Kad zagusti, Austrija bliža Mađarima i Poljacima nego EU

U fokusu austrijskih medija našle su se prilike u zemljama Srednje Evrope, regionu politički definisanom članstvom u Višegradskoj grupi – Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj.

Austrija nije član te grupacije, ali kad god je nezadovoljan Briselom, kao sada zbog neuspešne strategije EU u nabavci vakcina, Beč se identifikuje sa Višegradskim zemljama. Kad god je zaista teško, Austrija u interesima i kritikama postaje deo Višegrada.

U zemljama Višegrada se ovog trenutka odvija prava drama, pišu austrijski mediji.

Za vreme prvog talasa prošlog proleća Srednja Evropa je prošla dosta dobro kroz epidemiju, "sad međutim virus punom snagom divlja u regionu".

Kad je reč o broju novoobolelih, Mađarska (incidencija 290, sedmični prosek na 100.000 stanovnika), Češka (790) i Slovačka (300) leže jasno iznad EU proseka (212), u slučaju Češke čak katastrofalno preko. Poljska (190) je bolja od EU proseka.

Za poređenje, incidencija u Srbiji je trenutno oko 330, u Crnoj Gori 630; u Austriji 160, a u Nemačkoj 70.

"Iz nevolje" te zemlje igraju na kartu vakcina iz Rusije i Kine, koje EU Agencija za medikamente EMA još nije odobrila.

Posle Mađarske, koja je prva počela nabavku vakcina nezavisno od Evropske komisije, za njom kreću i ostale višegradske zemlje.

Austrija takođe, čiji je kancelar u utorak izjavio "da se Beč više neće isključivo oslanjati na Evropsku komisiju u nabavci vakcina", već će u vlastitoj režiji i sa ad hok savezništvima (Danska, Izrael, Rusija) raditi na paralelnoj strategiji.

Kako je "sputnjik" ušao u Mađarsku 

Mađarska se prva obratila Rusiji i uvezla "sputnjik", sada za njom idu i ostale višegradske zemlje, s tim što se Varšava, koja na Rusiju gleda kao na geopolitičkog neprijatelja, obraća samo Kini.

Kako je Mađarska uspela da zaobiđe EU regulacije i naruči (za EU) nedozvoljenu vakcinu, stvar je legalne dosetke.

Članice EU mogu da uvoze nelicencirane medikamente ako proglase vanrednu situaciju, ako naručene količine pokrivaju potrebe barem milion stanovnika i ako je medikament/vakcina dopušten u barem jednoj zemlji članici EU ili kandidatu za članstvo u EU.

Mađarska se pre mesec dana pozvala na Srbiju, gde su i ruska i kineska vakcina već bile u upotrebi, pa su tako "sputnjik" i "Sinofarmova" vakcina zaobilazno ali legalno ušli u EU.

Ostale zemlje Višegradske grupe, uključujući funkcionalno i Austriju, sada imaju širi izbor – mogu se pravno pozvati i na Mađarsku i na Srbiju.

Višegradske zemlje su suočavaju sa "kratkoročno dramatičnim problemom", kako piše Prese.

Isporuke vakcine na nivou EU od firmi Fajzer, Moderna i Astra-Zeneka počeće zaista tek negde posle Uskrsa, plus Džonson i Džonson, čija bi vakcina trebalo da dobije odobrenje za desetak dana. 

"Ali do tada bi zdravstveni sistemi u Srednjoj Evropi, s obzirom na eksplozivne brojeve, već mogli da kolabiraju", zaključuje se u izveštajima.

Dve grupe kritičara 

Unutar EU se formiraju dve grupe kritičara prema Evropskoj komisiji. Dok Višegrad pokušava da razbije sporovozni hod EMA, zemlje kao Austrija i Danska se pripremaju za dugoročnu strategiju. Obe grupe se nadaju da će jednog trenutka i Evropska komisija uhvatiti korak sa stvarnim interesima Evrope.

Pod dugoročnim se misli na razvijanje terapija i vakcina koje će, kao i u slučaju gripa, biti u mogućnosti da brzo pokriju nove mutacije virusa, i, podjednako važno, za koje će postojati dovoljno proizvodnih kapaciteta na evropskom tlu.

Austrijska vlada stoji na stanovištu da bi država/skup voljnih država, bez obzira na političke asocijacije, trebalo da koordinišu proizvodnju vakcina za nacionalne potrebe.

To bi značilo da bi država postala poslodavac, "šef" farmakološkim firmama, a ne obrnuto.

Na tu prkosnu izjavu kancelara javljaju se razumni glasovi nauke i specijalizovanih novinara sa ironičnim komentarom.

"Mnogo sreće u nameri," poručio mu je Ginter Majr za ORF.

Problem je u tome da se vakcine, ne samo ova protiv kovida, sklapaju od 400 komponenti koje se proizvode po čitavom svetu.