Ковид-19 у Јапану – опрез, опуштање, па страх

Када је коронавирус у питању, Јапан је заиста необичан случај.

Рецимо, у тренутку када је у Италији број мртвих већ био близу десет хиљада, у јапанском граду Саитами, који је физички спојен с престоницом Токијом, одржано је вече борби борилачке вештине К-1 којем је присуствовало 6.500 гледалаца, којима су, додуше, на улазу биле подељене хируршке маске.

Неколико дана касније, у последњој недељи марта, мада су централне церемоније на универзитетима, на којима се у присуству више хиљада студената прославља дипломирање, биле отказане, на сваком факултету и катедри појединачно десетине студената су се заједно сликале и забављале.

На кампусу престижног Токијског универзитета, на пример, спонтано се сакупило око 300 студената, радосно разговарајући и смејући се, чини се потпуно несвесни да је у више европских земаља проглашено ванредно стање и полицијски час. На фудбалском терену у склопу истог кампуса следећег дана неколико стотина основаца се лоптало са студентима-инструкторима.

Иако је традиционални обичај дружења уз храну и пиће под расцветалим трешњама у парковима ове године био углавном онемогућен, хиљаде грађана наставиле су да се слободно шетају међу дрворедима. Јер, гледано из Јапана, Италија и Шпанија су јако далеко, а и већ су биле прошле две недеље (у првој половини марта) у којима су на захтев владе премијера Абеа привремено затворене школе, забавни паркови, биоскопи и друга места масовног окупљања, па су јапански грађани, нарочито они млађи, чувши вести о томе како су неке од тих институција поново отворене, природно извукли закључак да је у реду опустити се. Уосталом, у Јапану се недељама јављало о само пар десетина заражених дневно и о врло малом броју жртава, које су, чинило се, скоро све биле у деветој деценији живота.

И добре вести о нормализацији живота у Кини и смиривању епидемије у Јужној Кореји и Хонконгу су доприносиле (погрешном) утиску да коронавирус није нешто што би могло да из темеља уздрма свакодневицу. Све то иако је тај вирус, заправо, у земљи присутан још од краја јануара!

Од крузера до ноћних клубова са анимир дамама

Сећате се несрећног брода "Дајамонд принсес", који се недељама није скидао с вести? Укотвљен у Јокохами, граду који је као и горе поменута Саитама административно одвојен али заправо физички спојен с Токијом и другим насељима у једну огромну конурбацију од преко 35 милиона становника, он је био једна врста медицинског и друштвеног експеримента, гигантски вирусни инкубатор на којем се заразило преко 700 људи.

Највећи број тих пацијената збринут је у јапанским болницама, мада су неки од странаца који су били позитивни пребачени чартер-летовима у своје земље. То су били први случајеви заразе забележени у Земљи излазећег сунца. Њима су се убрзо придружили и, може се рећи, неопрезни домаћи медицински и административни радници који су на брод ушли само са хируршким маскама и рукавицама, без заштитног одела и визира.

Истовремено је почела и евакуација јапанских држављана из Вухана и других делова Кине, од којих су неки били заражени, па чак и прекршили (меки, неприсилни) карантин, правдајући се породичном ситуацијом, и тако постали додатни извор заразе.

Крајем јануара и почетком фебруара у Јапану је боравило близу два милиона кинеских туриста који су путовањем у иностранство прослављали своју традиционалну лунарну Нову годину. Они су тада својим присуством код локалног становништва изазвали нервозу и опрез, па и поремећаје у снабдевању појединим артиклима, као што су хируршке маске и дезинфекциона средства, јер су исте масовно куповали и односили или поштом слали у своју земљу.

Међутим, упркос драматичним вестима из Кине и првим случајевима оболевања у фебруару који нису били везани за несрећни крузер у Јокохами, у Јапану није дошло ни до каквих забрана, већ су само издаване препоруке и упозорења. Велики разлог за то несумњиво је била и олимпијада – могућност да она услед епидемије Ковида буде одложена или отказана допринела је настојањима да интервенција власти и ограничења кретања буду сведена на минимум.

Једини изузетак је било северно острво Хокаидо, где је услед одржавања популарног годишњег "Фестивала снега" почетком фебруара, у време када је у земљи још било пуно страних туриста, дошло до ширења заразе, па су локалне власти самостално прогласиле ванредно стање, које је недавно окончано.

Фебруар је и месец када су јапански студенти на распусту, што они, с обзиром на то да су релативно имућни, користе да масовно, и често на више недеља, путују по иностранству. У условима благих мера, многи од њих су се одлучили да не откажу унапред плаћене авионске карте и аранжмане и њихов повратак у земљу је у марту довео до другог таласа заразе који је сада у току.

Упркос томе, Јапанци су и током марта наставили да излазе у барове, ноћне клубове, да иду на банкете и прославе. Сада, међутим, великим делом баш због те опуштености, почиње убрзано ширење вируса, односно дуплирање броја званично регистрованих пацијената из недеље у недељу.

У Јапану је до данас регистровано близу 3.900 заражених (уључујући ту и оболеле са крузера), мада многи стручњаци верују да је прави број вишеструко већи, не само због тога што један део популације, углавном онај млађи не показује симптоме, већ и зато што је током фебруара тестирано само неколико десетина, а током марта само неколико стотина људи дневно – минималистички приступ супротан од оног у суседној Јужној Кореји, коју хвале да је пошаст брзо ставила под контролу масовним тестирањем и изолацијом џепова заразе који су тако били идентификовани.

Ако се изузму они који су се заразили у иностранству, у самом Јапану највећи расадници заразе су до сада биле мале музичке сцене и ноћни клубови у којима анимир даме разговарају и пију са муштеријама, а који су, углавном, врло скучени и без прозора. Нажалост, неколико важних случајева колективне заразе забележено је и у болницама и старачким домовима.

Мали број оболелих, али и неизвесна будућност

Ипак, с обзиром на то да у Јапану живи око 127 милиона становника, да је концентрација популације у великим градовима највећа на свету а размена са Кином у којој је почела епидемија изузетно интензивна, горе наведени број заражених је мали чак и под претпоставком да је нереалан, поготово када се има на уму да Јапан до сада није увео присилне мере, као што су принудни карантин или забрана кретања.

Пуно епидемиолога и социолога то приписује обичајима и начину живота Јапанаца, који се традиционално поздрављају наклоном, а не руковањем и грљењем, и који у свакодневном животу, невезано за епидемије, доста носе хируршке маске.  

Јапанци, такође, традиционално више верују државном апарату, боље слушају инструкције ауторитетних фигура, те су дисциплинованији у њиховом спровођењу него многа друштава на Западу. Релативно мали број оболелих до сада је био главни разлог због којег влада није приступила увођењу строжих мера за борбу против епидемије Ковида.

Међутим, Јапанско удружење лекара већ је позвало власти да уведу ванредно стање на целој територији, о чему све чешће говоре и државни функционери и медији. Док раст броја оболелих ових дана из линеарног прелази у експоненцијални, у јавност је доспела и информација да Јапан има више него упола мањи број болничких кревета у интензивној нези од Италије, која има више него упола мању популацију од Јапана, те да стога прети слом здравственог система.

Јапан је и земља са највећим процентом становништва старијег од 65 година на свету, чак 28,5 одсто, па се страхује да би у случају таквог колапса број жртава (тренутно само око 80) могао да се нагло и драстично увећа. Због свега тога расту забринутост и немир међу популацијом. У очекивању званичног проглашења ванредног стања, одложени су почетак наставе у школама и на факултетима, док се у престоници Токију викендом затварају угоститељски објекти (осим продавница хране).

Јапан је тако од краја јануара наовамо, прешао дуг пут од нервозе и опреза, преко извесног опуштања, до озбиљне забринутости и страха. Та емотивна клацкалица проузроковала је одређен психички замор у становништву, којем тек предстоји пуна самоизолација, а које се већ више од два месеца носи са несташицама маски, тоалет-папира и течног сапуна и економским последицама пандемије, као што су одлагање олимпијаде и колапс туризма и угоститељства.