Koje mere primenjuje svet u borbi protiv koronavirusa

U Evropi, Italija je prva zemlja koja je još početkom marta usvojila oštre mere za sprečavanje izlaska stanovništva iz svojih domova.

Sad se građani u Italiji dva puta dnevno pojavljuju samo na balkonima, u podne kako bi aplaudirali medicinskom osoblju, i u 18 časova kada pevaju himnu, kako bi sebi olakšali svakodnevicu.

Početkom nedelje, stroge mere zaštite od koronavirusa uvele su Srbija, Francuska i Nemačka - uglavnom zabranu okupljanja i policijski čas.

Plan Vlade u Španiji je da 47 miliona građana stavi u delimičnu izolaciju kao deo petnaestodnevnog plana za vanredno stanje. Poštovanje ovih mera nadgledaju vojne i policijske snage, uz dronove u Španiji i Nemačkoj. 

U slučaju kršenja mera ograničenog kretanja, slede kazne - u najteže pogođenoj zemlji, Italiji, iznosi 206 evra i tri meseca zatvora. U Francuskoj kreću se od 135 do 375 evra, a najdrastičnije su u Španiji - od 100 do čak 600.000 evra i godinu dana zatvora.

Britanska vlada je najavila zabranu masovnih okupljanja i smanjenje broja vozila javnog prevoza.

Češka vlada zatvorila je većinu prodavnica i restorana na deset dana; Norveška luke i aerodrome, a Rusija granice sa Poljskom i Norveškom za strane državljane. Sjedinjene Države produžile su zabranu putovanja kao deo vanrednih mera, koje je uveo predsednik Donald Tramp.

U Indiji roboti na javnim mestima prodaju maske i sredstva za dezinfekciju.

Zbog loših zdravstvenih sistema, mnoge države u Podsaharskoj Africi, preduzele su preventivne mere kako bi se ograničilo širenje koronavirusa.

U Keniji, Ruandi, Kamerunu, Mauritaniji zatvorene su škole i univerziteti. U Gani su uvedene stroge mere obaveznog četrnaestodnevnog karantina za sve ljude koji dolaze iz inostranstva. Na Madagaskaru su suspendovani letovi na 30 dana.

Brojne zemlje u Latinskoj Americi zatvorile su svoje granice. U Australiji je zabranjen putnički saobraćaj sa Južnom Korejom.

Koronavirus učinio je da ljudi u svetu vode sličan život, ma kakvog imovnog stanja bili.