Vakcinalna diplomatija ili kako se London i Brisel ljuto gledaju preko šprica

Vakcina ni u Evropi ni u Velikoj Britaniji još uvek nema ni izbliza dovoljno, ali uprkos tome - ili možda baš zato - vakcinalna diplomatija je u punom zamahu.

"Šokantno je da neki Evropi prebacuju nacionalizam, dok su u Velikoj Britaniji i SAD na snazi potpune zabrane izvoza vakcina i komponenata za njihovu proizvodnju, poručio je Šarl Mišel u tekstu na svom blogu.

U Londonu su to shvatili kao uvredu. Ministar spoljnih poslova Dominik Rab poslao je protestno pismo Mišelu, ambasador EU pozvan je na razgovor u Forin ofis, a premijer Džonson oglasio se u parlamentu.

Ujedinjeno Kraljevstvo može da bude ponosno na kampanju vakcinacije u kojoj je do sada vakcinisano više od 22 miliona ljudi, rekao je Džonson poslanicima i naglasio:

"Želim da ispravim navode predsednika Evropskog saveta da je Velika Britanija blokirala izvoz vakcina. Da budem jasan, nismo blokirali izvoz niti jedne vakcina ili njene komponente. Protivimo se nacionalizmu vakcina u svim oblicima."

Kao i obično, najdalje u kritikama Brisela su otišli evroskeptični britanski tabloidi, tražeći od EU institucija izvinjenje zbog Mišelovih komentara.

Dejli telegraf upustio se u ocene fizičkog izgleda Šarla Mišela, navodeći da je nadimak ovog bivšeg belgijskog premijera "Gospodin Krompir", kao i da je je Mišel mesto predsednika Evropskog Saveta dobio jer je "marioneta francuskog predsednika Makrona".

Ipak, u Briselu su ostali pri svojm tvrdnjama i objavili brojke koje pokazuju da je sa teritorije EU poslednijih nedelja u treće zemlje izvezeno više od 35 miliona vakcina, od toga čak devet miliona u Veliku Britaniju. U isto vreme, iz Velike Britanije u pravcu EU do sada nje izvezena nijedna vakcina.

Iako je tačno da nema formalne zabrane, ugovori Londona sa proizvođačima vakcina su takvi da de fakto sprečavaju izvoz sve dok u potpunosti ne budu podmirene potrebe Velike Britanije, navode u Briselu. Osim toga, na snazi je i formalna odluka o zabrani izvoza velikog broja lekova, od kojih se mnogi koriste i u terapiji protiv kovida 19.

U intervjuu za Politiko Šarl Mišel kaže da postoje različiti načini da se spreči izvoz vakcina i poziva London da demantuje njegove navode tako što će objaviti podatke o do sada izvezenim vakcinama.

London i Brisel i dalje nisu raščistili račune 

U pozadini ovih najnovijih varnica na relaciji Brisel - London su svakako još uvek neraščišćeni računi vezani za bregzit, ali i i problem koje Evropa ima sa britansko-švedskim proizvođačem vakcina "Astra-Zenekom".

Ovaj proizvođač oksfordske vakcine i dalje drastično kasni u isporukama ugovorenih doza za EU, dok istovremeno redovno dostavlja ugovorene količine za Veliku Britaniju.

Najzad, očigledna je frustracija evropskih zvaničnika zbog kritika kojima je EU izložena poslednjih nedelja, usled sporog početka vakcinacije i činjenjice da u tom procesu Evropa i dalje gleda u leđa Velike Britanije i SAD.

Šarl Mišel stao je u odbranu evropske strategije vakcina u autorskom tekstu, navodeći da su investicije EU bile odlučujuće za brzi razvoj nekih od vakcina, kao i da bez zajedničkog evropskog pristupa mnoge zemlje ne bi do danas imale pristup vakcinama.

EU je bila izlozena i oštrim kritikama za "nacionalizam" i "protekcionizam" nakon što je Italija blokirala izvoz 250 hiljada doza Astra Zeneka vakcina u Australiju, na osnovu mehanizma kontrole izvoza koji je uvela EU.

Ova mera uvedena je upravo zvog spora sa "Astra Zenekom", kako bi sprečila proizvođače da u razvijene treće zemlje izvoze vakcine pre nego što isproruče količine koje je ugovorila i unapred platila EU.

Odbacujući kritike za protekcionizam, u Briselu su konačno objavili podatke koji pokazuju da je EU ubedljivo najveći izvoznik i globalni snabdevač vakcinama. Gotovo sve vakcine kojima je Izrael praktično vakcininisao celokupnu populaciju razvijene su i proizvedene u Evropi, podsećaju u Evropskoj komisiji.

Doduše, ovi podaci mogli bi dodatno da razbesne evropske građane koji još uvek čekaju na svoju dozu, gledajući kako se Amerikanci, Britanci i Izraelci mnogo brže približavaju obnovi normalnog života i ekonomskih aktivnosti.

Vakcinacija sve više ima geopolitičku i propagandnu ulogu 

Osim očuvanja zdravlja i života, vakcinacija očigledno sve više ima geopolitičku pa i propagandnu ulogu.

Evropski izvori priznaju da je EU na tom planu u defanzivi - s jedne strane u odnosu na zemlje koje vakcinišu brže sopstveno stanovništvo, a s druge strane, u odnosu na zemlje poput Rusije i Kine koje zaostaju za Evropom u vakcinaciji, ali uspešno ubiru političke poene šaljući svoje vakcine partnerima u svetu.

Šarl Mišel oglasio se i na tu temu.

"Ne smemo da dopustimo da nas zavaraju Kina i Rusija, režimi s manje poželjnim vrednostima od naših. Oni organizuju vrlo ograničene, ali široko reklamirane akcije za snabdevanje vakcinama drugih, iako su vakcinisali upola manje stanovnika nego EU. Evropa neće koristiti vakcine u propagandne svrhe," rekao je Mišel.

Doduše, to pitanje se zapravo i ne postavlja jer Evropa za sada jednostavno nema dovoljno raspoloživih doza. Jedan briselski diplomata kaže da je za evropske vlade nemoguće da u uslovima nestašice šalju veće količine u inostranstvo, jer bi, za razliku od ruskog i kineskog rukovodstva, to morali da objasne sopstvenom javnom mnjenju.

Međutim, nestašica vakcina upravo je razlog što su mnoge članice EU ugovorile kupovinu ruske "sputnjik" vakcine i pre nego što je njenu upotrebu odobrila Evropska agencija za lekove, a Italija je najavila da će biti prva zemlja u Evropi koja će proizvoditi "sputnjik".

Zvaničnica Evropske agencije rekla je da se ovi potezi mogu "delimično uporediti sa ruskim ruletom" jer procena bezbednosti i efikasnosti vakcine još uvek nije obavljena.

To međutim nije sprečilo Mađarsku, Slovačku, Češku i druge zemlje da ugovoraju kupovinu Sputnika, a osim Italije o proizvodnji ruske vakcine govori se i u Nemačkoj i Francuskoj.

Ako Evropska agencija za lekove u narednim nedeljama da zeleno svetlo za Sputnik, američku vakcinu "Novavaks" i nemačku vakcinu "Kjurvak", kao što se očekuje, na prostoru EU će biti u upotrebi sedam različitih vakcina, umesto sadašnje tri.

U Evropskoj komisiji očekuju da od aprila isporuke različitih proizvođača dostignu 100 miliona doza mesečno.

Veći broj dostupnih vakcina mogao bi lekovito da deluje i protiv vakcinalnog nacionalizma.