Идуће недеље решење за кредите у "швајцарцима"

Народна банка и пословне банке ће почетком наредне недеље предложити заједничко решење за лакшу отплату кредита индексираних у францима, рекао је за РТС председник Управног одбора Удружења банака Горан Питић. Предложена три модела оплате кредита индексираних у швајцарској валути.

Народна банка Србије ће, уместо препорука, овога пута донети системско и коначно решење у виду прописа како би помогла грађанима задуженим у швајцарским францима, изјавио је  директор Управе за надзор над финансијским институцијама у НБС Ђорђе Јевтић, гостујући у емисији "Око".

("Око економије" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије

Ђорђе Јевтић је рекао да је на састанку са банкама било разговора о три могуће опције.

Банке ће, како је рекао, бити обавезне да понуде грађанима те моделе, а грајдани ће сами бирати неку од опција.

"Прва опција је да се месечна рата смањи за 20 одсто и то у следеће три године, али да се те разлике пребаце на крај отплатног периода у виду додатне отплатне године", рекао је Јевтић.

Друго решење је, како је навео, рефинансирање, смањење рате, дужи рок отплате, а трећа опција је конверзија у евре.

Јевтић је навео да ниједан модел не претпоставља активну улогу државе, осим што ће грађани бити лишени додатних трошкова приликом реструктурирања, и код Националне корпорације за осигурање кредита, катастра, нотара, Пореске управе.

Према његовим речима, кад се донесе решење оно ће бити системско, настојаће се да буде једноставно, лако и брзо, а односиће се, како је казао, само на задужене у францима.

"На данашњем састанку смо се договорили око полазних основа и прионципа да ово решење буде системско и коначно, али да не буде увод у нове проблеме. Такође, настојимо да не правимо дискриминацију између дужника у франку и евру", навео је Јевтић.

Јевтић је прецизирао да овога пута НБС неће дати препоруке, већ ће бити реч о прописима за чије непоштовање од стране банака би биле предвиђене санкције.

Председник Управног одбора Удружења банака Србије (УБС) Горан Питић изјавио је да ће у сваком случају, банке имати обавезу да свим клијентима представе планове рата за сваки модел.

"Грађани морају да знају да ће свако ко одабере модел, у будућности морати да сноси последице тог ризика за који се одлучио", рекао је Питић и нагласио да ниједној банци није у интересу да има клијента који ће постати "проблематичан кредит".

"Није нам циљ да ставимо нечији стан на продају. Ми желимо да имамо клијента који ће моћи да плаћа рате редовно", рекао је Питић.

Он је најавио да ће УБС у понедељак одржати састанак где ће банкари даље размотрити опције, а како је рекао, финале приче о швајцарцима очекује следеће недеље.

Говорећи о ризику којем су изложени грађани задужени у францима, али и у еврима, вицегувернер НБС Веселин Пјешчић изјавио је да ризикује свако ко се задужио у валути у којој не прима плату.

"Сваки кредит који је индексиран, ако плата није у истој валути, носи ризик због промена курса", рекао је Пјешчић.

Вицегувернер је поручио да су очекивања централне банке да ће динар и у наредном периоду бити релативно стабилан. Слабљење српске валуте се, подсећа он, у прошлој години није много разликовало од слабљења валута у региону.

"Динар је у односу на евро у 2014. ослабио за 5,2 одсто, што је приближно исто као и мађарска форинта", рекао је Пјешчић.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 09. феб 2015, 15:25) - anonymous [нерегистровани]

Diskriminacija dužnika u franku i evru !!!

Država i NBS brani kurs dinara prema evru. Toliko o diskriminaciji

(субота, 07. феб 2015, 15:28) - anonymous [нерегистровани]

Treba razumeti muku ...

Poremećaj koji je nastao rastom vrednosti 'švajcarca' je slično kao i vremenska nepogoda ili poplava.
Obični ljudi nisu mogli da utiču na to.
Ako država pomaže u slučaju poplave .... trebala bi da pomogne na sličan način i ovim građanima.

(субота, 07. феб 2015, 08:44) - anonymous [нерегистровани]

oprez

Pitanje: zasto se poslovne banke ne obvezuju da osiguraju kurs kredita u stranoj valuti? Postoje odgovorajuci finansijski instrumenti. Te mere bi povecale nebitno cenu kredita a dale sigurnosti duzniku. U ostalom, opomena za sve koji se zaduzuju u stranoj valuti: uposto Dinar devalvira, najvise zbog inflacije, vasi krediti moraju postati skuplji. Srbija ima inflaciju preko mere svoga rasta, to znaci da nema kompenzacije gubitka vrednosti valute kroz rast plata.

(субота, 07. феб 2015, 08:40) - anonymous [нерегистровани]

Hocu i ja pomoc

Kad sam uzeo kredit evro je bio 80 sada je 125. Ko ce meni da pomogne?

(петак, 06. феб 2015, 20:50) - Воронцов [нерегистровани]

"Швајцарац" задржава реалну вредност

Динар и евро стално се обезвређују. Зато је проблем враћати кредит у "швајцарцима" који су задржали реалну вредност, а зарађивати новац који је изгубио и стално губи вредност. Доказ губитка вредности динара и евра јесте инфлација, раст цена.