Како су се две жене нашле у најсуровијем карантину на свету

Сунива Сорби (59) и Хилда Фалулм Стром (52), једне од идејних твораца едукативне експедиције "Hearts in the Ice", кренуле су још у августу на архипелаг Свалбард, смештен на пола пута између норвешког копна и Северног пола, ради прикупљања података и подизања свести о климатским променама.

Било је планирано да се у мају врате својим кућама, али је пловидба брода који је требало да сврати по њих отказана због ограничења путовања уведених због пандемије коронавируса.

"Било је и суза. Уплашени сте и осећате се тако сићушно у овом огромном окружењу", рекла је Стром за Ен-Би-Си њуз путем видео-позива из поште у Арктичком кругу.

Прве две жене које су презимеле на Арктику без мушких чланова екипе смештене су у изоловану колибу у забаченом Басембуу, саграђену тридесетих година прошлог века за китоловце.

Сунива Сорби је Норвежанка која већ 22 године живи на крајњем северу и води различите арктичке експедиције, док Хилда, Канађанка, ради као историчар и водич у поларним пределима.

Богато искуство им помаже да преживе поларне олује, агресивне поларне медведе и бескрајне сате потпуне таме.

Њихова дневна рутина, неопходна за преживљавање, састоји се од сталног сакупљања дрва за потпалу и леда који топе у пијаћу воду, пошто водовода нема.

Ипак, напуштање привременог дома није једноставно. Како се не би смрзле, морају да обуку око девет килограма одеће, а нигде не иду без сигналне ракете, у случају да се изгубе, и швајцарског ножа, у случају непланирано блиског сусрета са дивљим животињама.

Плес, филмови, кување, јога...

Упућене једна на другу и повремене видео-позиве, Сунива и Хилда покушавају да воде нормалан живот, уз плес, гледање филмова, читање и кување. Ниједна од њих раније није провела тако дуг временски период с неким.

Иако су добро снабдевени залихама хране, не троше више него што је неопходно, пошто још не знају колико ће остати одсечене од света.

Већ су искусиле непредвидивост Северног пола, пошто им је олуја једном приликом откинула врата од колибе. Такође, неко време су биле затрпане снегом, па су на крају морале да се извуку кроз прозор, када су, кажу, биле захвалне јоги.

Поред борбе против климатских промена, њихова експедиција шаље и важну друштвену поруку да жене могу саме да преживе и у најекстремнијим условима.

Имајући то у виду, пре поласка на Арктик, поред неопходне опреме, симболично су спаковале кратке црне хаљине и ципеле са штиклом.

"За Божић смо обукле хаљине и обуле штикле. Изашли смо напоље и испалили сигналне ракете. Било је ледено хладно", сећају се Сунива и Хилда.

Истичу да жене морају бити лидери у борби против климатских промена. "Мајци природи су потребне њене ћерке и ми смо се одазвале позиву", кажу њих две.