Kubanski recept – "suverenom" i revolucionarnom pesmom protiv korone

Zbog višedecenijskog američkog embarga, kubanski zdravstveni sistem je, oslanjajući se na sopstvene snage, uspevao da odoli mnogim izazovima, obezbeđujući kvalitetnu zdravstvenu zaštitu građanima i postavljajući standarde u mnogim oblastima medicine.

Kubanski rezultati u zdravstvu svrstavaju je rame uz rame sa razvijenim zemljama Zapada, što je fenomen koji mnogi istraživači nazivaju "kubanskim zdravstvenim paradoksom".

Očekivani životni vek od 79,2 godine stavlja ovu karipsku zemlju na peto mesto među državama Severne i Latinske Amerike. Ispred su samo Kanada, Čile, Kostarika i Sjedinjene Države.

Prema broju zaposlenih lekara na hiljadu stanovnika, Kuba je svetski lider. Ujedno je i prva zemlja koja je uspela da iskoreni prenošenje side i sifilisa s majki na decu, pre šest godina.

Sa razvojem sopstvenih vakcina Kubanci su počeli osamdesetih godina prošlog veka i to veoma uspešno. U uslovima embarga i nedostatka sredstava i opreme, morali su da se oslanjaju na sopstvenu inovativnost. Skoro 80 odsto vakcina koje su u upotrebi domaće je proizvodnje.

Stopa smrtnosti od infektivnih bolesti, čak i u vreme kovida, niža je od jednog procenta. Kubanci vakcinama leče 13 bolesti, a zahvaljujući njima šest oboljenja u potpunosti je iskorenjeno. Ono po čemu su možda najpoznatiji jeste vakcina protiv raka pluća Cinovax, koja je Kubancima dostupna već deset godina.

Širenje epidemije koronavirusa nije poštedelo ni ovo karipsko ostrvo, pa su se epidemiolozi i istraživači usredsredili na sopstvene kapacitete i kada je reč o imunizaciji protiv kovida.

Moćni biotehnološki sektor odmah se dao na posao. Zahvaljujući mobilizaciji efikasnog zdravstvenog sistema, Kuba je imala jednu od najnižih stopa smrtnosti i zaraženih u svetu. Tokom cele 2020. godine, od 11.200.000 stanovnika, zabeleženo je nešto više od 12.000 slučajeva zaraze, a preminulo je 146 pacijenata.

Ipak, popuštanje mera i ponovno otvaranje aerodroma u novembru dovelo je do pogoršanja situacije, pa je u januaru ove godine registrovano više inficiranih nego cele prošle godine. Kada se uporedi sa podacima u svetu, broj slučajeva je ipak daleko od dramatičnog. Stopa smrtnosti od kovida na milion stanovnika je 73. Primera radi, u Brazilu, ali i velikom broju evropskih zemalja  je više od 2.000, u Mađarskoj je čak 3.000. Stopa smrtnosti među zaraženima na Kubi je 0,59 odsto, dok je svetski prosek 2,2 procenta.

Ipak, imunizacija stanovništva protiv kovida prioritet je vlasti. Kuba samostalno razvija čak 5 vakcina i jedina je latinoamerička država koja to čini. To su Soberana 1, Soberana 2, Soberana plus, Abdala i Mambisa, koja se aplicira nazalno, bez šprica. 

Nacionalni ponos nije izostao ni kad su se birala imena. Soberana znači suverena. Abdala je naziv pesme kubanskog revolucionara i heroja Hosea Martija. Mambisa je dobila ime po vojnicima koji su se u drugoj polovini 19. veka borili protiv španskih vlasti.

Svih pet vakcina pripada proteinskom tipu – one u sebi nose deo proteina virusa koje on koristi da bi se vezivao za ljudske ćelije što, zauzvrat, generiše neutralizujuća antitela koja blokiraju taj proces vezivanja.

Dr Marlene Ramires Gonsales objašnjava za British Medical Journal da je reč o jednom od najekonomičnijih pristupa u izradi vakcina, za koje upravo Kuba, s obzirom na okolnosti, ima najveće iskustvo i infrastrukturu. One su zasnovane samo na delu kovid antigena koji je uključen u kontakt sa ćelijskim receptorima i koji ujedno indukuje najveću količinu neutrališućih antitela.

Dr Gonsales dodaje da, iako kubanske vakcine nisu jedine koje koriste ovaj princip, vakcina Soberana 2 je jedinstvena iz jednog drugog razloga. Ona kombinuje domen vezivanja receptora antigena sa deaktiviranim oblikom tetanusa, kako bi pojačala imuni odgovor. To je čini jedinom postojećom konjugovanom vakcinom protiv kovida-19, zaključuje naučnica. 

Od pomenutih pet cepiva, dva su u trećoj, završnoj fazi ispitivanja – Soberana 2 i Abdala. Iako je bilo planirano da se sa masovnom imunizacijom krene u junu, ona je počela već 12. maja, pre okončanja završne faze ispitivanja. Slično su učinile i Kina i Rusija kada su pravile svoje vakcine, a i SAD, Kanada i Evropa su odobrile hitnu upotrebu nekih vakcina iako je završno ispitivanje urađeno na nedovoljno velikom uzorku.

Kubanski zdravstveni zvaničnici napominju da su se već u drugoj fazi ispitivanja vakcine pokazale dobrim, sa vrlo malim nuspojavama. Treća faza završava se na 48.000 dobrovoljaca za vakcinu Abdala, ali rezultati još nisu objavljeni. Soberana 2 se ispituje na uzorku od 43.000 ljudi.

Na listi prioriteta za imunizaciju su zdravstveni radnici, građani stariji od 60 godina, te zaposleni u turizmu, naročito u najfrekventnijoj i najpopularnijoj oblasti Varadero.

Ministar zdravlja Hose Portal očekuje da će do avgusta biti vakcinisano 70 odsto populacije.  Do tada će domaća farmaceutska industrija proizvesti dovoljne količine cepiva za sve.

Kubanska vakcina Abdala trenutno je na kliničkom testiranju i u Iranu i Venecueli, a interesovanje za kupovinu ili proizvodnju iskazale su i mnoge druge zemlje, poput Argentine, Bolivije i Meksika.