinisale ne razbolevaju, jer je veliki deo populacije vakcinisan i samim tim ne kruži infekcija.

To se desilo sa poliomijelitisom, kao i sa velikim boginjama i morbilama (koji je nažalost zbog pada broja vakcinacija izazvao klastere i u prethodnim godinama), ali sa koronavirusom se to neće dogoditi – ističe Salmaso i dodaje da imamo previše varijanti, vakcine nisu dostupne u jednakim razmerama u svetu. A tu su i drugi razlozi.

U Italiji je šest miliona građana, mlađih od 12 godina, nepokriveno vakcinacijom, jer iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu. A virus cirkuliše baš među mladima koji su i najmanje pokriveni.

Drugi problem je taj što i ko je vakcinisan može da se zarazi i, mada istraživanja još nemaju tačne podatke o tome, može i da prenese virus. I mada ove osobe imaju vrlo malu mogućnost obolevanja i širenja zaraze ipak doprinose činjenici da virus cirkuliše. A tu su i varijante.

Koncept kolektivnog imuniteta, piše Korijere dela sera (Corriere della Sera), bazira se na tome da je veliki deo populacije stekao imunitet zahvaljujući vakcinaciji ili prethodnoj infekciji i oni pružaju indirektnu zaštitu od infektivne bolesti i ljudima koji nisu vakcinisani. Na ovaj način se prenos zaraze prekida.

Kolektivni imunitet je moguć samo kada je broj vakcinisanih veliki, a to zavisi i od snage prenosivosti jednog virusa. Fabricio Preljasko, virusolog, generalni direktor Instituta "Galeaci" u Milanu kaže u intervjuu za Korijere dela sera da se zna da vakcine ne mogu 100 odsto da zaštite od virusa, tako da će biti moguće pojavljivanje zaraze i među vakcinisanima.

Koliko štite vakcine 

Varijanta "delta" je pogoršala situaciju jer, iako vakcine štite od toga da se osobe teško razbole i završe u bolnici ili još gore na odeljenju intenzivne nege, manje su efikasne kada se radi o prevenciji infekcije, a to znači da i ko je vakcinisan može da bude zaražen.

Italijanski Institut za zdravlje izdao je saopštenje u kome se kaže da vakcine koje se koriste u Italiji štite 82 odsto od infekcije sa simptomima (od toga su isključene sve osobe bez simptoma koje se ne testiraju).

Takođe, i osobe koje su se vakcinisale, iako se retko dešava, mogu da šire zarazu, pogađajući na taj način ranjiviji deo populacije koja loše ili nikako odgovara na vakcinu (imunodepresivne osobe, starije osobe sa hroničnim bolestima i sl.), kao i nevakcinisane koji vrlo često naseljavaju jedan predeo ili zemlju u kojoj virus lakše cirkuliše.

Doktor Preljasko kaže da je nepoznanica i trajanje imuniteta koji može opasti tokom vremena, kao i činjenica da se vakcine nisu podelile ravnomerno u svetu, tj. bogate zemlje ih imaju i previše a siromašne manje.

U globalizovanom svetu kolektivni imunitet mora da se tiče celog sveta, a ne samo jednog dela, kaže Preljasko i dodaje da, obzirom na sve ove podatke i na sve varijante, virus neće prestati da cirkuliše i kolektivni imunitet je samo fatamorgana.

Koronavirus nije kao virus ospica 

Ser Endrju Polard, jedan od naučnika koji je učestvovao u pronalasku vakcine Astra-Zeneke, izjavio je da nikada nećemo dostići kolektivni imunitet bez obzira na veliki broj vakcinisanih, jer koronavirus nije kao virus ospica.

"Ako je 95 odsto populacije vakcinisano protiv ospica virus neće moći da se širi dalje. To je statički imunitet: zaštićeni ste doživotno i cirkulacija virusa je blokirana. No, delta varijanta je u stanju da inficira i vakcinisane osobe i na taj način se stvara imunitet koji ima rok trajanja te ne postoji ništa što može zaista da spreči širenje infekcije", kaže Polard, a prenosi Korijere dela sera.

Po naučnicima je nemoguće iskoreniti kovid. Jedina infekcija koja je iskorenjena su velike boginje, a to je bilo moguće zahvaljujući odličnoj vakcini i činjenici da su ljudi jedini sisari koji su prirodno podložni virusu velikih boginja. S druge strane, mnoge životinje poput mačaka, gorila, šišmiša mogu da se zaraze virusom.

Po članku objavljenom u naučnom časopisu Nature još u februaru ove godine, 90 odsto naučnika smatra da će virus postati endemski baš poput gripa koji stalno cirkuliše među stanovništvom, često dostižući vrhunac u onom dobu godine koji favorizuje njegovu cirkulaciju.

Kada će koronavirus postati endemski

Kada virus postane endemski, baš poput četiri virusa koji uzrokuju prehladu, situacija će biti manje problematična ne samo zato što se virus promenio već, jer više neće biti nov i osobe neće više biti toliko imunološki slabe. Određeni broj naučnika je izjavio da kada kovid preraste u endemski, primarno izlaganje virusu će se dešavati u detinjstvu a bolest će biti slaba i bez simptoma. Naučnici smatraju da će se to desiti za dve do tri godine.

Na pitanje mnogih zašto je onda bitno da se vakciniše što veći broj ljudi, profesor Preljasko kaže da je to zato jer će onda manje cirkulisati virus: osobe koje su vakcinisane imaće određenu zaštitu a čak iako se zaraze njihov imunosistem će znati da drži pod kontrolom bolest.

Iako neće biti dostignut kolektivni imunitet doći će do stvaranja masovnog imuniteta koji je dovoljan da nam omogući da se vratimo normalnom životu kontrolišući, ako ne infekciju, onda težak oblik bolesti, zahvaljujući i novim terapijama.

Matematičar i epidemiolog Adam Kučarski iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, napisao je na svom Tviteru da ćemo možda moći da pričamo o kolektivnom imunitetu kada više od 90 posto populacije u svetu bude vakcinisano.