Prizemljeni avioni širom sveta, kakva je budućnost avio-saobraćaja

Svi koji prate letove preko sajta Flajt Radar primećuju da je nebo mnogo "čistije". Naravno, i na Tviter profilu sajta često ističu kako je broj letova neuporedivo manji nego prošle godine, svakog dana izbacujući nove podatke.

Mnogi avioni širom sveta su prizemljeni i teško je obuhvatiti sve što se u trenutno događa u vazdušnom saobraćaju.

Medijski izveštaji prikazuju da sada veliki problem predstavlja hangarski i parking prostor. Globalna industrija vredna 880 milijardi dolara trpi veliki udarac, prenosi sajt Svetskog ekonomskog foruma.

Svakodnevno slušamo kako većina zemalja uvodi određene restrikcije i zabrane kada je reč o letenju.

Prvi potresi osetili su se u februaru kada je smanjen broj letova iz Kine i u Kinu. Poređenja radi, 17. februara ove godine avio-saobraćaj u Kini je bio manji za 71 odsto u poređenju sa istim datumom prošle godine. Neke procene pokazuju da je za ceo februar 84 odsto. A baš u tom mesecu se očekivao veliki rast zbog lunarne nove godine.

U međuvremenu virus je stigao u Evropu a zatim i u ostale delove sveta, a tu su brojke po avio-saobraćaj svakim danom bivale sve gore.

Situacija je postala najozbiljnija kada su SAD uvele tridesetodnevnu zabranu putovanja za zemlje Šengena, a kasnije i za Veliku Britaniju i Irsku. Talas zabrana je pokrenut i čini se da neće skoro da stane.

Mnogima preti bankrot 

Zbog toga je ekonomski uticaj na industriju ogroman. Mnoge kompanije suočavaju se s pretnjom bankrota u budućim mesecima. Američke kompanije zahtevale su od Vlade pomoć od 60 milijardi dolara kroz zajmove i direktnu pomoć, objavio je Svetski ekonomski forum.

Čini se da je zaista teško u ovom trenutku proceniti kolike će biti razmere štete.

Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) prvi put se oglasila u februaru navodeći da će ukupni globalni gubitak biti 30 milijardi dolara. Sledeća procena došla je 5. marta i govorila je da će industrija izgubiti između 63 i 113 milijardi.

Pokazalo se da su i te brojke optimistične, kada je IATA 17. marta objavila da će kompanijama biti potrebna pomoć od 200 milijardi dolara da bi preživele. A najnoviji podaci objavljeni su 24. marta kada je saopšteno da će ukupni globalni gubitak biti 252 milijarde dolara, odnosno 44 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Nažalost, razvoj situacije pokazuje da ni to verovatno neće biti poslednja procena koja se tiče gubitaka i da bi i ta suma mogla da bude veća. U moru problema, retka stvar koja kompanijama ide naruku jeste cena goriva koja je opala za četvrtinu, ali to je daleko od dovoljnog da pokrije gubitke.

Restrikcije širom sveta 

Zabrinuti su najveći prevoznici širom sveta i zaposleni u tim kompanijama. Pomenimo samo neke.

"Er Kanada" je najavila privremeno otpuštanje 5.100 radnika i ukinula je većinu međunarodnih letova. Direktor "Er Fransa" zaposlenima je poručio da je situacija teška a francuska vlada traži način da pomogne kompaniji.

"Er Nju Zeland" je suspendovao većinu dalekih letova a domaći letovi redukovani su za 30 odsto. Nisu retke ni kompanije koje suspendovale sve putničke letove kao što je to "Emirejts" učinio 25. marta. Ako je to učinila jedan od najvećih svetskih preovznika, čemu da se nadaju drugi?

Direktor "Britiš ervejza" Aleks Kruz rekao je zaposlenima da se kompanija suočava sa krizom gorom nego u vreme sarsa (izazvanog virusom SARS-CoV-1) ili posle napada 11. septembra. Dodao je da će biti otpuštanja, "možda na kratko a možda i dugoročno".

Neizvesnost se prelila i na proizvođače. Veliki rivali na tržištu, "Erbas" i "Boing" sada su u istom problemu. "Erbas" je redukovao proizvodnju u tri svoje fabrike i smanjio broj radnih sati. "Boing" koji je već bio ranjen problemima oko modela "737 maks" zamrzao je zapošljavanja.

Kanadski "Bombardier" se suspendovao većinu proizvodnje u Ontariju i Kvebeku, a brazilski "Embrajer" je saopštio da im je drastično smanjen broj narudžbina. 

Ne smemo zaboraviti ni aerodrome koji imaju mnogo zaposlenih i njihove gubitke.

Koliko će kriza trajati? 

Dok su putnički letovi suspendovani, čini se da je više humanitarnih letova u kojima učestvuju mnoge avio-kompanije koje nose medicinsku pomoć za razne države.

Među njima je i "Er Srbija" koja ovih dana dovozi srpske državljane iz sveta ali i humanitarnu pomoć.

Širokotrupni avion te kompanije "erbas A330" dovezao je pomoć iz Kine, a otišao je i u Los Anđeles, što je najduži let u istoriji "Er Srbije".

Iako se ne zna koliko će kriza da traje i koliki će gubici da budu, izvesno je da će da budu ogromni i da će avioindustriji trebati određeno vreme da se oporavi. Neke kompanije će čak i uz državnu pomoć, ako je bude, verovatno morati da prodaju imovinu, uključujući avione.

Celu situaciju možda najbolje opisuju reči izvršnog direktora "Katar ervejza" Akbara el Bejkera: "Ovo je veoma težak period, preživeće samo najspremniji".