Biontek – brzinom svetlosti do vakcine protiv korone

"Lightspeed", brzina svetlosti – naziv je projekta koji je sredinom januara pokrenula nemačka firma "Biontek" (BioNTech). Reč je, ni manje ni više, o razvoju vakcine protiv koronavirusa u rekordnom roku.

I od tada projekat zaista napreduje brzinom svetlosti. Razvoj neke vakcine po pravilu traje osam do deset godina, ali istraživači iz Majnca mogli bi da dobiju odobrenje u SAD za svoju vakcinu za nešto više od godinu dana.

Ono bi trebalo da bude spremno sredinom novembra, kada "Biontek" i njegov partner američki farmaceutski koncern "Fajzer" nameravaju da podnesu zahtev za hitnu dozvolu u SAD.

Trenutno dostupni podaci ukazuju na 90-procentnu zaštitu od kovida-19, objavili su "Biontek" i "Fajzer" u ponedeljak. Ako dobiju dozvolu, bili bi time prvi u trci za vakcinom na Zapadu. 

I evropska Agencija za regulaciju farmaceutskih proizvoda EMA je već početkom oktobra najavila pokretanje postupka odobravanja vakcine. Ona se trenutno još uvek ispituje u studiji u kojoj učestvuju desetine hiljada osoba. Kako bi se ubrzao postupak odobravanja, privremeni rezultati sada se kontinuirano proveravaju sve dok ne bude dostupno dovoljno informacija za odluku o odobrenju, navodi EMA. 

Terapija raka uz pomoć imunog sistema

Iza biotehnološke firme "Biontek" stoje dve glavne osobe: Ugur Sahin i Ozlem Tureči. Još u januaru ove godine, kada je koronavirus besneo u Kini, a u Nemačkoj retko ko bio ozbiljno zabrinut zbog mogućnosti pandemije, dvoje medicinara, Sahin i Tureči, shvatili su šta je u pitanju i svoja istraživanja usmerili na razvoj vakcine protiv tog virusa. Tri meseca kasnije, imali su prve kandidate za vakcinu u kliničkom razvoju. 

Do tada je njih dvoje bilo usredsređeno na borbu protiv raka. Njihov pristup se pritom značajno razlikovao od uobičajenog lečenja karcinoma. Sa obzirom na to da ne postoje dva pacijenta kod kojih je genetska mutacija ćelija raka potpuno ista, pacijenti ne bi trebalo da budu jednoobrazno lečeni hirurškim zahvatima, hemoterapijom ili zračenjem, smatra to dvoje lekara. Umesto toga, svakom pacijentu je potrebno lečenje posebno prilagođeno njemu.

Pritom Sahin i Tureči koriste činjenicu da ljudsko telo često može da pomogne samo sebi kada ga napadaju bakterije ili virusi. Njihov cilj je da razviju imunoterapiju koja stimuliše mehanizme samoizlečenja i šalje sopstvene odbrambene snage kako bi zloćudne tumore učinili bezopasnim. 

Istraživanje kao centar života

"Vrlo rano sam shvatio da me interesuje nauka", rekao je Sahin kada mu je 2019. godine dodeljena iranska nagrada za nauku "Mustafa".

Rođen u Turskoj, s četiri godine se s majkom preselio u Keln, gde je njegov otac radio kao gastarbajter u fabrici "Ford". Nakon završene srednje škole studirao je medicinu na Univerzitetu u Kelnu.

"Interesovala me je imunoterapija", kaže 54-godišnjak. "Interesovalo me to kako funkcioniše imuni sistem, kako se on može voditi da prepozna i napada ćelije raka". 

Kao mladi istraživač, sa samo 20 godina, počeo je da radi u laboratoriji. "Imali smo predavanja od ujutro do 16 časova. Ali, kad su moje kolege studenti onda išli kući, ja sam odlazio u laboratoriju i tamo radio. Obično do 21, 22 sata. Ponekad i do 4 ujutru", priseća se Sahin. Potom se biciklom vraćao kući.

Sahin je 1992. godine doktorirao s najvišom ocenom, summa cum laude, a zatim je radio kao lekar za internu medicinu i hematologiju/onkologiju na Univerzitetu u Kelnu, gde je habilitirao 1999. godine.

Potom se preselio u Univerzitetsku bolnicu Zarland, gde je upoznao svoju buduću suprugu Ozlem Tureči. 

Ozlem Tureči: Briga za pacijente u centru pažnje

Ozlem Tureči je ćerka turskog lekara koji je u Nemačku došao iz Istanbula. Kad je Sahin došao u Zarland, Tureči je tamo studirala medicinu. Danas predaje na Univerzitetu u Majncu i smatra se pionirom imunoterapije raka.

"Na mene je snažno uticao moj otac koji je radio kao lekar. Još kao devojčica nisam mogla ni da zamislim da radim nijedan drugi posao", kaže Ozlem Tureči.

"Otac je imao ordinaciju u našoj porodičnoj kući i mi smo se kao deca igrali između pacijenata. Već tada nije bilo stroge odvojenosti između posla i privatnog života", priseća se Tureči. Od oca je preuzela i to da je briga o pacijentima u centru pažnje.

Kad su se Tureči i Sahin 2002. godine venčali, Sahin je već radio na Univerzitetskoj klinici u Majncu. Čak je i na dan venčanja Sahin bio u laboratoriju - pre nego što je otišao do matičara. A i posle venčanja vratio se u laboratoriju. 

Rođenje "Bionteka"

Godine 2001. Sahin i Tureči osnovali su biofarmaceutsku firmu "Ganimed farmasjutikals", koja razvija imunoterapijske lekove protiv raka. Firma je 2016. prodata za 422 miliona evra. Godine 2008. njih dvoje osnivaju "Biontek". Tu pre svega rade na razvijanju tehnologije i lekova za individualizovanu imunoterapiju raka. Međutim, do sada nijedan od tih lekova nije razvijen do stepena na kojem bi se dobila dozvola za korišćenje. 

Sahin je izvršni direktor "Bionteka" i predaje na Univerzitetu u Majncu, njegova supruga Tureči je direktorka medicinskog odeljenja firme i odgovorna je za klinički razvoj. Ujedno predaje kao privatni docent, takođe u Majncu.

Andreas Kun, jedan od bliskih saradnika bračnog para, rekao je za Sahina povodom dodele nagrade "Mustafa": "Retko sam sreo nekoga ko je tako pametan kao što je to gospodin Sahin. On je uvek korak ispred drugih. Kad dođete s novom idejom, on vas tu već čeka, u načelu je tu ideju već predvideo".

"Gospodin Sahin me je nadahnuo od samog početka i to je jedno od njegovih umeća, da može da nadahne ljude", kaže Kun. "Sahin ne uverava samo naučnim argumentima, već i podstiče sopstvenim entuzijazmom." 

Trenutno u "Bionteku" radi više od 1.300 ljudi iz više od 60 zemalja. Pritom su više od pola njih visokoobrazovane žene – svaka četvrta ima doktorsku titulu. U oktobru je firma napravila iskorak na međunarodni parket, izašla je na američku berzu tehnologija Nasdaku - i od tada neprestano raste. 

Nada počiva na "BNT162b2"

Ozlem Tureči kaže da je njeno načelo da treba prepoznati one stvari koje ne možemo da promenimo i da to treba prihvati. Ali, istovremeno je potrebno odlučno i hrabro usredsrediti se na ono na šta možemo da utičemo - a toga je često mnogo više nego što se u početku misli. 

Sahin i Tureči pokazuju hrabrost i u ovoj krizi. "Kako bismo mogli odmah da obezbedimo dovoljne količine za komercijalnu prodaju u slučaju odobrenja naše vakcine ‘BNT162b2’, već sada ulažemo velika sredstva u proširenje proizvodnih kapaciteta. Na dva mesta, u Idar-Oberštajnu i u Majncu, proizvodne linije već danonoćno rade", navodi se u aktuelnom poslovnom izveštaju "Bionteka".

"Naš cilj je od početka bio da paralelno preduzimamo važne korake kako bismo ostali unutar zacrtanog vremenskog okvira", rekao je Sahin za drugi program nemačkog javnog servisa ZDF.

Dugogodišnji istraživački rad u međuvremenu je i finansijski veoma isplativ za taj istraživački par. Ugur Sahin drži 18 odsto deonica "Bionteka" i s uspehom tvrtke preko noći je postao jedan od sto najbogatijih Nemaca – barem na papiru.