Да ли је Ангела Меркел одговорна за споро вакцинисање?

Највећи немачки булеварски лист Билд је у понедељак, четвртог јануара, имао наслов: "Овако је Меркелова кочила куповину вакцине".

У тексту се у суштини тврди да је министар здравља Јенс Шпан у јуну хтео да склопи савез са колегама из Француске, Италије и Холандије, како би код произвођача вакцина Астра-Зенека наручили 400 милиона доза вакцина против короне, али и да га је Ангела Меркел зауставила.

Немачка канцеларка наводно није хтела да јој приговарају како без договора с осталим чланицама Европске уније набавља вакцину. Она се заложила за решење Европске комисије које је обухватило свих 27 земаља ЕУ.

Портпарол немачке владе Штефен Зајберт је то у понедељак у принципу потврдио: "Свесно смо тражили заједнички европски приступ са партнерима." Он је рекао да влада стоји иза таквог приступа. Зајберт, међутим, не види никакво кочење надлежног министра у томе. Ипак је рекао да су оправдани и нестрпљење и многа питања која су искрсла.

ЕУ није радила ефикасно

Наводно је Европска унија с водећим произвођачем Бионтек из Мајнца склопила споразум тек средином новембра, док су Американци већ у јулу наручили 600 милиона доза. Угур Шахин, шеф фирме Бионтек, рекао је за недељник Шпигл да га оклевање Брисела при наручивању вакцине зачудило.

Према медијским извештајима, источноевропске земље и Француска биле су уздржане према вакцини немачког произвођача, између осталог и због високе цене. Социјалдемократе (СПД), као коалициони партнер демохришћана (ЦДУ) у немачкој влади, већ су критиковали спорост процеса.

Генерални секретар СПД-а Ларс Клингбајл је за Први програм немачке телевизије АРД рекао да је исправно што се пронашло "европско решење", али је рекао и да "Европа не мора да значи спорост". Још је додао: "То не може тако, да земља у којој се истраживањем дошло до вакцине на крају остане без довољно доза."

Билд наводи да је Немачка од француског концерна Санофи још у септембру наручила 300 милиона доза, али да концерн изгледа може да испоручи вакцину тек крајем 2021. Да ли је Немачка све ставила на погрешну карту? Да ли је то разлог за почетну спорост вакцинисања у Немачкој?

Чињеница је да су покрајине добиле 1,3 милиона доза и да је најављено да ће средином јануара добити још 600.000 доза. Најпре ће бити вакцинисани људи у старачким домовима и сви преко 80 година, али и неговатељи и угрожено особље болница. Министар Шпан инсистира на томе да Европски завод за медицинска средства у Амстердаму ове недеље одобри још две врсте вакцина.

Чињеница је да се вакцинисање одвија брже у земљама као што су Велика Британија, Израел или Сједињене Америчке Државе. У Великој Британији се од понедељка примењује и такозвана "оксфордска вакцина".

Министар Јенс Шпан, према медијским извештајима, преиспитује начине убрзавања вакцинисања у Немачкој. На пример, Институт "Роберт Кох" требало би да провери могућност да се повећа временски размак између примања прве и друге дозе, да би се прво вакцинисање обавило код што више људи. За сада је размак највише 42 дана.

Такође, из једне флашице би можда могло да се узима шест, уместо пет вакцина као до сада – јер изгледа да су флашице заиста препуњене. Све то показује забринутост политичара због спорог почетка вакцинисања у земљи. 

Центри за вакцинисање у више покрајина

Од понедељка су у више немачких федералних јединица почели са радом вакцинациони центри. Укупно их је 440. Они центри који већ неко време раде – рецимо у Берлину – извештавају о спором почетку. 

У берлинској четврти Трептов се пре нове године за вакцинисање отворио вишенаменски центар Арена. Потом је затворен преко новогодишњих празника, а сада се опет отвара. У њему је 80 кабина за вакцинисање, али је у понедељак тамо вакцинисано веома мало људи. И то је знак да људи у Немачкој нису сигурни на који се начин одвија вакцинисање.

Осим тога, немачке покрајине се понашају различито. Док се у некима угрожене групе, као што су грађани старији од 80 година, активно позивају да се вакцинишу, друге покрајине увеле су сајт и телефонски број на који се пријављује. И често је немогуће доћи на ред.

Чуди и чињеница да спремност за вакцинисање није посебно велика, нарочито међу сарадницима медицинских установа. Једна студија Немачког интердисциплинарног удружења интензивне и ургентне медицине установила је да половина неговатеља и четвртина лекара тренутно не желе да се вакцинишу.

Разлог је пре свега страх од дугорочних последица. Ту не помаже ни стално понављање министра Шпана да је вакцинисање "пут за излазак из пандемије".