Bitka ugostitelja protiv tokijskih vlasti – borba za demokratiju ili izazivanje đavola

Lanac ugostiteljskih radnji "Global dajning" podneo je danas tužbu protiv grada Tokija zbog naredbe za zatvaranje njegovih restorana koju su prestoničke vlasti izdale na osnovu Zakona o posebnim merama za borbu protiv epidemije gripa, koji se odnosi i na kovid 19.

U Japanu vanredno stanje proglašavaju lokalne uprave a ne država, pa su gradske vlasti Tokija te koje donose odluke o njegovom uvođenju i konkretnim merama koje će se sprovoditi tokom njegovog trajanja na teritoriji prestonice.

U Tokiju i tri okolne prefekture, koje su, iako administrativno odvojene od prestonice, s njom fizički spojene, drugo vanredno stanje je ukinuto 21. marta. Ono je na tom prostoru, u kojem živi oko 36 miliona ljudi, za razliku od prošlogodišnjeg, bilo vrlo blago i svodilo se na skraćivanje radnog vremena robnih kuća, restorana, kafana i barova, od kojih se tražilo da zatvore svoja vrata za mušterije u osam sati uveče.

To je, međutim, pogotovo s obzirom na odsustvo stranih turista, i dalje predstavljalo veliki problem za one ugostiteljske radnje koji najveći deo zarade ostvaruju kasno uveče, pa se "Global dajning" oglušio o zahtev gradske vlade da skrati radno vreme i nastavio da prima goste sve do ponoći.

Prestoničke vlasti su tokom prvog vanrednog stanja u proleće prošle godine vršile pritisak na ugostitelje i prodavce slanjem svojih administrativaca, uz policijsku pratnju, da verbalno zahtevaju saradnju u vezi sprovođenja mera i opominju one koji se tim zahtevima ne odazovu, ali nisu vršile novčano i drugo kažnjavanje.

Još jedna forma pritiska bilo je objavljivanje imena u medijima onih radnji koje se nisu povinovale sugestijama vlasti. Međutim, ovog puta, tokom drugog vanrednog stanja koje se oteglo više od dva meseca, gradska vlada je pribegla sprovođenju postojeće zakonske regulative i izdala naredbu da "Global dajning" zatvori svojih 26 radnji na teritoriji Tokija.

Borba za jednakost i pravdu ili riskantno negiranje epidemioloških činjenica?

U toj naredbi, ustvrdio je direktor "Global dajninga" sedamdesetjednogodišnji Kozo Hasegava, stajalo je da se, kao kaznena mera, restorani tog lanca prisilno zatvaraju jer je kompanija širila netačne informacije o epidemiji.

Hasegava, koji je uveren da rizik od prenošenje korone u ugostiteljskim objektima ne postoji i da kovid-19 predstavlja opasnost samo za građane starije od sedamdeset godina, u konsultaciji sa zaposlenima je odlučio da tuži grad jer je pomenuto obrazloženje naredbe shvatio kao kršenje slobode govora i demokratije uopšte.

On je na konferenciji za novinare u Tokiju 22. marta izjavio da je kao posebnu nepravdu doživeo to što je u odnosu na preko 2.000 ugostiteljskih objekata koji se nisu odazvali na molbe i zahteve vlasti, grad izdao samo 27 naredbi za zatvaranje, od čega je čak 26 bilo za restorane iz njegovog lanca.

Mada se to možda može shvatiti kao želja grada da previše ne pritiska privredne subjekte i kažnjava samo ekstremnije slučajeve, on je u tome osetio nameru vlasti da priguše njegovu kompaniju zbog mišljenja koje je javno izražavala o epidemiji - on je naredbu ocenio kao "pritisak za komformizam nalik onom u feudalnom dobu".

U Japanu je od posledica zaraze koronavirusom do sada preminulo oko 8.700 ljudi, a na istoj konferenciji za štampu Hasegava je, kao dokaz za argument o tome da opasnost od zaraze ne preti u ugostiteljskim objektima već u kući i bolnicama, ustvrdio da je od kovida u toj ostrvskoj zemlji umrlo samo tri osobe u dvadesetim i 16 u tridesetim godinama života, te da je 85 posto preminulih bilo starosti od sedamdeset i više godina.

Hasegava je takođe negirao potrebu za distanciranjem i zaštitom rekavši da je "očigledno da nošenje maski nema smisla jer se korona virus ne prenosi vazduhom, već dodirom površina na kojima se nalazi", i naglasio, da je uprkos tom uverenju, osoblje u restoranima njegovog lanca poštovalo propisane higijenske mere, odnosno, ne samo brisalo stolove i kvake već i nosilo maske, kao i da se od mušterija tražilo da dezinfikuju ruke na ulazu.

Pravni argumenti za tužbu

"Global dajning" ima 41 restoran u Japanu i dva objekta u Americi a, po rečima direktora Hasegave, u 2020. je zbog mera borbe protiv novog korona virusa doživeo gubitak od oko 150 miliona dolara, zbog čega je bio prisiljen da od banaka pozajmi oko 130 miliona.

Pravni zastupnici te kompanije izjavili su da se u tužbi navodi da je naredba o zatvaranju objekata "Global dajninga" nezakonita, jer Zakon o posebnim merama predviđa da se ona izdaje u slučajevima kada nema opravdanog razloga za oglušenje o zahtev vlasti u vezi sprovođenja epidemioloških mera, dok je njihov klijent imao dobro opravdanje za nastavak rada i nakon osam sati uveče budući da se kompanija nalazila u teškoj krizi zbog velikih gubitaka i zaduživanja.

Tužitelj će na sudu takođe tvrditi da je sam zakon, koji ograničava radno vreme ugostiteljskih objekata zbog epidemije, neustavan, između ostalog jer, navodno, nije naučno dokazano da su ugostiteljski objekti rasadnici zaraze.

"Global dajning" kao novčanu odštetu od tokijskih vlasti traži samo simboličnu sumu od 104 jena (oko 100 srpskih dinara), pošto bi u slučaju pobede grad morao da im plati novcem koje su njegovi stanovnici izdvojili iz svojih novčanika za lokalni porez. Tužbu, kažu, podnose zarad demokratije, odnosno, slobode govora i jednakosti svih subjekata pred zakonom.

Mala odšteta, ali veliki reklamni efekat

Do te cifre Hasegava i njegovi advokati došli su tako što su odlučili da zatraže jedan jen za svaki od 26 zatvorenih objekata za svaki od četiri dana tokom kojih su zbog naredbe gradske vlade bili van funkcije.

U Tokiju, gde je upravo zvanično ukinuto vanredno stanje, gradske vlasti traže od privrednih subjekata da zbog opasnosti od ponovnog širenja epidemije i dalje ne rade puno radno vreme, već zatvore svoja vrata za mušterije najkasnije u devet sati uveče.

Kontroverzni direktor "Global dajninga", međutim, najavio je da će uprkos tome restorani italijanske, meksičke i druge hrane koji su u vlasništvu njegove kompanije nastaviti da rade puno radno vreme.

I dok je odšteta od 104 jena zaista simbolična, ne treba zanemariti reklamni efekat tužbe, zahvaljujući kojoj sada građani Tokija koji su umorni od poštovanja raznih mera i željni provoda ili prosto ne veruju u opasnost koja preti od korone znaju gde mogu da nađu mesto za zabavu i posle devet sati uveče.