"Навикнути" се на коронавирус значи контролисати његов фактор репродукције

Најновија медијска комуникација струке и од ње "брифиране" политике сад примарно шаље јавностима информације о репродукционом фактору, јер он олакшава разумевање тренутног стања пандемије на националним нивоима.

И медији су се "навикли" на вирус, јер се полако извлаче из какофоније бројева, схема и графика, чиме се око пандемије коронавируса полако формира један смислени логички оквир разумљив за ширу јавност.

Тај логички оквир људи струке сад, медијски експресно извежбани ових дана, комуницирају много спретније него на почетку епидемије.

"Два су начина да се извучемо из свега овога", каже за ОРФ Мартин Шпренгер, доктор медицине, специјалиста за јавно здравље, предавач на више европских факултета – или проналазак вакцине или успостављање колективног имунитета, оно што се у медијима алтернативно назива и "имунитетом крда".

Колективни имунитет за коронавирус је - умерене процене струке - постављен негде на око 70 одсто.

Математика: Успостављање имунитета код аустријског становништва је, како је показала недавна (неуспешна) студија СОРЕ негде испод један одсто. Ако се тај постотак заокружи на оптимистични један и у обзир се узме да је он плаћен економским падом од девет одсто, потребно је још 69 пута толико мера за дављење економије и једно десет узастопних колапса здравственог система да би се дошло до колективног имунитета.

Нема другог, него вакцина 

Дакле, нема другог, него вакцина.

Шренгерова изјава је типична за ставове већине виролога и медицинара ових дана. Ни сам циљани медикамент кад буде пронађен не решава дугорочно проблем ковида 19. Или вакцина, или имунитет, нема трећег.

Како ће онда државе, друштва и економије излазити на крај са или-или епидемиолошком ситуацијом наредних месеци, можда и годину дана? 

Тако што ће се епидемиолошка ситуација држати под контролом. А показатељ епидемиолошке ситуације је репродукциони фактор Р. Његова висина је поуздани знак да ли је коронавирус "уништитељ цивилизације" или технички проблем за решавање.

При томе се овде не преноси специјалистичко знање за које су потребне године студирања, само се јавно изнесена медицинска и виролошка мишљења из читавог света сажимају на неколико лако разумљивих смислених оквира.

Горе наведени "или-или" је један од њих. Други је "нова нормалност" – гледати шта је у датим условима могуће, а не набрајати шта је постало немогуће. Трећи, тренутно најуспешнији принцип за разумевање фрагилног стања је репродукциони фактор заразе. 

1:3 катаклизма; 1:2 катастрофа; 1:1 опасно; 1:0,9 до 1:0 ура!

На почетку епидемија у Европи је репродукциони фактор био чак 1:4. Тако је било у Аустрији 10. марта, кад је влада прогласила затварање земље (службено почело 16. марта). Један заражени је преносио вирус на отприлике четворо здравих. 

Ту сад долази ефекат који генетичар из Единбурга Игор Рудан назива "четвртом димензијом коронавируса" – време.

Тај почетни заражени из модела 1:4 преноси заразу неколико дана пре него што је уопште знао да је заражен. Од оних четворо које би заразио, сваки би заразио још по четворо даљих барем неколико дана пре него што би и они знали да су заражени.

Под условом да се у тој ситуацији не уради ништа, за месец и по дана такав репродукциони фактор доноси милион оболелих.

Аустрија је затворила земљу на дан (10. марта) кад је имала 150 оболелих, јер је знала да са таквим репродукционим фактором улази директно у вртоглави експоненцијални раст. Тог истог дана, 10. марта Немачка је имала 1.500 оболелих, са истим фактором репродукције.

Аустрија и Немачка су увек добре за поређење, јер готово све треба множити или делити са 10. То неписано правило вреди у готово свим областима, па сад се ево потврдило и у епидемији ковида.

Репродукциони фактор – показатељ тренда 

Кад се гледају бројеви укупно оболелих у тоталу (скупа са онима који су оздравили и умрли), Аустрија има око 15.000 случајева заразе ковидом-19, Немачка десет пута толико. Разлике почињу у репродукционом фактору, он је показатељ тренда – да ли иде на боље или опет клиза на лошије.

Затварање које су спроводиле обе земље је циљао на репродукциони фактор. Драстичним, насилним мерама су социјални и економски живот притискани ка нули, да би онда тако "угашено" друштво оборило и репродукциони фактор и притисло га ка нули. 

У Немачкој је репродукциони фактор актуелно 0,9, што значи да 10 болесних зарази само деветоро људи, национално олакшање се шири, епидемија пада, без обзира на то што још има 50.000 активних случајева.

У Аустрији је репродукциони фактор још нижи, негде између 0,5–0,6, тако да 10 оболелих зарази само пет до шест људи. Национално олакшање се такође шири, активних случајева је око 3.000, епидемија се гаси још брже него у Немачкој.

Ресетовање, и то је оно што се сада ради у обе земље, требало би да тече по слећем моделу –друштво и економија се подижу ка сто одсто предепидемијске функције, а репродукциони фактор вируса остаје на нули.

То је идеално стање које зависи од поменутог "или-или" оквира. У пракси, обе ове земље се ресетују постепено, у терминима двадесет, тридесет, четрдесет… одсто повратка на функционисање пре епидемије, док репродукциони фактор вируса већ испод 0,8 или 0,7 изазива салве националног одушевљења.

Проблем је за Немачку што тај фактор тренутно расте и већ је између 0,9 и 1, а протеклих дана је био и 0,7. Добро за Аустрију је да Р-фактор пада и сад од 0,6 путује наниже. У оба случаја, његова висина остаје нестабилна, с обзиром на то да се свако пресмело отварања показује са задршком од две до три седмице, и то онда кад раст оболелих већ хвата залет ка експоненцијалном расту.

Углавном, од Р-фактора 1,5 почиње експоненцијални раст. Без обзира на то шта се каже на прес-конференцијама, без обзира на укупне бројеве, новинари који прате епидемију, а данас су мање-више сви прекомандовани на тај "ратни распоред", знају да је један број кључни – Р-фактор. Ако је он низак иде на боље, ако расте иде на лоше.

Време, четврта димензија коронавируса

Актуелна свађа између канцеларке Меркел и власти у неким немачким државама, управо се тиче репродукционог фактора. Канцеларка би хтела дуже трајање мера затварања на федералном нивоу, федералне државе би хтеле више отварања.

Овако је Меркелова недавно објаснила проблем с Р-фактором у Немачкој: "Ако он порасте на само 1,1 немачки здравствени систем пуца у октобру. Ако он порасте на 1,2 пуца у јулу. Ако порасте на 1,3, немачки здравствени капацитети се руше у јуну".

Од 1,5 враћа се експоненцијални раст на велика врата и опет смо тамо где смо били у марту пре мера. 

Кристијан Дростен, универзитетски професор и виролог са познате берлинске болнице Чарите је пре два дана упозорио да се тренд у Немачкој погоршава.

"Кад сам недавно говорио о тренду, још ми није било јасно у којој мери се тренутне мере ограничења социјалног контакта доводе у питање са свих страна. Са R = caа. 1 вирус се умножава под плаштом локдауна. Сад, овог тренутка", казао је Дростен.

Репродукциони фактор на пример показује зашто Италија тренутно реагује оптимистичније на ситуацију иако је по апсолутном броју случајева глобално на трећем месту (после Сједињених Држава и Шпаније), а по броју умрлих на другом, одмах после САД.

Р-фактор је у Италији 8. априла први пут пао испод 1, чиме је најављен излазак из епидемије. "То је изврстан резултат, ако се узме у обзир да је до пре неколико седмица свака заражена особа у просеку заразила четири друге", рекао је тада министар здравља Роберто Сперанца.