Kovid-19 u Japanu – oprez, opuštanje, pa strah

Kada je koronavirus u pitanju, Japan je zaista neobičan slučaj.

Recimo, u trenutku kada je u Italiji broj mrtvih već bio blizu deset hiljada, u japanskom gradu Saitami, koji je fizički spojen s prestonicom Tokijom, održano je veče borbi borilačke veštine K-1 kojem je prisustvovalo 6.500 gledalaca, kojima su, doduše, na ulazu bile podeljene hirurške maske.

Nekoliko dana kasnije, u poslednjoj nedelji marta, mada su centralne ceremonije na univerzitetima, na kojima se u prisustvu više hiljada studenata proslavlja diplomiranje, bile otkazane, na svakom fakultetu i katedri pojedinačno desetine studenata su se zajedno slikale i zabavljale.

Na kampusu prestižnog Tokijskog univerziteta, na primer, spontano se sakupilo oko 300 studenata, radosno razgovarajući i smejući se, čini se potpuno nesvesni da je u više evropskih zemalja proglašeno vanredno stanje i policijski čas. Na fudbalskom terenu u sklopu istog kampusa sledećeg dana nekoliko stotina osnovaca se loptalo sa studentima-instruktorima.

Iako je tradicionalni običaj druženja uz hranu i piće pod rascvetalim trešnjama u parkovima ove godine bio uglavnom onemogućen, hiljade građana nastavile su da se slobodno šetaju među drvoredima. Jer, gledano iz Japana, Italija i Španija su jako daleko, a i već su bile prošle dve nedelje (u prvoj polovini marta) u kojima su na zahtev vlade premijera Abea privremeno zatvorene škole, zabavni parkovi, bioskopi i druga mesta masovnog okupljanja, pa su japanski građani, naročito oni mlađi, čuvši vesti o tome kako su neke od tih institucija ponovo otvorene, prirodno izvukli zaključak da je u redu opustiti se. Uostalom, u Japanu se nedeljama javljalo o samo par desetina zaraženih dnevno i o vrlo malom broju žrtava, koje su, činilo se, skoro sve bile u devetoj deceniji života.

I dobre vesti o normalizaciji života u Kini i smirivanju epidemije u Južnoj Koreji i Honkongu su doprinosile (pogrešnom) utisku da koronavirus nije nešto što bi moglo da iz temelja uzdrma svakodnevicu. Sve to iako je taj virus, zapravo, u zemlji prisutan još od kraja januara!

Od kruzera do noćnih klubova sa animir damama

Sećate se nesrećnog broda "Dajamond prinses", koji se nedeljama nije skidao s vesti? Ukotvljen u Jokohami, gradu koji je kao i gore pomenuta Saitama administrativno odvojen ali zapravo fizički spojen s Tokijom i drugim naseljima u jednu ogromnu konurbaciju od preko 35 miliona stanovnika, on je bio jedna vrsta medicinskog i društvenog eksperimenta, gigantski virusni inkubator na kojem se zarazilo preko 700 ljudi.

Najveći broj tih pacijenata zbrinut je u japanskim bolnicama, mada su neki od stranaca koji su bili pozitivni prebačeni čarter-letovima u svoje zemlje. To su bili prvi slučajevi zaraze zabeleženi u Zemlji izlazećeg sunca. Njima su se ubrzo pridružili i, može se reći, neoprezni domaći medicinski i administrativni radnici koji su na brod ušli samo sa hirurškim maskama i rukavicama, bez zaštitnog odela i vizira.

Istovremeno je počela i evakuacija japanskih državljana iz Vuhana i drugih delova Kine, od kojih su neki bili zaraženi, pa čak i prekršili (meki, neprisilni) karantin, pravdajući se porodičnom situacijom, i tako postali dodatni izvor zaraze.

Krajem januara i početkom februara u Japanu je boravilo blizu dva miliona kineskih turista koji su putovanjem u inostranstvo proslavljali svoju tradicionalnu lunarnu Novu godinu. Oni su tada svojim prisustvom kod lokalnog stanovništva izazvali nervozu i oprez, pa i poremećaje u snabdevanju pojedinim artiklima, kao što su hirurške maske i dezinfekciona sredstva, jer su iste masovno kupovali i odnosili ili poštom slali u svoju zemlju.

Međutim, uprkos dramatičnim vestima iz Kine i prvim slučajevima obolevanja u februaru koji nisu bili vezani za nesrećni kruzer u Jokohami, u Japanu nije došlo ni do kakvih zabrana, već su samo izdavane preporuke i upozorenja. Veliki razlog za to nesumnjivo je bila i olimpijada – mogućnost da ona usled epidemije Kovida bude odložena ili otkazana doprinela je nastojanjima da intervencija vlasti i ograničenja kretanja budu svedena na minimum.

Jedini izuzetak je bilo severno ostrvo Hokaido, gde je usled održavanja popularnog godišnjeg "Festivala snega" početkom februara, u vreme kada je u zemlji još bilo puno stranih turista, došlo do širenja zaraze, pa su lokalne vlasti samostalno proglasile vanredno stanje, koje je nedavno okončano.

Februar je i mesec kada su japanski studenti na raspustu, što oni, s obzirom na to da su relativno imućni, koriste da masovno, i često na više nedelja, putuju po inostranstvu. U uslovima blagih mera, mnogi od njih su se odlučili da ne otkažu unapred plaćene avionske karte i aranžmane i njihov povratak u zemlju je u martu doveo do drugog talasa zaraze koji je sada u toku.

Uprkos tome, Japanci su i tokom marta nastavili da izlaze u barove, noćne klubove, da idu na bankete i proslave. Sada, međutim, velikim delom baš zbog te opuštenosti, počinje ubrzano širenje virusa, odnosno dupliranje broja zvanično registrovanih pacijenata iz nedelje u nedelju.

U Japanu je do danas registrovano blizu 3.900 zaraženih (uljučujući tu i obolele sa kruzera), mada mnogi stručnjaci veruju da je pravi broj višestruko veći, ne samo zbog toga što jedan deo populacije, uglavnom onaj mlađi ne pokazuje simptome, već i zato što je tokom februara testirano samo nekoliko desetina, a tokom marta samo nekoliko stotina ljudi dnevno – minimalistički pristup suprotan od onog u susednoj Južnoj Koreji, koju hvale da je pošast brzo stavila pod kontrolu masovnim testiranjem i izolacijom džepova zaraze koji su tako bili identifikovani.

Ako se izuzmu oni koji su se zarazili u inostranstvu, u samom Japanu najveći rasadnici zaraze su do sada bile male muzičke scene i noćni klubovi u kojima animir dame razgovaraju i piju sa mušterijama, a koji su, uglavnom, vrlo skučeni i bez prozora. Nažalost, nekoliko važnih slučajeva kolektivne zaraze zabeleženo je i u bolnicama i staračkim domovima.

Mali broj obolelih, ali i neizvesna budućnost

Ipak, s obzirom na to da u Japanu živi oko 127 miliona stanovnika, da je koncentracija populacije u velikim gradovima najveća na svetu a razmena sa Kinom u kojoj je počela epidemija izuzetno intenzivna, gore navedeni broj zaraženih je mali čak i pod pretpostavkom da je nerealan, pogotovo kada se ima na umu da Japan do sada nije uveo prisilne mere, kao što su prinudni karantin ili zabrana kretanja.

Puno epidemiologa i sociologa to pripisuje običajima i načinu života Japanaca, koji se tradicionalno pozdravljaju naklonom, a ne rukovanjem i grljenjem, i koji u svakodnevnom životu, nevezano za epidemije, dosta nose hirurške maske.  

Japanci, takođe, tradicionalno više veruju državnom aparatu, bolje slušaju instrukcije autoritetnih figura, te su disciplinovaniji u njihovom sprovođenju nego mnoga društava na Zapadu. Relativno mali broj obolelih do sada je bio glavni razlog zbog kojeg vlada nije pristupila uvođenju strožih mera za borbu protiv epidemije Kovida.

Međutim, Japansko udruženje lekara već je pozvalo vlasti da uvedu vanredno stanje na celoj teritoriji, o čemu sve češće govore i državni funkcioneri i mediji. Dok rast broja obolelih ovih dana iz linearnog prelazi u eksponencijalni, u javnost je dospela i informacija da Japan ima više nego upola manji broj bolničkih kreveta u intenzivnoj nezi od Italije, koja ima više nego upola manju populaciju od Japana, te da stoga preti slom zdravstvenog sistema.

Japan je i zemlja sa najvećim procentom stanovništva starijeg od 65 godina na svetu, čak 28,5 odsto, pa se strahuje da bi u slučaju takvog kolapsa broj žrtava (trenutno samo oko 80) mogao da se naglo i drastično uveća. Zbog svega toga rastu zabrinutost i nemir među populacijom. U očekivanju zvaničnog proglašenja vanrednog stanja, odloženi su početak nastave u školama i na fakultetima, dok se u prestonici Tokiju vikendom zatvaraju ugostiteljski objekti (osim prodavnica hrane).

Japan je tako od kraja januara naovamo, prešao dug put od nervoze i opreza, preko izvesnog opuštanja, do ozbiljne zabrinutosti i straha. Ta emotivna klackalica prouzrokovala je određen psihički zamor u stanovništvu, kojem tek predstoji puna samoizolacija, a koje se već više od dva meseca nosi sa nestašicama maski, toalet-papira i tečnog sapuna i ekonomskim posledicama pandemije, kao što su odlaganje olimpijade i kolaps turizma i ugostiteljstva.