Kako su se dve žene našle u najsurovijem karantinu na svetu

Suniva Sorbi (59) i Hilda Falulm Strom (52), jedne od idejnih tvoraca edukativne ekspedicije "Hearts in the Ice", krenule su još u avgustu na arhipelag Svalbard, smešten na pola puta između norveškog kopna i Severnog pola, radi prikupljanja podataka i podizanja svesti o klimatskim promenama.

Bilo je planirano da se u maju vrate svojim kućama, ali je plovidba broda koji je trebalo da svrati po njih otkazana zbog ograničenja putovanja uvedenih zbog pandemije koronavirusa.

"Bilo je i suza. Uplašeni ste i osećate se tako sićušno u ovom ogromnom okruženju", rekla je Strom za En-Bi-Si njuz putem video-poziva iz pošte u Arktičkom krugu.

Prve dve žene koje su prezimele na Arktiku bez muških članova ekipe smeštene su u izolovanu kolibu u zabačenom Basembuu, sagrađenu tridesetih godina prošlog veka za kitolovce.

Suniva Sorbi je Norvežanka koja već 22 godine živi na krajnjem severu i vodi različite arktičke ekspedicije, dok Hilda, Kanađanka, radi kao istoričar i vodič u polarnim predelima.

Bogato iskustvo im pomaže da prežive polarne oluje, agresivne polarne medvede i beskrajne sate potpune tame.

Njihova dnevna rutina, neophodna za preživljavanje, sastoji se od stalnog sakupljanja drva za potpalu i leda koji tope u pijaću vodu, pošto vodovoda nema.

Ipak, napuštanje privremenog doma nije jednostavno. Kako se ne bi smrzle, moraju da obuku oko devet kilograma odeće, a nigde ne idu bez signalne rakete, u slučaju da se izgube, i švajcarskog noža, u slučaju neplanirano bliskog susreta sa divljim životinjama.

Ples, filmovi, kuvanje, joga...

Upućene jedna na drugu i povremene video-pozive, Suniva i Hilda pokušavaju da vode normalan život, uz ples, gledanje filmova, čitanje i kuvanje. Nijedna od njih ranije nije provela tako dug vremenski period s nekim.

Iako su dobro snabdeveni zalihama hrane, ne troše više nego što je neophodno, pošto još ne znaju koliko će ostati odsečene od sveta.

Već su iskusile nepredvidivost Severnog pola, pošto im je oluja jednom prilikom otkinula vrata od kolibe. Takođe, neko vreme su bile zatrpane snegom, pa su na kraju morale da se izvuku kroz prozor, kada su, kažu, bile zahvalne jogi.

Pored borbe protiv klimatskih promena, njihova ekspedicija šalje i važnu društvenu poruku da žene mogu same da prežive i u najekstremnijim uslovima.

Imajući to u vidu, pre polaska na Arktik, pored neophodne opreme, simbolično su spakovale kratke crne haljine i cipele sa štiklom.

"Za Božić smo obukle haljine i obule štikle. Izašli smo napolje i ispalili signalne rakete. Bilo je ledeno hladno", sećaju se Suniva i Hilda.

Ističu da žene moraju biti lideri u borbi protiv klimatskih promena. "Majci prirodi su potrebne njene ćerke i mi smo se odazvale pozivu", kažu njih dve.