Ni skok broja inficiranih ne zatvara škole u Nemačkoj

Ako se izuzme sporadični odlazak u karantin pojedinačnih školskih odeljenja ili vrtićkih grupa, protekla tri meseca škole i vrtići u Nemačkoj su uspeli da dokažu da ovaj deo obrazovnog sistema može da funkcioniše tako da ne bude "superprenosilac" zaraze.

Od početka ove školske godine, u Nemačkoj u školama zbog pandemije nije bilo skraćivanja časova, niti su se odeljenja delila tako da u njima bude manje đaka.

Ceo koncept zaštite od infekcije sveo se na higijenske mere, često provetravanje prostorija, nošenje maski van školske klupe ali i u trenutku kada učeniku priđe nastavnik, kao i na izbegavanje mešanja dece iz različitih školskih odeljenja ili vrtićkih grupa, kako bi u slučaju izbijanja infekcije u karantin otišlo samo pogođeno odeljenje ili grupa, a ne ceo kolektiv.

U karantinu 300.000 đaka

Međutim, često ponavljana fraza "škole bi trebalo da ostanu otvorene" ovih dana je postala i tema polemike, budući da se Nemačka asocijacija prosvetnih radnika požalila javnosti na teret koji snose nastavnici, ističući da trenutno oko 300.000 đaka i oko 30.000 članova školskog osoblja u karantinu.

Doduše, to je manje od tri odsto ukupnog broja školske dece u Nemačkoj kojih je oko 11 miliona, pri čemu ih u oko 40.000 škola podučava ukupno 800.000 nastavnika.

U karantin i na učenje na daljinu su škole odlazile, kako zbog utvrđene zaraze pa je to bila propisana epidemiološka mera, tako i dobrovoljno iz predostrožnosti kada je ustanovljen da je neko od đaka imao kontakt sa nekim zaraženim.

Da nemački sistem ipak nije najsavršeniji možda svedoči i to da su se mnogi roditelji školske i vrtićke dece čudili zašto im deca moraju u karantin 14 dana iako su posle pet dana testirani i bili negativni na testu.

Osim toga, nelogičnost u merama su videli i u tome što ako je, na primer, u nekom vrtiću utvrđen slučaj zaraze, u karantin idu ta deca, ali ne i njihovi roditelji i braća i sestre, koji teoretski mogu da budu prenosioci zaraze u drugim kolektivima, to jest u svojim školama, vrtićima i radnom okruženju.

Prema rečima ministra obrazovanja i kulture nemačke pokrajine Hese Aleksandra Lorca, sjajan je uspeh to što u ovoj pokrajini na vrhuncu pandemije 95 odsto đaka regularno pohađa nastavu.

U razgovoru za drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF on ističe da je učenje na daljinu ne može u potpunosti da zameni podučavanje licem u lice te da je neophodno napraviti ravnotežu između sprečavanje infekcije i obrazovne misije škola.

Nastavnici: Zdravstveni rizik u školama je preveliki

S druge strane, predsednica Sindikata obrazovanja i nauke Marlis Tepe smatra da mere nisu dovoljne te da je na "način na koji se časovi sada drže, zdravstveni rizik za učenika i nastavnike prevelik".

U razgovoru za medijsku mrežu RND, ona poziva na to da se odeljenja podele na dve grupe učenika, koje će se rotirati u školi.

"Jedna grupa bi bila u školi, a druga kod kuće", ističe ona, dodajući da je bolje da se tako omogući veće odstojanje među učenicima u učionici nego da se rizikuje da sve više i više odeljenja ode u potpuni karantin.

Na način na koji se odvija nastava žale se i iz Nemačke asocijacije prosvetnih radnika, upozoravajući da su nastavnici u prevelikom riziku te da bi škole mogle da imaju mnogo veći uticaj na širenje virusa nego što se misli.

Prosvetne vlasti u 16 nemačkih pokrajina u čijoj nadležnosti je obrazovanje, međutim, smatraju da zasad nema potrebe za promenama i pritom se pozivaju na reprezentativnu studiju o neregistrovanim slučajevima infekcije u školama, koja je urađena u Austriji.

Studija: Na 1.000 učenika četvoro pozitivno na virus

Studija je pokazala da škole ne utiču da širenje pandemije, budući da je među testiranima pronađeno tek 0,4 odsto učenika i 0,6 odsto nastavnika pozitivno na virus korona a nemaju nikakve simptome.

Konkretno, među oko 10.000 testiranih učenika u 243 škole utvrđeno je da su njih 40 pozitivni, navodi se u rezultatima studije koju je sproveli univerziteti u Beču i Lincu, kao i Medicinski univerziteti u Gracu i Insbruku.

Kako je utvrđeno, u broju ovih asimptomatskih slučajeva nema razlike između mlađe dece u nižim razredima osnovne škole i onih starijim razredima.

Protiv smanjenja regularnog održavanja časova su, pak, i ekonomisti, koji smatraju da bi to moglo da ima "značajan uticaj na buduće mogućnosti mladih ljudi", ali i na aktuelnu ekonomsku situaciju.

"Ako su škole i vrtići zatvoreni, mnogi zaposleni će imati samo ograničenu mogućnost da idu na posao. To će imati poprilično značajan efekat, što se tiče ekonomskog razvoja", ističe ekonomistkinja Veronika Grim, koja je članica vladinog Ekspertskog saveta za ekonomski prazvoj.