Holandija, "pametnim zatvaranjem" protiv korone

Najpoznatija botanička bašta na svetu Keukenhof otvorena je 1949. godine. Po prvi put u istoriji biće zatvorena zbog koronavirusa. Prazna je i ulica crvenih fenjera u Amsterdamu, vlada je zabranila one delatnosti koje podrazumevaju kontakt - poput frizera, salona za lepotu, bordela. Ipak, za razliku od velikog dela Evrope koji se odlučio za strategiju potpunog zatvaranja, Holandija je izabrala takozvano inteligentno zatvaranje, kako ga je nazvao premijer Mark Rute.

„Holandija je napravila procenu da je u ovoj fazi borbe protiv Kovida 19 selektivno zatvaranje kako su ga nazvali mnogo bolje rešenje od totalnog zatvaranja, jer ukoliko bi sve zatvorili napravili bi kolaps na duže staze, a ne samo na nekoliko nedelja, dakle godinu i više dana, što bi u potpunosti razorilo školski i ekonomski sistem, a virus bi se vratio nakon što ljudi ponovo izađu na ulice, odnosno prenosio bi se sa osobe na osobu i to bi obesmislilo tu rigoroznu meru", kaže Ivan Ilić, dopisnik Radio-televizije Vojvodine iz Holandije i Belgije.

Pisac Đorđe Matić godinama živi u Holandiji. Ističe da su vlasti već imale iskustva sa pristupom "inteligentnog zatvaranja" kod prijema izbeglica jer je Holandija jedna od zemalja koja je primila najmanje izbeglica. "I sve ove fraze koje se ovih dana čuju o inteligentnom zatvaranju, o laganom progresu, kako je rekao premijer, su fraze. Ono što je činjenica je da zemlja ne zna šta joj se dogodilo i ne zna šta će s time, osim činjenice da shvataju da su se prekasno uključili u borbu protiv pandemije", smatra Matić.

U Holandiji su zatvorene škole, vrtići, fakulteti, bioskopi, pozorišta, restorani, kafići. Sva okupljanja su zabranjena sa izuzetkom sahrana i verskih ceremonija, ali tamo može da se okupi do 30 ljudi, uz neophodnu distancu od 1,5 m između ljudi. Savetovano im je da rade od kuće. Ljudi mogu na svež vazduh, ali moraju sami ili sa porodicom i moraju da drže distancu. U posetu u stan ne sme da dolazi više od tri čoveka u isto vreme i treba da drže distancu. Ako je neki član porodice bolestan, cela porodica treba da ostane u kući. Po nekim procenama čak 99 odsto ljudi poštuje mere o distanci.

Holandski premijer Mark Rute kaže: "Ljudi nam zahvaljuju jer nam govore da ih tretiramo kao odrasle osobe a ne kao decu". Vlasti poručuju da su hladnokrvne i da ne žele da sve ljude zaključaju u kuće. Kažu - želimo da ublažimo socijalnu, ekonomsku i psihološku cenu socijalne izolacije i da se kasnije, koliko toliko, vratimo normalnom životu.

Naravno, olakšavajuća okolnost za Holandiju je to što generacije uglavnom žive odvojeno, jer bake i deke često ne žive sa svojom decom, pa ne bi bilo masovne zaraze na taj način.

"Imam utisak da građani imaju poverenja u poteze vlasti, mislim da Mark Rute nije potrošio baš sve kredite, Holanđani su disciplinovana nacija i posle tog uvodnog nesnalaženja u novonastalim okolnostima, ljudi poštuju higijenska pravila, ne atakuju više na supermarket kako je to izgledalo na početku, uredno se drže distance i prilično su dobro informisani, što se vidi po ponašanju na ulici i naravno, čekaju da im se saopšte novi koraci", ističe Ivan Ilić.

Đorđe Matić upoređuje dve kulture, našu balkansku i holandsku, i način na koje se one suočavaju sa krizom.

"Ono što je takođe simptomatično u smislu odnosa prema pandemiji, koliko je u našim krajevima lako ustanoviti u medijima da je panika, tako se u Holandiji vidi da je panika obrnutim putem. Panika se poznaje po tome što jedno inače prema racionalizmu okrenuto društvo kreće u jednu vrstu hiperracionalizma - e to je znak da stvari nisu u redu. I onda dolazi do nekih komičnih situacija, imam osećaj na momente kao da se nešto od onih sovjetskih klišea iz literature prebacilo u Holandiju. Kad kreću oni nemogući planovi tipa jedan centristički, pa desni komentator, vrlo poznat, predložio je da se svi starci i svi iznad 65 godina prebace na jedan od četiri severna ostrva, iznad Holandije. Dakle da bude neka vrsta potpune izolacije i da bi to možda podstaklo radno stanovništvo da se involvira i da krene za poslom, jer ovih koji su rizična grupa neće biti. Naravno, nakon toga svi ekonomisti, politikolozi i ostali društvenjaci su predočili troškove takvog jednog suludog prebacivnja građana iznad 65 godina na udaljena ostrva", navodi Matić.

Za razliku od Holandije, susedna Belgija odlučila se za potpuno zatvaranje, a ležernije ophođenje Holanđana prema krizi prilično je nerviralo njihove susede Belgijance.

Da li Holanđani oživljavaju ideju "imuniteta krda"?

Zbog još jedne stvari Holandija je ne udaru kritika iz Evrope. Premijer Rute je u jednom obraćanju javnosti rekao: "Holandija ima cilj da razvije kolektivni imunitet tako što će dozvoliti velikom broju ljudi da se zarazi, ali kontrolisanom brzinom". Tada su zdravstveni autoriteti iz Evrope zapitali da li se to Holandija vraća na pristup "imuniteta krda"? On bi u najbanalnijem smislu značio - pustite sve ljude da se zaraze, stvoriće antitela, kolektivni imunitet i tako će pobediti kovid.

Kontroverznu ideja "imuniteta krda" podržao je švedski epidemiolog Anders Tegnel, kao i glavni savetnik britanske vlade Patrik Valansa. No Velika Britanija ubrzo je napustila ovaj model. Svetska zdravstvena organizacija je jasna - taj put je rizičan, jer o virusu još ne znamo mnogo.

Holandske vlasti poručuju da kolektivni imunitet nije njihov glavni cilj, a stručnjaci objašnjavaju da su i usvojene mere vlade dokaz da ona ne stoji na čistom pristupu "kolektivnog imuniteta" jer bi, u suprotnom, dozvolila sve kontakte i olabavila sve zabrane.

Holandski premijer Rute i ministar zdravlja Hugo de Jonge sada razmišljaju o uvođenju posebne aplikacije za mobilne telefone, koja bi pomogla u sprečavanju širenja virusa. Ta aplikacija bi, preko blututa, obaveštavala ljude da li su bili u kontaktu sa nekim ko ima koronavirus. Ali za sada je sve u probnoj fazi, jer se proverava da li se time ugrožava privatnost ljudi.

Stručnjaci kažu da bi identifikovanje izvora zaraze i praćenje kontakata bilo suštinski važno kako bi Holandija olabavila pravila, a da ne optereti bolnice.

"Inače prema njihovom Ministarstvu javnog zdravlja u ovom trenutku ima preko 23 hiljade zaraženih, u bolnici je preko osam hiljada i preminulih je nešto više od 2500. Bez obzira na te brojeve, ništa se u njihovom stavu nije promenilo do sada, to inteligentno zatvaranje je na snazi do 28. aprila, s tim što će 21. aprila Mark Rute saopštili da li će ga i na koliko produžiti", navodi dopisnik RTV-a Ivan Ilić.

"Ono što je interesantno, uvek se stvari nekako vrate na početak i na osnovne probleme društva. Vodeći dnevni list ovih dana, recimo, piše o tome kako Nemačka nema ni toliko žrtava ni toliko obolelih, a onda dođu uvek na isto, na rak-ranu holandskog društva, a to je privatizacija zdravstva, a od koje se vide te strašne posledice", ističe Đorđe Matić.

"Čini se da su oni pogubljeni kao što nikada nisu pogubljeni, to je zemlja koja nije ni u trusnom području ni u onom metaforičnom smislu, a niti u doslovnom, tamo nema zemljotresa kao nedavno ovde kod nas, i zaista je činjenica da od velike poplave 50-ih godina, kad su im pukle brane, ovakva situacija nije zabeležena", ističe pisac Đorđe Matić.

Koliko će sve da košta?

Naravno, holandski mediji detaljno se bave pitanjem - koliko će sve da košta? Samo botanička bašta sa početka priče ostaće bez čak milion i po posetilaca iz celog sveta, koliko je godišnje poseti. A ovih dana iz Holandije putuju snimci cveća koje je propalo zbog krize. Prazan Amsterdam samo u prvih nekoliko nedelja, po nekim procenama, znači milijardu i 600 miliona evra manje u kasi. A već se govori o pola miliona radnih mesta manje.

"Pošto je to prebogata država, kabinet i država su odmah doneli mere od nekakvih zastrašujućih 15 do 20 milijardi evra, koje će odmah ići u pomoć maloj i srednjoj privredi. Kad u Holandiji krene borba ciframa i brojevima, onda se zna da je neka panika" , kaže Đorđe Matić.

Ovih dana grupa od 40 naučnika epidemiologa, psihologa, matematičara, modelara iz cele zemlje predložila je geografski model kao jednu od strategija za izlazak iz krize. On podrazumeva da se Holandija podeli na 10 regiona sa istim brojem stanovnika, da se uvedu stroga ograničenja regionima, ali da se pusti da virus uđe u jedan region. U tom regionu se onda pojača kapacitet bolnica, a jednom, kad region dosegne vrhunac zaraze i kad bude ostvaren poželjni kolektivni imunitet, otvori se drugi region, i tako redom...

Naravno, to je odmah otvorilo mnogo pitanja - čiji će region biti prvi, kako da držimo ljude toliko dugo odvojene, da li je etički opravdano namerno izlagati ljude virusu? Po ovom scenariju, biće potrebno 800 dana da se zemlja potpuno izvuče iz krize i vrati u normalu.

Naravno, sve to u slučaju da se pre toga ne napravi vakcina.