Зазирање од вакцинације и у Јапану

Анкете јавног мнења спроведене у Јапану у децембру показују да само између 50 и 60 посто испитаника у тој далекоисточној земљи жели да се вакцинише против коронавируса, док се преко трећине противи (уз мањи број оних који нису сигурни како да поступе).

Мада је проценат грађана који се опире вакцинацији у Јапану нижи него у неким западним земљама, попут Француске, он је осетно виши него у суседним државама, Кини и Јужној Кореји, где чак 80, односно 75 посто испитаника жели да се вакцинише.

Јапанци имају мање жеље за вакцинацијом и од становника високо научно-технолошки и економски развијених држава Запада, као што су Велика Британија и САД, где 77, односно, 69 посто грађана прижељкује да буде имунизовано против ковида 19.

Са нешто више од 4.000 преминулих, Јапан, који има 127 милиона становника, за сада је претрпео знатно блаже последице од САД, Бразила, Италије или Велике Британије, па у овом тренутку највећи део јапанских грађана, иако постоје опрез и анксиозност и број оболелих из дана у дан обара претходне рекорде, може се рећи, још увек не осећа нови коронавирус као нешто што директно угрожава њихово или здравље њихове породице.

То је, могуће, један елемент који умањује свест о потреби за вакцинисањем.

Још један битан фактор је, међутим, то што гледишта о томе да су вакцине и лекови штетни и да се треба ослонити само на природан имунитет, која су популарна на друштвеним мрежама широм света последњих година, у Јапану налазе плодно тло и због прошлих лоших искустава, односно, неколико случајева обољевања и смрти које су забележени током акција вакцинисања становништва против малих богиња, хуманог папилома вируса и других патогена.

Опрезна и држава 

Интересантно је да ће вакцинисање против ковида у острвској царевини значајно закаснити у односу на водеће индустријске земље света, Русију, па и Србију, јер ће прве вакцине против ковида у Јапану бити дате тек крајем фебруара и то само медицинским радницима који се директно боре против епидемије, док ће цепљење другог медицинског особља и шире популације почети тек у марту, иако је влада у Токију кроз потписане уговоре и формална обећања већ обезбедила око 140 милиона доза.

Главни разлог за то је то што власти у Токију инсистирају да постојеће вакцине, које су све стране производње, прво буду клинички испитане у самом Јапану, пре свега због тога што су цепива која су већ ушла у употребу у другим земљама тестирана на (неазијској) популацији која је друкчије конституције од јапанске.

Јапанци, који су колективно изузетно опрезног карактера и не воле ризике, тако ће до марта у извесној мери већ имати и преглед ситуације у вези евентуалних негативних последица "Фајзерове и других вакцина по здравље, као и одређени увид у њихову ефикасност.

Лоша прошла искуства

Иза жеље државе да се вакцинацији приступи опрезно, поред чињенице да америчке и британске вакцине нису испитане на азијској популацији и улазе у употребу у до сада незабележено кратком року, важну улогу игра и домаће негативно искуство, односно, анксиозност грађана изазвана аферама у вези са вакцинисањем које су се у тој острвској земљи у више наврата десиле у последњих неколико деценија, што се све одражава и на здравствену политику државе.

Наиме, шездесетих година прошлог века у Јапану је вакцина против грипа изазвала поклич јавности и проузроковала тужбе због компликација као што су висока температура и грчеви.

Потом је почетком седамдесетих година вакцина против малих богиња покренула талас тужби када је статистичким истраживањем утврђен пораст случајева обољевања од енцефалитиса након почетка имунизације.

Цепљење комбинованом вакцином против дифтерије, тетануса и магарећег кашља (ДДТ) обустављено је 1975. године након што је она, наводно, однела два живота.

Крајем осамдесетих и домаћа коктел-вакцина намењена превенцији варичела, рубеола и заушки, наводно је код деце прузроковала вишу стопу обољевања од асептичног менингитиса, због чега је 1993. обустављена њена производња.

Штавише, у судском процесу с тим у вези 1992. донета је пресуда по којој је држава одговорна за безбедност вакцина, мада у том тренутку нису постојале обимније научне студије које би недвосмислено утврдиле узрочно-последичну везу између те вакцине и појаве менингитиса.

Услед тога, већ 1994. држава је одлучила да се изолује од могућих будућих тужби тако што је учинила да вакцинисање више не буде обавезан предуслов за упис у основну школу. Оно је тако постало нешто што се само препоручује, а не намеће законски.

То је становништву дало слободу у одлучивању, али и развило шкакљиву свест о томе да је сва одговорност у вези вакцинисања на родитељима и да они сами треба да донесу одлуке које су, суштински, медицинске и за које је потребно стручно знање.

И 2005. године обустављена је јавна кампања за вакцинацију деце против јапанског енцефалитиса, јер је цепиво домаће производње садржало нечистоће које су код неколико субјеката, верује се, изазвале упалу кичмене мождине.

Само време може да да одговоре

Најновија афера избила је релативно недавно, у 2013. години и односи се на квадривалентну вакцину против (најопаснијих сојева) хуманог папилома вируса (ХПВ), намењену превенцији рака грлића материце.

Наиме, само два месеца након почетка велике кампање масовног ванкцинисања пубертетлијки против ХПВ-а те године, јапанско Министарство здравља је одустало од промовисања тог цепива због извештаја о томе да су девојчице које су се подвргле вакцинисању искусиле нежељене ефетке, попут хроничног замора, крварења или неуролошких поремећаја.

Тако је проценат адолесценткиња које су сваке године вакцинисане убрзо пао са 70 посто на само један проценат. Потоње студије спроведене на великом броју испитаника, међутим, показале су да нема разлике између невакцинисане и вакцинисане популације у фреквенцији тих симптома и тако оповргле бучно извештавање медија – чињеница која је, међутим, многим грађанима у Јапану промакла.

У Земљи излазећег сунца, у значајној мери због прекида вакцинисања, последњих година расту морбидитет и морталитет од рака грлића материце – у 2014. години код близу десет и по хиљада жена у тој земљи је дијагностификована та форма канцера, а у 2016. години 2.710 особа је од њега преминуло. У последњој деценији смртна стопа од те врсте рака је порасла за 9,6 одсто посто, а највећи раст мобидитета је забележен међу младим женама у двадесетим годинама живота.

Време ће показати да ли ће анксиозност изазвана прошлим искуствима и релативно високи степен отпора према вакцинисању од ковида бити штетни по здравље становништва у Јапану, као и да ли ће касно отпочињање вакцинисања угрозити Олимпијске игре, заказане за крај јула.

Јасно је, међутим, то да став грађана према вакцинисању флуктуира зависно од осећаја угрожености, па је могуће да ће, како се зима буде пооштравала и број оболелих буде растао, поготово сада када су нови сојеви вируса доспели у земљу, расти и свест о томе да је вакцинисање неопходно.