Amnestija u doba koronavirusa, nenadana sloboda za desetine hiljada zatvorenika

Jedan od šefova sicilijanske "Koza nostre" Frančesko Bonura i Vinčenco Janaco iz "Ndrangete" mahnuli su zatvorskim čuvarima i preselili se u kućni pritvor, dan pošto su italijanske vlasti odlučile da u sklopu mera za sprečavanje širenja koronavirusa isprazne zatvore od osuđenika kojima je ostalo manje od godinu i po dana do odsluženja kazne. 

Bonura i Janaco su se izlaskom iz zatvora pridružili desetinama hiljada zatvorenika koje su vlasti širom sveta oslobodile nadajući se da će, na taj način, sprečiti širenje koronavirusa u kaznionicama. 

Gotovo istovremeno, u Rio de Žaneiru zatvorenici su na nekoliko sati preuzeli kontrolu nad kaznionicom, popeli se na krovove, palili dušeke i isticali transparente na kojima je pisalo: "Ne želimo da pomremo iza rešetaka". U brazilskim zatvorima je do sada od posledica pandemije umrlo više od 130 osoba.

Koncept su, kako se čini, smislili Iranci, koji su, suočeni sa užasnim posledicama koronavirusa u toj državi, na slobodu pustili oko 100.000 ljudi, uključujući i političke zatvorenike i organizatore nedavnih antivladinih demonstracija.

Vlasti u Teheranu su zatvore ispraznile nekoliko dana pošto se ispostavilo da je u kaznionicama u Vuhanu izbila epidemija koronavirusa, zato što čuvari nisu prijavljivali kontakte sa zaraženima, kao i zbog činjenice da je jedna od kaznionica svega stotinak metara udaljena od bolnice u koju su smešteni oboleli od kovida 19.

Kinezi su prilično brzo reagovali pa su u Šandongu zatvorenike preselili u hotele, dok su u Hunanu pregradili osuđenike od čuvara.

U tim zatvorima je u prvih nekoliko dana više od 500 zatvorenika testirano pozitivno, što su stručnjaci širom sveta shvatili kao ozbiljno upozorenje na moguće posledice širenja koronavirusa unutar zatvorenih institucija, poput kaznionica.

Prve su reagovale Ujedinjene nacije, koje su vlade širom sveta upozorile da što pre smanje broj zatvorenika, kako bi se umanjile šanse da pretrpani zatvori postanu mesta na kojima će se dogoditi katastrofe.

Indonezija i Turska su relativno brzo prihvatile predloge UN, ali su južnoameričke države, nadaleko poznate po strahotnim uslovima koji vladaju u kaznionicama, bile prilično rezervisane sve do trenutka kada su se suočile sa ozbiljnim pobunama. Vlasti u Ankari su oslobodile 45.000 ljudi, dok je u Indoneziji oslobođeno najmanje 30.000.

U nekoliko brazilskih zatvora, u kojima se, prema pisanju tamošnjih medija, nalazi bar dvostruko više zatvorenika u odnosu na kapacitete, robijaši su zapretili da će pobiti čuvare ukoliko vlasti pod hitno ne preduzmu odlučne korake usmerene ka sprečavanju širenja pandemije.

U Riju su izbili neredi, koji su trajali gotovo pola dana. U Buenos Ajresu su zatvorenici podigli pobunu tražeći da se smanji broj kažnjenika, kao i da se užasni uslovi u kojima služe kazne donekle približe prihvatljivim.

U zatvoru u argentinskog prestonici umrla su 23 kažnjenika, što su lokalni mediji, poput Nasiona, pripisali užasnoj prljavštini i prenatrpanosti ćelija, što je sve zajedno stvorilo uslove idealne za širenje koronavirusa.

Argentina je jedna od 25 država u svetu u čijim se zatvorima nalazi bar dvostruko više kažnjenika od projektovanih kapaciteta. Još oko 100 država iza rešetaka drži više ljudi nego što zatvori, realno, mogu da podnesu.

Brazil takođe tvrdi da je oslobođeno oko 30.000 zatvorenika, ali su tamošnje organizacije za ljudska prava prilično skeptične i smatraju da ta cifra odgovara broju oslobođenih u redovnim uslovima, odnosno da se radi o osuđenicima kojima su svakako istekle kazne.

Takođe, senku na zvanične podatke baca i činjenica da je na koronavirus testirano tek nešto više od 600 od ukupno 773.000 zatvorenika koji se nalaze u kznionicama

Brazilski mediji objavili su i video-poruku lidera nekih od zatvorski bandi koji pozivaju ostale zatvorenike na sveopštu pobunu protiv vlasti, kako bi se popravili uslovi za život u kaznionicama.

"Virus koji se širi svetom prouzrokovaće smrt naše braće. Spremni smo da srušimo ove zidove", navodi se u poruci. Vlasti su reagovale munjevito i zaplenile mobilni telefon kojim je ova poruka snimljena, navodi Oglobo.

Prema pisanju Njujork tajms, jedino u SAD i Kini ima više zatvorenika nego u Brazilu. Amerikanci su, nedavno, oslobodili nekoliko hiljada osuđenika, uključujući i izvestan broj migranata.

Glumac Alek Boldvin pozvao je njujorške vlasti da oslobode zatvorenike koji pripadaju rizičnim grupama, pošto je samo tokom protekle sedmice u zatvorima u tom gradu umrlo šest osoba.