Матичне ћелије се не могу користити у лечењу ковида-19

Докторка Надежда Басара је највећи српски експерт у медицини и једини светски признати хемато-онколог са Балкана. Њен резултат у области трансплантације матичних ћелија је 87 одсто успешно излечених хематолошких пацијената, две године после трансплантације.

Проф. др Басара на Клиници Малтезер Св. Францискус - Флензбург у Немачкој, поред онкологије, хематологије, интензивне медицине и пулмологије, води и одељење за оболеле од Ковида-19.

Немачка се често у нашим медијима наводи као позитиван пример реакције здравственог система на коронавирус. Шта је кључно у сузбијању епидемије?

- Кључно је изузетно добро планирање. Ми смо још пре шест недеља реорганизовали рад на одељењима, тако да смо све пацијенте отказали, а једини пацијенти који нису били отказани су хематоонколошки пацијенти.

Реорганизовали смо медицинско особље и за релативно кратко време успели смо да повећамо број капацитета на интензивном одељењу, са око 40 одсто кревета са респираторима. Мислим да је првенствено у овоме успех Немачке, који се сада показује.

Ви водите корона-одељење на вашој клиници која покрива целу регију на северу Немачке, изнад канала који спаја северно и Балтичко море. Колико је код вас оболелих и какве су им клиничке слике?

- Наш регион има око 300.000 људи, а имамо само око 200 оболелих, од тога је у мојој болници 20 оболелих. Овде у болницама леже само болесници који имају високу температуру и запаљење плућа.

Сви остали који су оболели су код куће, јер немају симптоме високе температуре. Цела покрајина у којој је болница има око 2.200 оболелих, што је у доњој четвртини свих немачких покрајина.

Какав је процес лечења? 

- Процес лечења је такав да пацијенти који имају температуру и запаљење плућа добијају кисеоник. Смањује се температура и прате се у болничким условима. Само ако имају лоше гасове у крви су на респиратору. Имали смо само четири таква болесника.

Ове недеље треба да буде индицирана и студија Светске здравствене оранизације, која тестира четири различита лека за лечење против коронавируса, о којима сте вероватно чули.

То је лек лендесивир који је тестиран у епидемији са ебола вирусом, лек калетра који је регистрован за лечење болесника са ХИВ-ом, калетра у комбинацији са интерфероном који је регистрован лек и хлорокин, који је регистрован за лечење маларије.

Ова студија ће показати који је од ова четири лека најбољи за лечење коронавируса. Било је много предлога за стручњаке Светске здравствене организације, али они су одабрали само ова четири лека тестирају у мултицентричној студији, која ће у исто време бити у многим земљама.

Како изгледа живот ових дана у Немачкој? Знамо да није уведен полицијски час и да људи могу да излазе.

- Обичан живот је такав да се сви придржавају препорука које је влада прописала. Ко ради, иде на посао, остали раде од куће. Може да се шета породично, и у парку и на плажи, може да се чита, вози бицикл, иде у куповину. Маска у овој регији није обавезна. У неким регијама, у зависности од стања код њих, јесте, као у Јени где је та мера дала резултате.

Живот је далеко од нормалног, али се од данас полако нормализује. Од данас почињу да раде радње мање од 800 метара квадратних, књижаре, радње са одећом. И занатлије могу да отворе радње.

Да ли матичне ћелије могу да помогну у лечењу од коронавируса?

- Матичне ћелије не могу да помогну у лечењу од коронавируса, јер корона треба да се убије, а матичне ћелије не убијају, него обнављају. Да могу да помогну, онда би већ стручњаци СЗО препоручили у овој студији да се оне примене.

Мислим да је врло неодговорно, од оних који пропагирају матичне ћелије, да их пропагирају као лек против короне, а то указује на некомпетенцију људи. 

Захваљујући Вама, хематологија и онкологија су се у болници у којој радите у Немачкој последњих година значајно развиле и довели сте их до највишег светског нивоа. Шта сте применили на тој клиници што је помогло људима у Немачкој?

- Примењујемо много нових лекова, тзв. циљану терапију. Фармацеутска индустрија се добро развија, болесници са малигним болестима се дуго могу лечити. Постоје хронични болесници, а не они који умиру, као пре 30 година када сам студирала.