Besplatno testiranje i plaćen karantin – šta još turisti mogu da požele

Tvrđava Kanari – sigurno mesto za sve koji odluče da posete ova ostrva uprkos pandemiji koronavirusa. Takvu "razglednicu" vlasti španskog arhipelaga u Atlantskom okeanu već više od godinu dana šalju u svet. Tačnije, u Evropu, od čijih je građana turizam bujao proteklih godina.

Prvi slučaj koronavirusa u Španiji otkriven je kod nemačkog turiste, i to baš na Gomeri, jednom od osam naseljenih ostrva. Ipak, Kanari su tokom većeg dela prošle godine beležili znatno nižu stopu zaražavanja od drugih španskih regiona.

A posetiocima su garantovane i posebne pogodnosti.

"Bili smo pioniri u predlozima da se sve prilagodi i izrade protokoli kako bi turisti mogli sigurno da se vrate. Sem toga, bili smo i jedna od prvih destinacija na svetu koja je uvela dodatno pokriće u polisi za putovanja, koja pokriva karantin turista na Ostrvima. Time se turistima, i španskim i stranim, garantuje da će im u slučaju da obole od kovida-19 biti pokriveni medicinski troškovi, sanitarna repatrijacija i produžetak boravka u slučaju da zbog pozitivnog rezultata moraju da poštuju meru obaveznog zadržavanja", kaže Hose Huan Lorenso, direktor vladinog brenda "Turizam Kanarskih ostrva".

Kako bi motivisali turiste da ne odustaju od odmora, pojedini hoteli omogućili su besplatno testiranje za sve goste.

Za razliku od mnogih evropskih država u kojima je obavezan pi-si-ar test, među kojima je i Srbija, turisti iz manje rizičnih zemalja na Kanarska ostrva mogu ući i sa antigenskim testom.

Međutim, u odnosu na našu zemlju, u koju su dobrodošli putnici iz bilo kog dela sveta, na ovom španskom biseru primaju samo goste iz Šengen zone i još nekoliko država sa kojima je postignut uzajamni sporazum – Australija, Kina, Južna Koreja, Tajland, Singapur...

Napori španskih vlasti da za Kanare obezbede evropsku etiketu "siguran koridor" nisu urodili plodom. Zemlje bez čijih državljana praktično nema turizma na Kanarskim ostrvima – Britanija i Nemačka, sa prvim povećanjem broja zaraženih stavile su Ostrva na crnu listu.

I to pred božićne praznike – na sam početak zimske sezone od koje se očekivalo da spase turizam od kolapsa.

"Možete doći, ali ako po povratku morate da imate pi-si-ar test i morate u karantin dve nedelje, onda nećete ni dolaziti. Na primer, imate dve nedelje odmora i u te dve nedelje planirate jednu nedelju na Tenrifama i dve nedelje kod kuće – nećete doći, ostaćete kod kuće", kaže Enrike Talg, vlasnik hotela "Tigaiga" u Puerto de la Kruzu.

Katanac na hotelskim bravama

Porodični biznis koji su Enrike i njegova sestra nasledili od dede zadobio je prvi jači udarac u martu prošle godine. Španija je tada uvela jedan od najstrožih lokdauna. Hotelima i restoranima je zabranjen rad, a radnici su poslati kući.

Ni posle više od godinu dana nisu uspeli da stanu na noge.

"Jedna zgrada sa 80 soba zatvorena je od prošle godine, već 14 meseci. Drugu zgradu sa 35 soba otvorili smo u avgustu, ali imamo veoma mali broj gostiju, maksimalna popunjenost je u proseku 20 odsto. A u ovom periodu pre pandemije bili smo popunjeni 90 odsto, to je špic sezone", naglašava vlasnik "Tigaige".

Upitan šta je najviše uticalo na to – stroge mere, strah od zaražavanja ili zatvorene granice, Enrike kaže – kombinacija sva tri faktora, ali i neizvesnost.

"To je najgore. Ni vi ni ja ne znamo šta će se dogoditi sledeće nedelje, sutra, sledećeg meseca i zbog toga su svi odustali. Neizvesno je šta ćete moći da radite i kada ćete to moći", objašnjava Enrike.

To smatra i Bruno Korea, jedan od četiri vlasnika porodičnog hotela "Rajski park" (Paradise Park), koji je od Nove godine zatvoren.

"Nažalost, šta god da su činile naša lokalna i centralna vlada, jednostavno nije bilo dovoljno. Uglavnom zbog činjenice da su se naša glavna tržišta, kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo i Centralna Evropa, usredsredila na borbu protiv epidemije u svojoj zemlji i ograničenja su se gotovo svakodnevno menjala", ističe Bruno.

Maska na lice i slobodno šetaj

Prema podacima španskog Ministarstva zdravlja, situacija na Kanarskim ostrvima je, na osnovu sedmodnevne stope zaražavanja, bolja nego u Srbiji, ali i za 50 odsto bolja nego u ostatku Španije.

Kretanje među ostrvima je dozvoljeno, a javni prevoz normalno funkcioniše.

Restorani, kafići, bioskopi – sve radi uglavnom do 23 časa. Fizička distanca je obavezna, a u grupi ne može biti više od četiri do šest osoba, u zavisnosti od epidemijske situacije na određenom ostrvu.

Maska se nosi svuda, ali ako se sunčate na plaži ili biste da se bućnete u moru, nije vam potrebna. Kada jeste?

"Trebalo bi da je uzmete ako ste zajedno sa grupom ljudi ili ako idete samo u šetnju. Fizička distanca je i dalje obavezna, ali ljudi su to prihvatili kao prirodno, kako bi sačuvali svoje zdravlje", kaže direktor kancelarije za turistički marketing.

Kanarska ostrva su među prvima rekla "ne" nameri vlasti iz Madrida da na celoj teritoriji Španije uvedu obaveznu masku i na kupalištima, bez obzira na distancu.

"Mislim da smo pronašli ravnotežu u pružanju sigurnosti, ali da vam se pritom ne čini da svoj godišnji odmor provodite u operacionoj sali", dodaje Hose Huan Lorenso.

A balans između očuvanja zdravlja i normalnog života, čini se, bio je dobar izbor.

"Sada u hotelu imamo državljane raznih evropskih država – iz Estonije, Češke, Francuske, velika je raznolikost gostiju. I oni kažu da im je ovde mnogo bolje za život nego kod kuće. Na primer, u Nemačkoj doskora nisu mogli da idu nigde. A ovde na Tenerifama moramo da nosimo masku i možemo da izađemo, da odemo u restoran... Život ide dalje", objašnjava Enrike Talg.

To potvrđuje i prošlogodišnja anketa o potrošnji turista, u kojoj su se gosti pozitivno izjašnjavali o sprovedenim merama. Najbolje je ocenjen smeštaj – skoro 80 odsto ispitanih smatra da su hoteli uradili dobar posao.

Da li se isplatilo

Ipak, nije svaka statistika dobra. Prema broju dolazaka, prošle godine je Ostrva posetilo nešto više od 4,5 miliona turista. To je samo tridesetak odsto u odnosu na godinu pre pandemije, kada ih je bilo više od petnaest miliona.

Ako uporedimo sa Beogradom, koji takođe u najvećoj meri zavisi od stranog gosta, vidimo da je situacija slična i u našoj zemlji – broj noćenja prošle godine opao je za 73 odsto.

Da li je moglo manje da boli?

"Mere predostrožnosti svake zemlje predstavljaju kočnicu za mnoge turiste. Ponekad smo čak videli da su neke vlade donosile odluke koje mi smatramo previše drastičnim, s obzirom na nivo zaraze na ostrvima koji je tokom cele pandemije bio mnogo niži od onog u tim istim zemljama. Dakle, definitivno su neka ograničenja dodatno otežala oporavak", kaže Lorenso.

Tome su doprineli i zabrana kretanja među regionima, kao i posebne mere zaključavanja koje je svaki od 17 španskih regiona donosio u skladu sa sopstvenom epidemijskom situacijom.

Zato su kanarske vlasti promotivne aktivnosti usmerile mahom na "interne turiste", odnosno one koji tu žive.

Upravo oni bili su glavni gosti "Rajskog parka" u Los Kristijanosu, koji je prošle godine izdržao da radi samo pet meseci.

"Tokom tog vremena popunjenost nije prelazila 20 odsto, što je potpuno nedovoljno da možemo da poslujemo kako treba. Kada je godina normalna, otvoreni smo 12 meseci godišnje a prosečna popunjenost je 94 odsto", ističe Bruno Korea.

Prihodi od turizma u celoj Španiji opali su za više od 75 odsto.

Proračuni turističkih asocijacija pokazuju da su gubici veći od sto milijardi evra, ako se računa sve što turizam donosi ekonomiji. A takvo stanje, prema analizi podataka Nacionalnog zavoda za statistiku koju je objavio El Pais, nije viđeno u poslednjih pedeset godina.

Reprezentativno udruženje Eksceltur procenjuje da će udeo turizma u BDP-u Španije sa 12,4 opasti na četiri odsto.

Radnici na stendbaju, a troškovi se gomilaju

Što se Kanarskih ostrva tiče, kovid-kriza je bila pogubna – budući da od turizma zavisi više od trećine BDP-a, ali i 40 odsto radnih mesta. Bez posla je ostalo 64.000 ljudi.

Prema poslednjem izveštaju Eksceltura, u celoj Španiji je posao izgubilo 755.000 ljudi iz turističkog sektora. Međutim, kao i na Kanarima, više od polovine njih je na stendbaju. Šta to znači?

Kako bi izbegla masovna otpuštanja, Španija je pokrenula projekat privremenog zbrinjavanja viška zaposlenih. Radnici prvih šest meseci dobijaju 70 odsto osnovice za obračun dnevnica, a posle toga se pomoć smanjuje na 50 odsto.

U Srbiji je, primera radi, država za svakog zaposlenog u turističkom sektoru izdvojila tri polovine minimalca, plus jednu punu minimalnu zaradu.

Što se tiče poslodavaca, ERTE subvencioniše između 70 i 100 odsto troškova za socijalno osiguranje koje su dužni da plaćaju.

Za Enrikea Talga, koji je kući morao da pošalje 55 od 60 zaposlenih, ovo ne predstavlja veliko olakšanje.

"Centralna vlada nam pomaže tako što daje pozajmicu za radnike koji su na stendbaju. Oko 80 odsto plaćaju oni, mi moramo da platimo ostatak. Problem je kako platiti i tih 20, 25 odsto ako nemate prihoda... Sada se natežemo sa zvaničnicima, jer plaćamo mnogo taksi za usluge koje ne koristimo. Na primer, plaćamo opštinske takse za odnošenje smeća a hoteli su zatvoreni i nemamo smeće. Pitamo političare, zašto bismo plaćali nešto što ne koristimo", ističe Enrike.

Ko se snašao, snašao se

Turizmu je neophodna direktna pomoć – što pre, upozoravaju udruženja turističkih organizacija. Za razliku od hotelijera u Srbiji, koji su od države dobili novčanu pomoć po broju soba i kreveta, vlasnici hotela na Tenerifama ističu da nisu dobili ni evro. Samo obećanja i neplanirane troškove.

"Kada je sve počelo svi su bili ljuti zbog toga što je trebalo kupiti rukavice, zatim zbog pleksiglasa, kako bismo se zaštitili jedni od drugih. Onda stikeri sa upozorenjem na distancu od jednog i po metra. Onda ste morali da menjate – ne trebaju rukavice, ne treba staklo, ne trebaju stikeri za jedan i po metar već za dva metra. Sve se za čas promeni i higijenske mere su veoma podigle troškove", ističe Enrike.

Zbog ovih izdataka mnogi, poput Enrikea, nisu spuštali cenu smeštaja. Bruno jeste. Za vreme lokdauna prošlog proleća uložili su četiri miliona evra u hotel – najveći deo u adaptiranje kuhinja i restorana novim standardima koji garantuju bezbednost gostiju.

Sve to, kako kaže, zahvaljujući konzervativnom pristupu poslu.

"Uspeli smo da održimo solidnu finansijsku strukturu, što je rezultat visokog nivoa popunjenosti poslednjih 10 godina i pozitivnog bilansa stanja. Uspeli smo da sprovedemo planiranu investiciju u obnovu, a mogli smo i da platimo sve račune, uprkos tome što nismo imali prihoda", kaže Bruno.

Sa ovim mukama nije uspelo da se izbori 32.000 turističkih preduzeća u Španiji. To je skoro trećina ukupnog broja firmi koje su ugašene tokom pandemije.

Na Kanarskim ostrvima je od kraja 2019. do marta ove godine ugašeno sedam odsto firmi, a polovina njih je obavljala poslove povezane sa turizmom. Najteže su prošli mali biznisi.

"Fizička lica, mali poslovi povezani s turizmom bez stabilne finansijske situacije koja bi im omogućila da izdrže celu pandemiju. Međutim, praktično su svi hoteli, sa solidnijim bilansima i s mogućnošću primene procedura za privremeno rešavanje problema viška zaposlenih (tehnološki višak) – ERTE bolje izdržali", rekao je direktor kancelarije za turistički marketing.

Kasa EU puna ali spora

Španija kao država članica ima pravo na sredstva iz hitnog fonda EU za oporavak od posledica koronavirusa, a dobar deo tog novca biće usmeren u turizam.

Pomoć Unije imao je i srpski turizam – 660.000 evra u vidu dezinfekcionih sredstava i opreme, ali i 1.200.000 evra direktne novčane pomoći mikropreduzećima za pružanje turističkih usluga (pansioni, domaćinstva, turističke agencije).

Taj novac mogli su da iskoriste za neka ulaganja koja su planirali, ali nisu uspeli da sprovedu zbog lošeg poslovanja usled epidemije.

Za šta će se koristiti direktna pomoć koju turistički sektor na Kanarskim ostrvima iščekuje iz evropske kase biće jasnije onda kada novac stigne do njih.

"Kanarska ostrva će dobiti oko milijardu i sto miliona evra direktne pomoći za samozaposlene i preduzeća, od ukupno sedam milijardi koliko je Evropa najavila da će izdvojiti za celu Španiju. To nas čini najvećim primaocima, što je raspodela koju smatramo najpravednijom, s obzirom na to da smo najugroženija regija. Uprkos tome, verujemo da pomoć kasni i da u mnogim slučajevima određena preduzeća koja takođe trpe teret krize neće moći da ispune kriterijume za pristup tim sredstvima", ističe Lorenso.

Zato našim sagovornicima ostaje samo da se uzdaju u ubrzanu vakcinaciju, koja bi, čini se, jedina mogla da dovede do osetnog povratka turista na ovaj rajski arhipelag.

"Moram da budem optimističan za jesen i leto, ali letnji period će biti veoma komplikovan. Ako se Španija i Evropa otvore biće velika gužva, a Španija ima mnogo turističkih oblasti. Kanarska ostrva su samo jedna od tih oblasti, nisu glavna – imate i Balearska ostrva i druga mesta", ističe Enrike.

Ipak, smatra da Kanari mogu da spasu turizam u Španiji.

"Da, mislim da mogu, ako nam dopuste. Ako imamo vakcine, ako imamo testove – ako testiramo pri ulasku u zemlju, ako testiramo pri izlasku iz zemlje", govori Enrike koji sve vreme "drži palčeve" – za sreću.

A sreća je izgleda počela da im se osmehuje. Nemačka, Holandija i Danska su sredinom maja skinule Kanare sa crne liste. Očekivalo se da 17. maja "zeleno svetlo" stigne i iz Velike Britanije, ali to se nije desilo.

Budući da čak trećinu turista na Kanarima tradicionalno čine Britanci, nadaju se da će lepe vesti stići početkom juna.

"Avio-kompanije već reprogramiraju svoje letove u očekivanju leta. Mi smo spremni i onaj ko bude mogao da dođe osećaće se sigurno. Važno je da vas puste da putujete", poručuje Lorenso i ističe da rezervacije smeštaja znatno rastu svaki put kada neka zemlja otvori granice.

Da takve vesti podižu euforiju na Ostrvu potvrđuju i hotelijeri.

"Već vidite kako se stvari menjaju, vidite po ponašanju ljudi. Hoteli počinju da se otvaraju, sporo ali... Vidimo kako ljudi cirkulišu. Čak i lokalci, razmišljaju o tome gde će da izađu da jedu, šta da obiđu. Drugačiji je osećaj", objašnjava Bruno koji se raduje otvaranju i svog hotela krajem juna.

Kanari očekuju da će tokom zime uspeti da povrate oko 70 odsto putnika iz vremena pre korone. To je, kažu u kancelariji za turizam, dostižno ukoliko nastave da uspešno obuzdavaju epidemiju.

Uspešno je obuzdavaju i neke države van Unije, pa je Španija to mogla bolje da iskoristi i proširi listu zemalja iz kojih su turisti dobrodošli. Tek je za 7. jun najavljeno otvaranje granica za sve vakcinisane putnike, bez obzira na to odakle dolaze.

Primera radi, Srbija je jedna od zemalja koja je i ranije mogla da se nađe na "zelenoj listi". Podaci iz maja pokazuju da se broj zaraženih u našoj zemlji smanjuje, a da po broju građana koji su primili obe doze vakcine ne kaskamo mnogo za Britanijom.

Ne treba zaboraviti da je, prema Evrostatu, Španija u 2019. bila omiljena evropska destinacija za inostrane turiste. A posle više od godinu dana zaključavanja, putovanja su se uželeli putnici iz svih delova sveta. Čak i da nisu platežno dobri kao Britanci.