Kako će se Italijani vratiti u restorane

Izvesno je da su oni koji se bave uslužnim delatnostima za ova dva i po meseca pretrpeli ogromne gubitke i nisu u stanju da pokriju troškove. Mnogi su već zatvorili svoje restorane i kafiće, a mnogi misle da neće opstati sa smanjenim brojem stolova.

Međutim, još se čeka zvanična odluka koja se odlaže već nekoliko dana. Očekuje se da će se italijanska vlada tokom dana oglasiti sa izmenama dekreta.

Kako će to izgledati i da li će se Italijani s nostalgijom sećati dugačkih stolova, podizanja čaša, muzike i smeha dok budu večerali u sterilnim sredinama, odvojeni od drugih pleksiglasom?

Svakom klijentu su namenjena četiri kvadratna metra uz dva metra udaljenosti između stolova. To je odluka tehničkog tima "Inaila" (Nacionalni institut za osiguranje od nesreća na radnom mestu) i naučnika Visokog instituta za zdravstvo koji su predvideli mere za otvaranje javnih usluga, ukoliko to dozvoli krivulja zaraze.

Da bi se odredilo koliko će osoba moći odjednom da bude u restoranu, potrebno je odrediti limit za svakoga, podeliti ukupnu površinu lokala sa četiri kvadratna metra predviđena za svakog klijenta.

Takođe, potrebno je stalno provetravati lokale, stavljati stolove gde je to moguće ispred restorana, a razdaljina između stolova ne sme biti manja od dva metra.

Pre toga je bilo predviđeno četiri metra, ali to bi značilo zatvaranje polovine restorana u zemlji. Cilj je da se izbegne zaraza preko "dropletsa", kako u Italiji nazivaju kapljice pljuvačke koje mogu da nas zaraze prilikom kijanja ili čak razgovora sa obolelom osobom.

Porodice će moći u restoran sa potvrdom o srodstvu

Svaki put će ono što su koristili prethodni klijenti morati da se dezinfikuje: posude koje sadrže so, biber, ulje kao i sve ostalo što su klijenti dotakli u toku ručka ili večere.

Porodice mogu ići u restorane sa "autocertifikatom" koji će dokazati da su rođaci,  i na taj način ugostitelji neće biti krivi ukoliko su oni koji nisu ni u kakvom srodstvu dali lažne podatke.

Ova potvrda pomaže restoranima da postave stolove kojima će uštedeti na prostoru. Više neće postojati švedski sto ili "bife", jelovnik se neće štampati već će se pisati na tablama, meni može biti i na papiru ali za jednokratnu upotrebu ili na tabletu, na više jezika, koji će se ažurirati u realnom vremenu i omogućavati da se naručiti direktno, bez konobara.

Kontakt sa ljudima koji rade u restoranu biće sveden na minimum. Takav softver košta oko 1.500 evra.

Druga kompanije je ponudila opciju "Moj beskontaktni meni" sa digitalnim menijem koji će funkcionisati preko kju-ar koda. Klijenti će preko svojih mobilnih telefona moći da vide sve podatke o onome što naručuju, nutricione vrednosti, kalorije, alergene i vinsku kartu. Biće dostupna na 60 jezika.

Maske će klijenti morati da nose kada čekaju u redu, na kasi ili kada ustaju od stola i odlaze u toalet. Maske će biti obavezne za radnike u kuhinji, za konobare i za ljude koji rade za kasom.

Što se plaćanja tiče preferira se beskontaktno, a kase će biti zaštićene pleksiglasom.

Kako će se ulaziti u restorane

Ulazak u restoran bi mogao da znači prolazak pored digitalnog totema koji se zove "Sprej za život" i objedinjuje termoskener koji meri temperaturu i dva aparata za dezinfekciju ruku i obuće, kao i video koji prepoznaje vaše lice i koji na taj način zna da li imate masku ili ne.

Ovaj sistem, za manje od jedne sekunde analizira telesnu temperaturu te ukoliko prelazi 37,5 stopira vas na ulasku vokalnom i video-porukom. Dispenser gela za dezinfekciju aktivira se fotoćelijama, kao i raspršivač za noge i cipele i garantuje da ste u momentu dezinfikovani.

Taj totem košta 3.000 evra i ko može da ga priušti garantovaće "totalnu sigurnost". Sličnu funkciju ima i tablet druge firme koji je nešto jeftiniji (1.500 evra).

Što se ploča od pleksiglasa tiče, koje bi trebalo da nas zaštiti od osobe za susednim stolom, koja se nalazi na nekoliko metara od nas - i tu se razne kompanije takmiče u tome koja će napraviti dizajnerski lepšu ploču, od vizira za zaštitu, preko blindiranih vrata sa prepoznavanjem lica i merenjem telesne temperature, do ekrana koji će služiti da se napolju na klupama drži sigurna distanca.

Dakle, ploče od pleksiglasa, merenje telesne temperature, raspršivači za gel kojim je potrebno dezinfikovati ruke, virtualni meni, maske i rukavice. 

To su samo neke od indikacija dok se ne donese jedinstveni protokol koji će garantovati sigurnost ljudi koji rade u restoranima i klijenata. Ukoliko ih bude bilo. Jer ne dopada se svima ova slika iz naučnofantastičnog filma kao što se može zaključiti sa postova na socijalnim mrežama.

Filmovi o ljudima koji hodaju sa akvarijumima na glavi, okruženi robotima, usamljeni i distancirani, sa onlajn životima, postali su realni film u kome svi imamo nametnute uloge.