"Naviknuti" se na koronavirus znači kontrolisati njegov faktor reprodukcije

Najnovija medijska komunikacija struke i od nje "brifirane" politike sad primarno šalje javnostima informacije o reprodukcionom faktoru, jer on olakšava razumevanje trenutnog stanja pandemije na nacionalnim nivoima.

I mediji su se "navikli" na virus, jer se polako izvlače iz kakofonije brojeva, shema i grafika, čime se oko pandemije koronavirusa polako formira jedan smisleni logički okvir razumljiv za širu javnost.

Taj logički okvir ljudi struke sad, medijski ekspresno izvežbani ovih dana, komuniciraju mnogo spretnije nego na početku epidemije.

"Dva su načina da se izvučemo iz svega ovoga", kaže za ORF Martin Šprenger, doktor medicine, specijalista za javno zdravlje, predavač na više evropskih fakulteta – ili pronalazak vakcine ili uspostavljanje kolektivnog imuniteta, ono što se u medijima alternativno naziva i "imunitetom krda".

Kolektivni imunitet za koronavirus je - umerene procene struke - postavljen negde na oko 70 odsto.

Matematika: Uspostavljanje imuniteta kod austrijskog stanovništva je, kako je pokazala nedavna (neuspešna) studija SORE negde ispod jedan odsto. Ako se taj postotak zaokruži na optimistični jedan i u obzir se uzme da je on plaćen ekonomskim padom od devet odsto, potrebno je još 69 puta toliko mera za davljenje ekonomije i jedno deset uzastopnih kolapsa zdravstvenog sistema da bi se došlo do kolektivnog imuniteta.

Nema drugog, nego vakcina 

Dakle, nema drugog, nego vakcina.

Šrengerova izjava je tipična za stavove većine virologa i medicinara ovih dana. Ni sam ciljani medikament kad bude pronađen ne rešava dugoročno problem kovida 19. Ili vakcina, ili imunitet, nema trećeg.

Kako će onda države, društva i ekonomije izlaziti na kraj sa ili-ili epidemiološkom situacijom narednih meseci, možda i godinu dana? 

Tako što će se epidemiološka situacija držati pod kontrolom. A pokazatelj epidemiološke situacije je reprodukcioni faktor R. Njegova visina je pouzdani znak da li je koronavirus "uništitelj civilizacije" ili tehnički problem za rešavanje.

Pri tome se ovde ne prenosi specijalističko znanje za koje su potrebne godine studiranja, samo se javno iznesena medicinska i virološka mišljenja iz čitavog sveta sažimaju na nekoliko lako razumljivih smislenih okvira.

Gore navedeni "ili-ili" je jedan od njih. Drugi je "nova normalnost" – gledati šta je u datim uslovima moguće, a ne nabrajati šta je postalo nemoguće. Treći, trenutno najuspešniji princip za razumevanje fragilnog stanja je reprodukcioni faktor zaraze. 

1:3 kataklizma; 1:2 katastrofa; 1:1 opasno; 1:0,9 do 1:0 ura!

Na početku epidemija u Evropi je reprodukcioni faktor bio čak 1:4. Tako je bilo u Austriji 10. marta, kad je vlada proglasila zatvaranje zemlje (službeno počelo 16. marta). Jedan zaraženi je prenosio virus na otprilike četvoro zdravih. 

Tu sad dolazi efekat koji genetičar iz Edinburga Igor Rudan naziva "četvrtom dimenzijom koronavirusa" – vreme.

Taj početni zaraženi iz modela 1:4 prenosi zarazu nekoliko dana pre nego što je uopšte znao da je zaražen. Od onih četvoro koje bi zarazio, svaki bi zarazio još po četvoro daljih barem nekoliko dana pre nego što bi i oni znali da su zaraženi.

Pod uslovom da se u toj situaciji ne uradi ništa, za mesec i po dana takav reprodukcioni faktor donosi milion obolelih.

Austrija je zatvorila zemlju na dan (10. marta) kad je imala 150 obolelih, jer je znala da sa takvim reprodukcionim faktorom ulazi direktno u vrtoglavi eksponencijalni rast. Tog istog dana, 10. marta Nemačka je imala 1.500 obolelih, sa istim faktorom reprodukcije.

Austrija i Nemačka su uvek dobre za poređenje, jer gotovo sve treba množiti ili deliti sa 10. To nepisano pravilo vredi u gotovo svim oblastima, pa sad se evo potvrdilo i u epidemiji kovida.

Reprodukcioni faktor – pokazatelj trenda 

Kad se gledaju brojevi ukupno obolelih u totalu (skupa sa onima koji su ozdravili i umrli), Austrija ima oko 15.000 slučajeva zaraze kovidom-19, Nemačka deset puta toliko. Razlike počinju u reprodukcionom faktoru, on je pokazatelj trenda – da li ide na bolje ili opet kliza na lošije.

Zatvaranje koje su sprovodile obe zemlje je ciljao na reprodukcioni faktor. Drastičnim, nasilnim merama su socijalni i ekonomski život pritiskani ka nuli, da bi onda tako "ugašeno" društvo oborilo i reprodukcioni faktor i pritislo ga ka nuli. 

U Nemačkoj je reprodukcioni faktor aktuelno 0,9, što znači da 10 bolesnih zarazi samo devetoro ljudi, nacionalno olakšanje se širi, epidemija pada, bez obzira na to što još ima 50.000 aktivnih slučajeva.

U Austriji je reprodukcioni faktor još niži, negde između 0,5–0,6, tako da 10 obolelih zarazi samo pet do šest ljudi. Nacionalno olakšanje se takođe širi, aktivnih slučajeva je oko 3.000, epidemija se gasi još brže nego u Nemačkoj.

Resetovanje, i to je ono što se sada radi u obe zemlje, trebalo bi da teče po slećem modelu –društvo i ekonomija se podižu ka sto odsto predepidemijske funkcije, a reprodukcioni faktor virusa ostaje na nuli.

To je idealno stanje koje zavisi od pomenutog "ili-ili" okvira. U praksi, obe ove zemlje se resetuju postepeno, u terminima dvadeset, trideset, četrdeset… odsto povratka na funkcionisanje pre epidemije, dok reprodukcioni faktor virusa već ispod 0,8 ili 0,7 izaziva salve nacionalnog oduševljenja.

Problem je za Nemačku što taj faktor trenutno raste i već je između 0,9 i 1, a proteklih dana je bio i 0,7. Dobro za Austriju je da R-faktor pada i sad od 0,6 putuje naniže. U oba slučaja, njegova visina ostaje nestabilna, s obzirom na to da se svako presmelo otvaranja pokazuje sa zadrškom od dve do tri sedmice, i to onda kad rast obolelih već hvata zalet ka eksponencijalnom rastu.

Uglavnom, od R-faktora 1,5 počinje eksponencijalni rast. Bez obzira na to šta se kaže na pres-konferencijama, bez obzira na ukupne brojeve, novinari koji prate epidemiju, a danas su manje-više svi prekomandovani na taj "ratni raspored", znaju da je jedan broj ključni – R-faktor. Ako je on nizak ide na bolje, ako raste ide na loše.

Vreme, četvrta dimenzija koronavirusa

Aktuelna svađa između kancelarke Merkel i vlasti u nekim nemačkim državama, upravo se tiče reprodukcionog faktora. Kancelarka bi htela duže trajanje mera zatvaranja na federalnom nivou, federalne države bi htele više otvaranja.

Ovako je Merkelova nedavno objasnila problem s R-faktorom u Nemačkoj: "Ako on poraste na samo 1,1 nemački zdravstveni sistem puca u oktobru. Ako on poraste na 1,2 puca u julu. Ako poraste na 1,3, nemački zdravstveni kapaciteti se ruše u junu".

Od 1,5 vraća se eksponencijalni rast na velika vrata i opet smo tamo gde smo bili u martu pre mera. 

Kristijan Drosten, univerzitetski profesor i virolog sa poznate berlinske bolnice Čarite je pre dva dana upozorio da se trend u Nemačkoj pogoršava.

"Kad sam nedavno govorio o trendu, još mi nije bilo jasno u kojoj meri se trenutne mere ograničenja socijalnog kontakta dovode u pitanje sa svih strana. Sa R = caa. 1 virus se umnožava pod plaštom lokdauna. Sad, ovog trenutka", kazao je Drosten.

Reprodukcioni faktor na primer pokazuje zašto Italija trenutno reaguje optimističnije na situaciju iako je po apsolutnom broju slučajeva globalno na trećem mestu (posle Sjedinjenih Država i Španije), a po broju umrlih na drugom, odmah posle SAD.

R-faktor je u Italiji 8. aprila prvi put pao ispod 1, čime je najavljen izlazak iz epidemije. "To je izvrstan rezultat, ako se uzme u obzir da je do pre nekoliko sedmica svaka zaražena osoba u proseku zarazila četiri druge", rekao je tada ministar zdravlja Roberto Speranca.