Читај ми!

Да ли је колективни имунитет утопија

САРС-КоВ-2 није вирус који ће бити искорењен, сматрају научници, а са појавом делта соја морала би да се вакцинише скоро читава популација. Поред тога, у неким случајевима и вакцинисани могу да се заразе, а и да заразе друге – из тог разлога "колективни имунитет" постаје илузија.

Са 66 одсто вакцинисане популације, што је на почетку епидемије био циљ ради достизања колективног имунитета, доласком варијанте "алфа" тај проценат се попео на 80 одсто, а са "делтом" на 90 одсто, што је практично немогуће достићи.

То значи да ће ковид постати ендемска болест попут грипа, мишљење је 90 одсто светских научника, које је објавио научни часопис Nature.

Циљ који су многе државе поставиле био је да се вакцинише 70 одсто становника не би ли се дошло до колективног имунитета. Тај број ће у многим земљама бити ускоро достигнут. У Италији ће у октобру бити вакцинисано скоро 80 одсто популације, а затим ће се кренути и са трећом дозом првенствено за најосетљивији слој становника.

Ентони Фаучи из Америчког института за инфективне болести изјавио је да ће скоро сасвим сигурно читава америчка популација морати да се ревакцинише, дакле не само најосетљивији грађани већ сви. У истом правцу иду и Француска, Немачка, Велика Британија, док је у Израелу трећа доза почела да се даје старијима од 60 година. 

Стефанија Салмасо из италијанског Удружења епидемиолога каже за дневни лист Република (La República) да је потребно да се јасно каже да са ковидом никада нећемо достићи колективни имунитет и да је грешка мислити да ће се то десити са 80 одсто вакцинисане популације.

Наиме, колективни имунитет се достиже када се и особе које се нису вакцинисале не разболевају, јер је велики део популације вакцинисан и самим тим не кружи инфекција.

То се десило са полиомијелитисом, као и са великим богињама и морбилама (који је нажалост због пада броја вакцинација изазвао кластере и у претходним годинама), али са коронавирусом се то неће догодити – истиче Салмасо и додаје да имамо превише варијанти, вакцине нису доступне у једнаким размерама у свету. А ту су и други разлози.

У Италији је шест милиона грађана, млађих од 12 година, непокривено вакцинацијом, јер из здравствених разлога не могу да приме вакцину. А вирус циркулише баш међу младима који су и најмање покривени.

Други проблем је тај што и ко је вакцинисан може да се зарази и, мада истраживања још немају тачне податке о томе, може и да пренесе вирус. И мада ове особе имају врло малу могућност оболевања и ширења заразе ипак доприносе чињеници да вирус циркулише. А ту су и варијанте.

Концепт колективног имунитета, пише Коријере дела сера (Corriere della Sera), базира се на томе да је велики део популације стекао имунитет захваљујући вакцинацији или претходној инфекцији и они пружају индиректну заштиту од инфективне болести и људима који нису вакцинисани. На овај начин се пренос заразе прекида.

Колективни имунитет је могућ само када је број вакцинисаних велики, а то зависи и од снаге преносивости једног вируса. Фабрицио Прељаско, вирусолог, генерални директор Института "Галеаци" у Милану каже у интервјуу за Коријере дела сера да се зна да вакцине не могу 100 одсто да заштите од вируса, тако да ће бити могуће појављивање заразе и међу вакцинисанима.

Колико штите вакцине 

Варијанта "делта" је погоршала ситуацију јер, иако вакцине штите од тога да се особе тешко разболе и заврше у болници или још горе на одељењу интензивне неге, мање су ефикасне када се ради о превенцији инфекције, а то значи да и ко је вакцинисан може да буде заражен.

Италијански Институт за здравље издао је саопштење у коме се каже да вакцине које се користе у Италији штите 82 одсто од инфекције са симптомима (од тога су искључене све особе без симптома које се не тестирају).

Такође, и особе које су се вакцинисале, иако се ретко дешава, могу да шире заразу, погађајући на тај начин рањивији део популације која лоше или никако одговара на вакцину (имунодепресивне особе, старије особе са хроничним болестима и сл.), као и невакцинисане који врло често насељавају један предео или земљу у којој вирус лакше циркулише.

Доктор Прељаско каже да је непознаница и трајање имунитета који може опасти током времена, као и чињеница да се вакцине нису поделиле равномерно у свету, тј. богате земље их имају и превише а сиромашне мање.

У глобализованом свету колективни имунитет мора да се тиче целог света, а не само једног дела, каже Прељаско и додаје да, обзиром на све ове податке и на све варијанте, вирус неће престати да циркулише и колективни имунитет је само фатаморгана.

Коронавирус није као вирус оспица 

Сер Ендрју Полард, један од научника који је учествовао у проналаску вакцине Астра-Зенеке, изјавио је да никада нећемо достићи колективни имунитет без обзира на велики број вакцинисаних, јер коронавирус није као вирус оспица.

"Ако је 95 одсто популације вакцинисано против оспица вирус неће моћи да се шири даље. То је статички имунитет: заштићени сте доживотно и циркулација вируса је блокирана. Но, делта варијанта је у стању да инфицира и вакцинисане особе и на тај начин се ствара имунитет који има рок трајања те не постоји ништа што може заиста да спречи ширење инфекције", каже Полард, а преноси Коријере дела сера.

По научницима је немогуће искоренити ковид. Једина инфекција која је искорењена су велике богиње, а то је било могуће захваљујући одличној вакцини и чињеници да су људи једини сисари који су природно подложни вирусу великих богиња. С друге стране, многе животиње попут мачака, горила, шишмиша могу да се заразе вирусом.

По чланку објављеном у научном часопису Натуре још у фебруару ове године, 90 одсто научника сматра да ће вирус постати ендемски баш попут грипа који стално циркулише међу становништвом, често достижући врхунац у оном добу године који фаворизује његову циркулацију.

Када ће коронавирус постати ендемски

Када вирус постане ендемски, баш попут четири вируса који узрокују прехладу, ситуација ће бити мање проблематична не само зато што се вирус променио већ, јер више неће бити нов и особе неће више бити толико имунолошки слабе. Одређени број научника је изјавио да када ковид прерасте у ендемски, примарно излагање вирусу ће се дешавати у детињству а болест ће бити слаба и без симптома. Научници сматрају да ће се то десити за две до три године.

На питање многих зашто је онда битно да се вакцинише што већи број људи, професор Прељаско каже да је то зато јер ће онда мање циркулисати вирус: особе које су вакцинисане имаће одређену заштиту а чак иако се заразе њихов имуносистем ће знати да држи под контролом болест.

Иако неће бити достигнут колективни имунитет доћи ће до стварања масовног имунитета који је довољан да нам омогући да се вратимо нормалном животу контролишући, ако не инфекцију, онда тежак облик болести, захваљујући и новим терапијама.

Математичар и епидемиолог Адам Кучарски из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину, написао је на свом Твитеру да ћемо можда моћи да причамо о колективном имунитету када више од 90 посто популације у свету буде вакцинисано.