Zaziranje od vakcinacije i u Japanu

Ankete javnog mnenja sprovedene u Japanu u decembru pokazuju da samo između 50 i 60 posto ispitanika u toj dalekoistočnoj zemlji želi da se vakciniše protiv koronavirusa, dok se preko trećine protivi (uz manji broj onih koji nisu sigurni kako da postupe).

Mada je procenat građana koji se opire vakcinaciji u Japanu niži nego u nekim zapadnim zemljama, poput Francuske, on je osetno viši nego u susednim državama, Kini i Južnoj Koreji, gde čak 80, odnosno 75 posto ispitanika želi da se vakciniše.

Japanci imaju manje želje za vakcinacijom i od stanovnika visoko naučno-tehnološki i ekonomski razvijenih država Zapada, kao što su Velika Britanija i SAD, gde 77, odnosno, 69 posto građana priželjkuje da bude imunizovano protiv kovida 19.

Sa nešto više od 4.000 preminulih, Japan, koji ima 127 miliona stanovnika, za sada je pretrpeo znatno blaže posledice od SAD, Brazila, Italije ili Velike Britanije, pa u ovom trenutku najveći deo japanskih građana, iako postoje oprez i anksioznost i broj obolelih iz dana u dan obara prethodne rekorde, može se reći, još uvek ne oseća novi koronavirus kao nešto što direktno ugrožava njihovo ili zdravlje njihove porodice.

To je, moguće, jedan element koji umanjuje svest o potrebi za vakcinisanjem.

Još jedan bitan faktor je, međutim, to što gledišta o tome da su vakcine i lekovi štetni i da se treba osloniti samo na prirodan imunitet, koja su popularna na društvenim mrežama širom sveta poslednjih godina, u Japanu nalaze plodno tlo i zbog prošlih loših iskustava, odnosno, nekoliko slučajeva oboljevanja i smrti koje su zabeleženi tokom akcija vakcinisanja stanovništva protiv malih boginja, humanog papiloma virusa i drugih patogena.

Oprezna i država 

Interesantno je da će vakcinisanje protiv kovida u ostrvskoj carevini značajno zakasniti u odnosu na vodeće industrijske zemlje sveta, Rusiju, pa i Srbiju, jer će prve vakcine protiv kovida u Japanu biti date tek krajem februara i to samo medicinskim radnicima koji se direktno bore protiv epidemije, dok će cepljenje drugog medicinskog osoblja i šire populacije početi tek u martu, iako je vlada u Tokiju kroz potpisane ugovore i formalna obećanja već obezbedila oko 140 miliona doza.

Glavni razlog za to je to što vlasti u Tokiju insistiraju da postojeće vakcine, koje su sve strane proizvodnje, prvo budu klinički ispitane u samom Japanu, pre svega zbog toga što su cepiva koja su već ušla u upotrebu u drugim zemljama testirana na (neazijskoj) populaciji koja je drukčije konstitucije od japanske.

Japanci, koji su kolektivno izuzetno opreznog karaktera i ne vole rizike, tako će do marta u izvesnoj meri već imati i pregled situacije u vezi eventualnih negativnih posledica "Fajzerove i drugih vakcina po zdravlje, kao i određeni uvid u njihovu efikasnost.

Loša prošla iskustva

Iza želje države da se vakcinaciji pristupi oprezno, pored činjenice da američke i britanske vakcine nisu ispitane na azijskoj populaciji i ulaze u upotrebu u do sada nezabeleženo kratkom roku, važnu ulogu igra i domaće negativno iskustvo, odnosno, anksioznost građana izazvana aferama u vezi sa vakcinisanjem koje su se u toj ostrvskoj zemlji u više navrata desile u poslednjih nekoliko decenija, što se sve odražava i na zdravstvenu politiku države.

Naime, šezdesetih godina prošlog veka u Japanu je vakcina protiv gripa izazvala poklič javnosti i prouzrokovala tužbe zbog komplikacija kao što su visoka temperatura i grčevi.

Potom je početkom sedamdesetih godina vakcina protiv malih boginja pokrenula talas tužbi kada je statističkim istraživanjem utvrđen porast slučajeva oboljevanja od encefalitisa nakon početka imunizacije.

Cepljenje kombinovanom vakcinom protiv difterije, tetanusa i magarećeg kašlja (DDT) obustavljeno je 1975. godine nakon što je ona, navodno, odnela dva života.

Krajem osamdesetih i domaća koktel-vakcina namenjena prevenciji varičela, rubeola i zauški, navodno je kod dece pruzrokovala višu stopu oboljevanja od aseptičnog meningitisa, zbog čega je 1993. obustavljena njena proizvodnja.

Štaviše, u sudskom procesu s tim u vezi 1992. doneta je presuda po kojoj je država odgovorna za bezbednost vakcina, mada u tom trenutku nisu postojale obimnije naučne studije koje bi nedvosmisleno utvrdile uzročno-posledičnu vezu između te vakcine i pojave meningitisa.

Usled toga, već 1994. država je odlučila da se izoluje od mogućih budućih tužbi tako što je učinila da vakcinisanje više ne bude obavezan preduslov za upis u osnovnu školu. Ono je tako postalo nešto što se samo preporučuje, a ne nameće zakonski.

To je stanovništvu dalo slobodu u odlučivanju, ali i razvilo škakljivu svest o tome da je sva odgovornost u vezi vakcinisanja na roditeljima i da oni sami treba da donesu odluke koje su, suštinski, medicinske i za koje je potrebno stručno znanje.

I 2005. godine obustavljena je javna kampanja za vakcinaciju dece protiv japanskog encefalitisa, jer je cepivo domaće proizvodnje sadržalo nečistoće koje su kod nekoliko subjekata, veruje se, izazvale upalu kičmene moždine.

Samo vreme može da da odgovore

Najnovija afera izbila je relativno nedavno, u 2013. godini i odnosi se na kvadrivalentnu vakcinu protiv (najopasnijih sojeva) humanog papiloma virusa (HPV), namenjenu prevenciji raka grlića materice.

Naime, samo dva meseca nakon početka velike kampanje masovnog vankcinisanja pubertetlijki protiv HPV-a te godine, japansko Ministarstvo zdravlja je odustalo od promovisanja tog cepiva zbog izveštaja o tome da su devojčice koje su se podvrgle vakcinisanju iskusile neželjene efetke, poput hroničnog zamora, krvarenja ili neuroloških poremećaja.

Tako je procenat adolescentkinja koje su svake godine vakcinisane ubrzo pao sa 70 posto na samo jedan procenat. Potonje studije sprovedene na velikom broju ispitanika, međutim, pokazale su da nema razlike između nevakcinisane i vakcinisane populacije u frekvenciji tih simptoma i tako opovrgle bučno izveštavanje medija – činjenica koja je, međutim, mnogim građanima u Japanu promakla.

U Zemlji izlazećeg sunca, u značajnoj meri zbog prekida vakcinisanja, poslednjih godina rastu morbiditet i mortalitet od raka grlića materice – u 2014. godini kod blizu deset i po hiljada žena u toj zemlji je dijagnostifikovana ta forma kancera, a u 2016. godini 2.710 osoba je od njega preminulo. U poslednjoj deceniji smrtna stopa od te vrste raka je porasla za 9,6 odsto posto, a najveći rast mobiditeta je zabeležen među mladim ženama u dvadesetim godinama života.

Vreme će pokazati da li će anksioznost izazvana prošlim iskustvima i relativno visoki stepen otpora prema vakcinisanju od kovida biti štetni po zdravlje stanovništva u Japanu, kao i da li će kasno otpočinjanje vakcinisanja ugroziti Olimpijske igre, zakazane za kraj jula.

Jasno je, međutim, to da stav građana prema vakcinisanju fluktuira zavisno od osećaja ugroženosti, pa je moguće da će, kako se zima bude pooštravala i broj obolelih bude rastao, pogotovo sada kada su novi sojevi virusa dospeli u zemlju, rasti i svest o tome da je vakcinisanje neophodno.