Кад загусти, Аустрија ближа Мађарима и Пољацима него ЕУ

У фокусу аустријских медија нашле су се прилике у земљама Средње Европе, региону политички дефинисаном чланством у Вишеградској групи – Чешкој, Словачкој, Мађарској и Пољској.

Аустрија није члан те групације, али кад год је незадовољан Бриселом, као сада због неуспешне стратегије ЕУ у набавци вакцина, Беч се идентификује са Вишеградским земљама. Kад год је заиста тешко, Аустрија у интересима и критикама постаје део Вишеграда.

У земљама Вишеграда се овог тренутка одвија права драма, пишу аустријски медији.

За време првог таласа прошлог пролећа Средња Европа је прошла доста добро кроз епидемију, "сад међутим вирус пуном снагом дивља у региону".

Kад је реч о броју новооболелих, Мађарска (инциденција 290, седмични просек на 100.000 становника), Чешка (790) и Словачка (300) леже јасно изнад ЕУ просека (212), у случају Чешке чак катастрофално преко. Пољска (190) је боља од ЕУ просека.

За поређење, инциденција у Србији је тренутно око 330, у Црној Гори 630; у Аустрији 160, а у Немачкој 70.

"Из невоље" те земље играју на карту вакцина из Русије и Kине, које ЕУ Агенција за медикаменте ЕМА још није одобрила.

После Мађарске, која је прва почела набавку вакцина независно од Европске комисије, за њом крећу и остале вишеградске земље.

Аустрија такође, чији је канцелар у уторак изјавио "да се Беч више неће искључиво ослањати на Европску комисију у набавци вакцина", већ ће у властитој режији и са ад хок савезништвима (Данска, Израел, Русија) радити на паралелној стратегији.

Како је "спутњик" ушао у Мађарску 

Мађарска се прва обратила Русији и увезла "спутњик", сада за њом иду и остале вишеградске земље, с тим што се Варшава, која на Русију гледа као на геополитичког непријатеља, обраћа само Kини.

Kако је Мађарска успела да заобиђе ЕУ регулације и наручи (за ЕУ) недозвољену вакцину, ствар је легалне досетке.

Чланице ЕУ могу да увозе нелиценциране медикаменте ако прогласе ванредну ситуацију, ако наручене количине покривају потребе барем милион становника и ако је медикамент/вакцина допуштен у барем једној земљи чланици ЕУ или кандидату за чланство у ЕУ.

Мађарска се пре месец дана позвала на Србију, где су и руска и кинеска вакцина већ биле у употреби, па су тако "спутњик" и "Синофармова" вакцина заобилазно али легално ушли у ЕУ.

Остале земље Вишеградске групе, укључујући функционално и Аустрију, сада имају шири избор – могу се правно позвати и на Мађарску и на Србију.

Вишеградске земље су суочавају са "краткорочно драматичним проблемом", како пише Пресе.

Испоруке вакцине на нивоу ЕУ од фирми Фајзер, Модерна и Астра-Зенека почеће заиста тек негде после Ускрса, плус Џонсон и Џонсон, чија би вакцина требало да добије одобрење за десетак дана. 

"Али до тада би здравствени системи у Средњој Европи, с обзиром на експлозивне бројеве, већ могли да колабирају", закључује се у извештајима.

Две групе критичара 

Унутар ЕУ се формирају две групе критичара према Европској комисији. Док Вишеград покушава да разбије споровозни ход ЕМА, земље као Аустрија и Данска се припремају за дугорочну стратегију. Обе групе се надају да ће једног тренутка и Европска комисија ухватити корак са стварним интересима Европе.

Под дугорочним се мисли на развијање терапија и вакцина које ће, као и у случају грипа, бити у могућности да брзо покрију нове мутације вируса, и, подједнако важно, за које ће постојати довољно производних капацитета на европском тлу.

Аустријска влада стоји на становишту да би држава/скуп вољних држава, без обзира на политичке асоцијације, требало да координишу производњу вакцина за националне потребе.

То би значило да би држава постала послодавац, "шеф" фармаколошким фирмама, а не обрнуто.

На ту пркосну изјаву канцелара јављају се разумни гласови науке и специјализованих новинара са ироничним коментаром.

"Много среће у намери," поручио му је Гинтер Мајр за ОРФ.

Проблем је у томе да се вакцине, не само ова против ковида, склапају од 400 компоненти које се производе по читавом свету.