Ko je otvorio vrata koroni u Severnoj Makedoniji

"Osnovni razlog drugog talasa je što su se restriktivne mere ukinule prerano i naglo. Mi smo znali da će relaksiranje mera dovesti do reaktivnog porasta zaraženih, ali čini se da ukidanje mera nije bilo postepeno i lagano. Građani su to doživeli kao proglašenje kraja epidemije, a tom utisku u javnosti kumovale su i određene nesmotrne izjave pojedinih javnih ličnosti", rekao je prof. Danilovski.

U toj kakofoniji glasina narod, smatra epidemiolog, ostao zbunjen i dobar deo njih se odlučio na tihi bojkot propisanih mera.

"Posledica toga je da su otišli na izletišta, u kafane, ugostiteljske objekte i odatle porast zaraženih", naveo je prof. Danilovski.

Razlika između prvog i drugog talasa 

Smatra da je i u prvom talasu moglo bolje da se prođe, a je testirano više građana, a ne samo oni sa simptomima.

"Tada se počelo saznavati da su asimptomatski i presimptomatski zaraženih najveći izvori zaraze. U prvom talasu smo prošli kako jesmo", kaže epidemiolog.

Trenutna situacija se razlikuje od prvog talasa jer se broj zaraženih javlja u užim područjima i naseljima. Ima i delova zemlje poput Bitolja, gde danima nema nijednog slučaja.

"To nam omogućuje da lokalizujemo nastale požare", rekao je Danilovski.

Šta kažu građani 

Građani su zbog vraćanja drugog talasa gnevni, nestrpljivi, a nezadovoljstvo je veliko, ističe prof. Danilovski.

"Mislili su da je sve prošlo, a sada se mere vraćaju. Naročito su revoltirani građani koji su se držali mera sve vreme i najedanput se osećaju prevarenima jer su ostali kratkih rukava, nisu dobili slobodu zbog nediscipline druge kategorije građana", objašnjava epidemiolog.

Povodom navoda da su oni koji su bili u kontaktu sa zaraženima ostavljali lažne brojeve i adrese, Danilovski kaže da je Severna Makedonija od samog početka zatajili na planu informisanja i komuniciranja sa narodom.

"Narod je takav kakav jeste, ako se oseti ugroženim, reaguje kao školjka - zatvori se, rodi se prkos i otpor prema merama koje je osećao da su nametnute. Trebalo je više na tome raditi, objasniti mere, da nisu totalitarne mere koje ugrožavaju sloobde, već su u funkciji obezbeđivanja ličnog i kolektivnog zdravlja", naveo je Danilovski.

I upravo je to zadatak koji je pred Severnom Makedonijom - vratiti poverenje građana agresivnom kampanjom informisanja, spuštajući se u najsitnije pore društva.

"Ne znam koliko će biti uspešno, ali borba sa pandemijom ne može da se vodi samo pres konferencijama. Treba građane napraviti svojim partnerima i masovno testirati. Ako se opšta populacija ne testira masovno, da bismo otkrili skrivene klastere zaraženih, onda ne možemo reagovati blagovremeno da se oni izoluju, lokalizuju i dalje testiraju. Masovno testiranje nije tako loše, ali bi trebalo da bude daleko bolje", rekao je Danilovski.