Početak škole u Italiji uz mnogo pitanja i dilema – šta je sve drugačije

Prema rečima italijanske ministarke prosvete Lučije Acoline, đaci su jedva dočekali da se vrate u školu i ponovo se druže sa svojim drugarima.

"Mi znamo da će ovo biti vrlo kompleksna godina ali smo mnogo radili na tome da razvijemo strategiju prevencije koja će funkcionisati samo ako svako bude poštovao pravila", izjavila je Acolina.

Pravila koja važe za školu podrazumevaju poseban ulaz i poseban izlaz da se ne bi stvarala gužva. Na svakih deset minuta ulazi po dva razreda dok roditelji decu mogu da doprate samo do kapije.

Deca svako jutro treba da mere temperaturu kod kuće i ako ona prelazi 37.5 moraju da ostanu kod kuće i da se obrate lekaru koji će odlučiti da li je potrebno da urade test.

Ukoliko test bude pozitivan škola odlučuje da li svi iz razreda idu u karantin kao i nastavnici. Da bi se đak mogao vratiti u školu potrebno je da ozdravi tj. da nema nikakav simptom i da dva uzastopna testa u roku od 24 sata budu negativna.

Tehničko-naučni komitet savetuje korišćenje hiruških maski jer se smatraju sigurnijima od onih napravljenih od platna.

Dok đaci sede u klupama mogu da skinu masku jer između klupa već postoji distanca i svaki đak sedi sam.

Deci je zabranjeno da u školu unose torbe sa točkićima i bilo kakvu vrstu presvlake od kuće. Opština je škole obezbedila hiruškim maskama ali za odrasle, tako da deci do šest godina te maske skoro potpuno prekrivaju lice.

Figura školskog referenta

Uvodi se posebna profesionalna figura školskog referenta za kovid 19 koji će morati da bude u stalnom kontaktu sa Odeljenjem za prevenciju doma zdravlja i koji će morati da šalje listu učenika koji su eventualno bili u kontaktu sa pozitivnim đakom u poslednjih 48 sati.

"Ne otvaramo škole da bi ih zatvorili", rekao je Franko Lokateli, predsednik Višeg saveta za zdravlje, "lekcije u školama moraju da počnu, učinili smo sve što smo mogli ne bi li garantovali sigurnost i nastavnika i đaka".

Roditelji su, međutim, jako zabrinuti za organizaciju svakodnevnog života jer, uskladiti radno vreme sa školskim satima koji često variraju, a naročito ako se ima više od jednog deteta, je zaista teško.

Postaje potpuno nemoguće organizovati život ukoliko se jedno dete razboli i od najobičnije prehlade te mora da ostane kod kuće.

Takođe, postoji prisutna zabrinutost oko toga kako će rasti buduće generacije, a naročito mali đaci kojima je pod maskama i na fizičkoj udaljenosti ovo prvi dodir sa školom koji je uvek vrlo poseban događaj.

Nedostatak nastavnika

U najrazvijenijoj oblasti Italije, Lombardiji, koja je bila najteže pogođena kovidom 19 postoji 5.106 praznih mesta za učitelje i nastavnike u samom Milanu i okolini.

Nedostaje 50 odsto nastavnika jer mnogi ne žele da rade na ugovor, za kratak vremenski period ne bi li se "začepile rupe".

Italijansko školstvo je u krizi već dugi niz godina i stalne promene zakona i odredbi koji važe za učitelje i nastavnik dovelo je do nezavidne situacije.

Italijansko školstvo je podeljeno na osnovnu školu od prvog do petog razreda koja obuhvata decu u uzrastu od šest do jedanaest godina, zatim i dalje osnovnu školu od jedanaest do četrnaest godina tj. od šestog do osmog razreda a zatim i srednju školu u trajanju od tri do pet godina u zavisnosti od toga da li se neko opredeljuje za tri godine (stručna sprema) ili pet godina kao kad je u pitanju gimnazija.