Matične ćelije se ne mogu koristiti u lečenju kovida-19

Doktorka Nadežda Basara je najveći srpski ekspert u medicini i jedini svetski priznati hemato-onkolog sa Balkana. Njen rezultat u oblasti transplantacije matičnih ćelija je 87 odsto uspešno izlečenih hematoloških pacijenata, dve godine posle transplantacije.

Prof. dr Basara na Klinici Maltezer Sv. Franciskus - Flenzburg u Nemačkoj, pored onkologije, hematologije, intenzivne medicine i pulmologije, vodi i odeljenje za obolele od Kovida-19.

Nemačka se često u našim medijima navodi kao pozitivan primer reakcije zdravstvenog sistema na koronavirus. Šta je ključno u suzbijanju epidemije?

- Ključno je izuzetno dobro planiranje. Mi smo još pre šest nedelja reorganizovali rad na odeljenjima, tako da smo sve pacijente otkazali, a jedini pacijenti koji nisu bili otkazani su hematoonkološki pacijenti.

Reorganizovali smo medicinsko osoblje i za relativno kratko vreme uspeli smo da povećamo broj kapaciteta na intenzivnom odeljenju, sa oko 40 odsto kreveta sa respiratorima. Mislim da je prvenstveno u ovome uspeh Nemačke, koji se sada pokazuje.

Vi vodite korona-odeljenje na vašoj klinici koja pokriva celu regiju na severu Nemačke, iznad kanala koji spaja severno i Baltičko more. Koliko je kod vas obolelih i kakve su im kliničke slike?

- Naš region ima oko 300.000 ljudi, a imamo samo oko 200 obolelih, od toga je u mojoj bolnici 20 obolelih. Ovde u bolnicama leže samo bolesnici koji imaju visoku temperaturu i zapaljenje pluća.

Svi ostali koji su oboleli su kod kuće, jer nemaju simptome visoke temperature. Cela pokrajina u kojoj je bolnica ima oko 2.200 obolelih, što je u donjoj četvrtini svih nemačkih pokrajina.

Kakav je proces lečenja? 

- Proces lečenja je takav da pacijenti koji imaju temperaturu i zapaljenje pluća dobijaju kiseonik. Smanjuje se temperatura i prate se u bolničkim uslovima. Samo ako imaju loše gasove u krvi su na respiratoru. Imali smo samo četiri takva bolesnika.

Ove nedelje treba da bude indicirana i studija Svetske zdravstvene oranizacije, koja testira četiri različita leka za lečenje protiv koronavirusa, o kojima ste verovatno čuli.

To je lek lendesivir koji je testiran u epidemiji sa ebola virusom, lek kaletra koji je registrovan za lečenje bolesnika sa HIV-om, kaletra u kombinaciji sa interferonom koji je registrovan lek i hlorokin, koji je registrovan za lečenje malarije.

Ova studija će pokazati koji je od ova četiri leka najbolji za lečenje koronavirusa. Bilo je mnogo predloga za stručnjake Svetske zdravstvene organizacije, ali oni su odabrali samo ova četiri leka testiraju u multicentričnoj studiji, koja će u isto vreme biti u mnogim zemljama.

Kako izgleda život ovih dana u Nemačkoj? Znamo da nije uveden policijski čas i da ljudi mogu da izlaze.

- Običan život je takav da se svi pridržavaju preporuka koje je vlada propisala. Ko radi, ide na posao, ostali rade od kuće. Može da se šeta porodično, i u parku i na plaži, može da se čita, vozi bicikl, ide u kupovinu. Maska u ovoj regiji nije obavezna. U nekim regijama, u zavisnosti od stanja kod njih, jeste, kao u Jeni gde je ta mera dala rezultate.

Život je daleko od normalnog, ali se od danas polako normalizuje. Od danas počinju da rade radnje manje od 800 metara kvadratnih, knjižare, radnje sa odećom. I zanatlije mogu da otvore radnje.

Da li matične ćelije mogu da pomognu u lečenju od koronavirusa?

- Matične ćelije ne mogu da pomognu u lečenju od koronavirusa, jer korona treba da se ubije, a matične ćelije ne ubijaju, nego obnavljaju. Da mogu da pomognu, onda bi već stručnjaci SZO preporučili u ovoj studiji da se one primene.

Mislim da je vrlo neodgovorno, od onih koji propagiraju matične ćelije, da ih propagiraju kao lek protiv korone, a to ukazuje na nekompetenciju ljudi. 

Zahvaljujući Vama, hematologija i onkologija su se u bolnici u kojoj radite u Nemačkoj poslednjih godina značajno razvile i doveli ste ih do najvišeg svetskog nivoa. Šta ste primenili na toj klinici što je pomoglo ljudima u Nemačkoj?

- Primenjujemo mnogo novih lekova, tzv. ciljanu terapiju. Farmaceutska industrija se dobro razvija, bolesnici sa malignim bolestima se dugo mogu lečiti. Postoje hronični bolesnici, a ne oni koji umiru, kao pre 30 godina kada sam studirala.