Vakcine, kolektivni imunitet, novi sojevi – koronavirus iz ugla čuvenog italijanskog virusologa

Koliko je efikasna i sigurna vakcina protiv Kovida?

– Dostupne vakcine i one za koje se čeka odobrenje, studirane su od strane mnogih svetskih stručnjaka, dakle i "Fajzerova" vakcina kao i "Modernina" i ona od "AstraZeneke". Ta istraživanja su rađena u Americi gde je zabeležen najveći broj zaraženih, zatim u Južnoj Africi, Brazilu i ostalim zemljama i upoređivani su sa onima gde je dat placebo (fiziološki rastvor) ili kao u slučaju "Astrazeneke" meningokoko.

Ono što je primećeno jeste vrlo mali broj propratnih posledica poput crvenila na koži na mestu primanja vakcine te svih onih propratnih koje smo videli i kod drugih vakcina kao što su temperatura, opšte lošije stanje, bolovi u kostima, ništa dramatično i neočekivano.

Jedna osoba u 100.000 imala je anafilaktički šok ali radi se o osobama koje su već patile od alergija, a zabeleženo je i nekoliko slučajeva parcijalne paralize lica. Tako da ove vakcine nemaju nikakve drugačije posledice u odnosu na one koje već poznajemo.

EMA je u kontaktu sa proizvođačima ruske i kineske vakcine i u februaru će se sastati sa ruskim proizvođačima, kolike su šanse da vakcina "Sputnjik" bude odobrena u Evropi?

– Prvi rezultati što se vakcina tiče su rezultati kineske vakcine i to su dobri rezultati iznad svega kada se radi o ćelijskom imunitetu. Nisam video treću fazu jer je nije bilo, trenutno je u toku... Kinezi sada vakcinišu, tom vakcinom se sada vakciniše i Afrika kao i Bliski Istok. Što se tiče vakcine "Sputnjik" koju sam prostudirao mogu da kažem da ima vrlo inteligentnu pripremu jer koriste humani adenoviralni vektor, adenovirus 26 za kojim sledi adenovirus 5 za drugu dozu.

To je vakcina koja ima već poznatu vektornu platformu koja je već korišćena. Između ostalog adenovirus 26 je koristio i "Džonson i Džonson" koji je upravo objavio u New England Jounal od Medicine" podatke druge faze tako da mislim da je važno da EMA uzme u obzir i kinesku i rusku vakcinu na isti način kao i sve ostale vakcine.

U trećoj fazi nema regulatornog tela tj. postoji rusko ili kinesko telo ali ove vakcine svakako moraju da odgovaraju evropskim normama. Nemam nikakve primedbe. Kineska vakcina su zapravo dve vakcine "Sinofarm" i "Sinovak". Ono što znamo jeste da autorizacija, na primer ona američka je "autorizacija u hitnim slučajevima", Emina je "uslovna" a uslov je da nacionalne agencije za lekove moraju da prate i ocenjuju rizike i prednosti tako da kada se nastavi regularno sa vakcinacijom biće korisno proveriti da li imamo potrebe i za drugim vakcinama. Mislim da je bogatstvo imati što više vakcina naročito sa nekoliko različitih tehnoloških platformi.

Kada možemo da kažemo da se vakcinisao dovoljan broj ljudi te da napokon možemo da se vratimo normalnom životu?

– Sa niskim R0 uz vakcinu čija je efikasnost 95 odsto kao što je slučaj sa "Fajzerom" i "Modernom", kada se vakciniše oko 75 odsto populacije. Ukoliko budemo išli ovim ritmom kao do sada, očekujem da će biti potrebna čitava 2021. godina.

Da li smo sasvim sigurni da će vakcina AstraZeneke biti odobrena 29.01.2021, od strane EME?

– Ne, jer se radi o naučnoj valutaciji, tzv. rolling review. EMAje rekla da će to biti do kraja meseca, u Americi je njeno odobravanje odloženo za mart od strane FDA zbog novih podataka koje je iznela ta farmaceutska kuća, dakle to bi moglo odložiti davanje dozvole i moglo bi da utiče na ritam vakcinacije.

Šta mislite o tome što postoje klauzule kojima proizvođači skidaju odgovornost sa sebe za određene posledice od vakcina i da svako ko ih primi treba da potpiše saglasnost?

– Učestvovao sam kao ekspert u raznim sudskim procesima pokrenutim protiv vakcina tj. zbog eventualnih posledica vakcina na duži rok i mogu da kažem da se tu radi o odgovornosti Ministarstva koje ih je odobrilo.

Kakvo je vaše mišljenje o kineskoj vakcini?

– Ono što sam video u publikacijama jeste da je korišćen  "ubijeni virus" koji reaguje protiv svih proteina virusa. Znamo da ubijeni virusi daju manje imunoodgovore u odnosu na viralne vektore ili one sa mRNK, naročito kada se radi o starijoj populaciji. Video sam podatke i postoji snažna stimulacija našeg imuno sistema da reaguje na sve viralne strukture, dakle u ovom slučaju i protiv svih varijanti, jer ako se ne pogodi protein S, pogađa se protein E itd. Ćelijski imunitet je od osnovnog značaja za eliminaciju virusa sa svih polja našeg organizma, onih tkiva i organa u koje se ugnezdio.

Tako da je sasvim moguće da će nam kineska vakcina biti korisna u budućnosti. Ne znam koje će vreme biti potrebno EMI za to ali mislim da sada treba da se pozabavi vakcinom "AstraZeneke" i moraće da traži svu bibliografiju, sve moguće podatke o kineskoj vakcini kojih ima mnogo, ali trenutno nisam u Amsterdamu tako da ne znam da li je EMA predvidela rok za to.

Da li vi mislite da i dalje ima potrebe za nekom vrstom lokdauna da bi se zaštitio period vakcinacije?

– I mi i ostatak Evrope i jesmo u jednoj vrsti lokdauna. Ono što je bitno jeste da prvo vakcinišemo zdravstvene radnike, oni koji žive u staračkim domovima i koji su u njima zaposleni jer su najizloženiji, a zatim i najstarije stanovništvo i taj trend treba i da se nastavi. To su odlučili svi zdravstveni komiteti, sve zemlje sveta, naučni komiteti bioetike. Sa tim se slažu i naučni podaci.

Šta ćemo sa virusom koji brzo mutira kao reakcija na vakcinu jer želi da preživi?

– Ovo je mogućnost koja nije samo teoretska, to je nešto što može da se desi. Mi znamo da se mutacije pojavljuju, a to ne važi samo za Sars-kov-2, već i za sve viruse koje poznajemo, kod imunodepresivnih osoba jer je se više repliciraju, jer se imuni sistem brani manje i sl.

Pozitivna strana je da je ovo manje smrtonosan virus i to nas navodi da mislimo da mu je interes da postane endogen i da ne bude smrtonosan. Podsećam da je MERS imao letalnost od 36 odsto, Ebola do 90 odsto koja je posle smanjena na 79 odsto, Nipa i Endra virusi 65 odsto, H5N1 isto veći od Kovida, ovi virusi su nestali jer kada se ubije domaćin oni nestaju.

Kakvu ulogu imaju nove varijante virusa?

– Kao i svi virusi i koronavirusi mutiraju, činjenica je da što se više širi virus više mutira. Koronavirus ima enzim koji je u stanju da koriguje greške u replikaciji tako da mutira relativno manje od ostalih RNK virusa kao virus gripa, virus HIV ili virus hepatitisa C.

U odnosu na Vuhan prve modifikacije su otkrivene u Americi, mutacije koje su najviše studirane su one na nivou gena S koji kodira protein S (spajk protein), površinski protein, i koji služi virusu da se prikači na ćelijski receptor, prodre u ćelije i pokrene infekciju i ona je ta protiv koje je većina vakcina usmerena proizvodnjom antitela koja blokiraju ovu funkciju virusa.

Bili smo svedoci čitavog niza mutacija, ali najnovije su se već pojavile u Sjedinjenim Državama i pretežna mutacija je u genu S.

U Engleskoj je varijanta, koja je nazvana B117, postala dominantna i, čini se da nije povezana sa većom virulencijom, patogenošću ili smrtnošću.

Kakve će posledice imati zastoj u isporuci Fajzerovih vakcina? Da li se druga doza dovodi u pitanje ili imamo plan B?

– Kažu da će ovaj zastoj, ovo kašnjenje biti možda do nedelju dana, svi su se pokrenuli u Evropi i Italiji i Ursula fon der Lajen. Izgleda da je problem vezan za proizvodnju, znate da su premestili dve fabrike u Nemačku tako da je došlo do kašnjenja.

Zemlje poput Italije i Nemačke su već odlučile da će prioritet imati druga doza vakcine jer, kao što znate prva doza štiti manje od obe doze, i da bi se došlo do potpune zaštite od strane vakcine, treba da prođe nedelju dana od druge doze, dakle 28 dana nakon imunizacije.

Jednom rečju, ono što je odlučeno jeste da se da prioritet drugim dozama i sve ono što bude stiglo od "Fajzera" je rezervisano za tu drugu dozu. Što se tiče optužbe Italije protiv "Fajzera", to je pitanje za savetnika urgentnih pitanja vezanih za koronavirus u Italiji Arkurija, jer su se ugovori sklapali na evropskom nivou pa onda i na nivou svake države preko ministarstava tako da ja o tome ne mogu da pričam.

Zašto se koristi najviše Fajzerova vakcina a ne ona Modernina?

– Zato što je "Moderna" izašala kasnije i kasnije je dobila dozvolu od Američke agencije za lekove i EME ali moramo videti kakva je produktivna moć, koliki broj vakcina su u stanju da proizvedu. "Fajzer" ima fabrike u celom svetu.

Norveška agencija je objavila izveštaj u kome piše da je umrlo 23 ljudi zbog vakcine i optužuje "Fajzer" da ih nije testirao na ljudima starijim od 85 godina i na bolesnim osobama u akutnoj fazi bolesti?

– Video sam taj izveštaj, mislim da ti podaci sada, kada su ih bolje prostudirali, pokazuju da to nema veze sa vakcinom. Istina je da "Fajzer" ima manje podataka o tome kako reaguju na vakcinu ljudi stariji od 65 godina, u odnosu na "Modernu" i u kliničkim studijama iako je rađeno ispitivanje na 40.000 ljudi među njima nije bilo mnogo starijih.

Koji se lekovi koriste kao terapija u borbi protiv kovida 19?

– Još uvek ne postoji lek koji ima zvaničnu potvrdu i koji je standard nege i vodi se kao lek protiv kovida. Jedini antivirusni lek koji se pokazao kao efikasan u kliničkoj randomiziranoj "duploj slepoj studiji" je Remdesivir koji je efikasan i protiv ebole, virusa Marble, protiva Sarsa i Mersa. Američko istraživanje pokazuje njegovu efikasnost dok sa druge strane, ispitivanje sponzorisano od SZO-a pokazuje naprotiv da on nije efikasan.

Mi moramo da razumemo da za potpuno tačna klinička istraživanja treba da prođe i po nekoliko godina, a Remsedivir kao i svi ostali antiviralni lekovi treba da se daje pacijentima na početku infekcije.

To je bitno i kod monoklonskih antitela, kod lečenja plazmom i za sve nove lekove koji su u eksperimentalnoj upotrebi. Rekao bih da još uvek čekamo na antiviralne lekove. Što se monoklonskih antitela tiče, oni su efikasni u prvoj fazi i to su direktna antitela protiv proteina S koja neutrališu efikasnost virusa. U Americi je FDA već izdala licencu a italijanska Aifa je ponudila eksperimentalnu studiju koja će započeti prvog februara, dok ih Evropska agencija za lekove još uvek studira i analizira.

Mi ćemo ih koristiti u Italiji jer su to lekovi koji će imati veliki uticaj na lečenje. Takođe se koriste i drugi lekovi koji se ne koriste u direktnoj borbi protiv samog virusa već protiv patogenetskih mehanizama, iako još uvek nemamo standard korišćenja, oni su inhibitori upale i inhibitori interleuokina. U Grčkoj su upravo razvili studiju sa inhibitorom interleuokina 1 i po njima je to vrlo efikasno.

Imamo i aspirin protiv upale, eparin i kortizon, posebno dexzametazon, koji nam pomažu u spašavanju života jer blokirajući upalu i ostale stvari koje, na žalost, prate infekciju kovidom 19 u razvijenoj fazi mogu da prouzrokuju oluju citokina i da dovedu do trombo embolije koja provocira plućnu emboliju koja na žalost dovodi do smrti. Radimo na tome da damo tačna uputstva o tome kada i u kom momentu dati određene lekove

Da li je ovaj virus napravljen u laboratoriji? Šta sada SZO traži u Kini?

– On je sigurno nastao od šišmiša raTG13, ali znamo i da su u Kini gajeni virusi slepih miševa u ćelijskim kulturama da bi ih proučavali, mutagenizirali i dovoljno je da ih uzgajamo u ljudskim ćelijama da bi se virus promenio i postao agresivniji.

Znamo da ovaj virus, bez obzira na to što potiče od slepih miševa, više ne zaražava ćelije slepih miševa i savršeno je pogodan za zarazu ljudskih ćelija i to čini sa velikom efikasnošću. Moj odgovor je da naravno da može da bude proizveden u laboratoriji, možda je izašao greškom kao što se to dogodilo u drugim slučajevima u svetu, možda je prirodan, ali još uvek ne znamo jer nismo pronašli srednjeg domaćina i nismo pronašli virus sa ovim karakteristikama kod slepih miševa. SZO nije uspela da dobije bilo kakve vesti o virusu, kao ni originalni virus, niti sekvence svih virusa slepih miševa koji su istraživani u Vuhanu.