Da li je Angela Merkel odgovorna za sporo vakcinisanje?

Najveći nemački bulevarski list Bild je u ponedeljak, četvrtog januara, imao naslov: "Ovako je Merkelova kočila kupovinu vakcine".

U tekstu se u suštini tvrdi da je ministar zdravlja Jens Špan u junu hteo da sklopi savez sa kolegama iz Francuske, Italije i Holandije, kako bi kod proizvođača vakcina Astra-Zeneka naručili 400 miliona doza vakcina protiv korone, ali i da ga je Angela Merkel zaustavila.

Nemačka kancelarka navodno nije htela da joj prigovaraju kako bez dogovora s ostalim članicama Evropske unije nabavlja vakcinu. Ona se založila za rešenje Evropske komisije koje je obuhvatilo svih 27 zemalja EU.

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert je to u ponedeljak u principu potvrdio: "Svesno smo tražili zajednički evropski pristup sa partnerima." On je rekao da vlada stoji iza takvog pristupa. Zajbert, međutim, ne vidi nikakvo kočenje nadležnog ministra u tome. Ipak je rekao da su opravdani i nestrpljenje i mnoga pitanja koja su iskrsla.

EU nije radila efikasno

Navodno je Evropska unija s vodećim proizvođačem Biontek iz Majnca sklopila sporazum tek sredinom novembra, dok su Amerikanci već u julu naručili 600 miliona doza. Ugur Šahin, šef firme Biontek, rekao je za nedeljnik Špigl da ga oklevanje Brisela pri naručivanju vakcine začudilo.

Prema medijskim izveštajima, istočnoevropske zemlje i Francuska bile su uzdržane prema vakcini nemačkog proizvođača, između ostalog i zbog visoke cene. Socijaldemokrate (SPD), kao koalicioni partner demohrišćana (CDU) u nemačkoj vladi, već su kritikovali sporost procesa.

Generalni sekretar SPD-a Lars Klingbajl je za Prvi program nemačke televizije ARD rekao da je ispravno što se pronašlo "evropsko rešenje", ali je rekao i da "Evropa ne mora da znači sporost". Još je dodao: "To ne može tako, da zemlja u kojoj se istraživanjem došlo do vakcine na kraju ostane bez dovoljno doza."

Bild navodi da je Nemačka od francuskog koncerna Sanofi još u septembru naručila 300 miliona doza, ali da koncern izgleda može da isporuči vakcinu tek krajem 2021. Da li je Nemačka sve stavila na pogrešnu kartu? Da li je to razlog za početnu sporost vakcinisanja u Nemačkoj?

Činjenica je da su pokrajine dobile 1,3 miliona doza i da je najavljeno da će sredinom januara dobiti još 600.000 doza. Najpre će biti vakcinisani ljudi u staračkim domovima i svi preko 80 godina, ali i negovatelji i ugroženo osoblje bolnica. Ministar Špan insistira na tome da Evropski zavod za medicinska sredstva u Amsterdamu ove nedelje odobri još dve vrste vakcina.

Činjenica je da se vakcinisanje odvija brže u zemljama kao što su Velika Britanija, Izrael ili Sjedinjene Američke Države. U Velikoj Britaniji se od ponedeljka primenjuje i takozvana "oksfordska vakcina".

Ministar Jens Špan, prema medijskim izveštajima, preispituje načine ubrzavanja vakcinisanja u Nemačkoj. Na primer, Institut "Robert Koh" trebalo bi da proveri mogućnost da se poveća vremenski razmak između primanja prve i druge doze, da bi se prvo vakcinisanje obavilo kod što više ljudi. Za sada je razmak najviše 42 dana.

Takođe, iz jedne flašice bi možda moglo da se uzima šest, umesto pet vakcina kao do sada – jer izgleda da su flašice zaista prepunjene. Sve to pokazuje zabrinutost političara zbog sporog početka vakcinisanja u zemlji. 

Centri za vakcinisanje u više pokrajina

Od ponedeljka su u više nemačkih federalnih jedinica počeli sa radom vakcinacioni centri. Ukupno ih je 440. Oni centri koji već neko vreme rade – recimo u Berlinu – izveštavaju o sporom početku. 

U berlinskoj četvrti Treptov se pre nove godine za vakcinisanje otvorio višenamenski centar Arena. Potom je zatvoren preko novogodišnjih praznika, a sada se opet otvara. U njemu je 80 kabina za vakcinisanje, ali je u ponedeljak tamo vakcinisano veoma malo ljudi. I to je znak da ljudi u Nemačkoj nisu sigurni na koji se način odvija vakcinisanje.

Osim toga, nemačke pokrajine se ponašaju različito. Dok se u nekima ugrožene grupe, kao što su građani stariji od 80 godina, aktivno pozivaju da se vakcinišu, druge pokrajine uvele su sajt i telefonski broj na koji se prijavljuje. I često je nemoguće doći na red.

Čudi i činjenica da spremnost za vakcinisanje nije posebno velika, naročito među saradnicima medicinskih ustanova. Jedna studija Nemačkog interdisciplinarnog udruženja intenzivne i urgentne medicine ustanovila je da polovina negovatelja i četvrtina lekara trenutno ne žele da se vakcinišu.

Razlog je pre svega strah od dugoročnih posledica. Tu ne pomaže ni stalno ponavljanje ministra Špana da je vakcinisanje "put za izlazak iz pandemije".